WikiLeaks

ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ, 1. ДЕО

Пише: Миодраг Новаковић

КАКО ЈЕ РАЗБИЈЕНА ЗАЈЕДНИЦА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ…

КАКО ЈЕ ПРЕДСТАВНИК ЕУ МИРОСЛАВ ЛАЈЧАК РАСТУРАО ЗАЈЕДНИЦУ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ- ДЕПЕША:
06BELGRADE54- 2006-01-17 08:07:00- SENSITIVE

Из ове депеше сазнајемо како је М. Лајчак био директно умешан у рад црногорских парламентарних структура и  владе, спречавајући или блокирајући утицај  опозиције у црногорском парламенту…

12 јануара 2005 Лајчак је посредством америчког конзулата у Подгорици одржао састанак са водећим црногорским политичарима ради имплементације референдума за  издвајање Црне Горе из заједнице са Србијом. Шта више, директно је учествовао у раду црногорског парламента и владе. Свој  прљави посао је обавио у тесној сарадњи са председником парламента Ранком Кривокапићем. Тада су се конкретно договорили да се закаже седница парламента са само једном тачком, референдума о отцепљењу, и да се након гласања (за које су обезбедили скупштинску већину унапред) седница парламента одмах распусти, да би се спречила „политизација и консеквентно узбуњивање народа!?

Лајчак, који је присуствовао седници је оштро одбио предлог опозиције за стварање „Владе националног јединства“ и (ин)директно спречио да чланови црногорске опозиције из редова „српске мањине“ на било који начин учествују у власти.

Амерички дипломате и Лајчак су потом у подгоричком конзулату разрадили стратегију и техничка питања референдума о отцепљењу- која су потом само „подметнули“ црногорском парламенту на усвајање,  и народу на „гласање“.

Из ових тајних договора се јасно види, да су западни дипломате урадили све да преведу црногорски народ „жедан преко воде“, формулишући референдумско питање на тај начин, да се спречи,  да се на референдуму дозволи опција гласања против самог референдума. Наиме током тих разговора, ова црногорска „принудна дипломатска управа“ (наводно независне црногорске државе), је наложила црногорској влади и парламенту-  да се на реферндуму поставе само два питања:

   1. да се гласа за независност од „српско-црногорске“ заједнице
   2. да се гласа за опстанак „српско-црногорске заједнице

Овде је намерно као први избор стављена „независност“, користећи се методом психолошке сугестије „пожељне опције“- али оно што је био кључни фактор, и што  су западни дипломате нагласили- током ових „дипломатских“ разговора- за њих је било  веома важно да се спречи да црногорски грађани имају опцију да се током изјашњавања изјасне против рефердума. Амерички дипломата Полт је то описао следећим речима: „Лајчак је приметио да ће на тај начин бити избегнут „проблем“ да се глас оних који не гласају, на било који начин протумачи као глас „против“! Овај део подгороичких тајних дипломатских договора и одлука у име црногорског народа је веома важан, јер доказује да су гласови на референдуму били манипулисани „споља“, и да су практично сви неважећи гласови лажно приказани у корист референдума о отцепљењу.

Сам референдум је тешко изманипулисан и на друге начине…

На реферерендуму није дозвољено гласање црногорским држављанима који имају пребивалиште у Србији- истовремено је дозвољено гласање свима онима који имају пребивалиште у другим државама- што аутоматски „довукло“ сепаратистичке гласове из Албаније, Хрватске и БиХ. Такве манипулације су биле чак и против „високих стандарда“ ЕУ, ипак то водећим западним земљама и самој ЕУ  није сметало да прихвате очигледно намештен и „дипломатско-обавештајно“ изманипулисани црнгорски референдум о „отцепљењу“!?

Упоредо са „намештањем“ референдума у Црној Гори, Лајчак је водио „прљаву“ дипломатску кампању и у Србији…

У Београду се састао 11 јануара са саветницима тадашњег српског премијера Коштунице- Самарџићем и Јанковићем- који су му напоменули да председник Српске Народне Странке (Ц.Г.) Андрија Мандић жели да дискутује питање референдума са њим. Лајчак је на то одговорио, да све док се Мандић буде „суздржавао“ да дискутује референдумско питање  у црногорском парламенту, нема „потребе“ за никаквим разговорима.  Према Лајчаку, Коштуничини саветници су били „задовољни“ што је из ових „договора“ био изостављен Андрић. Овде остаје нејасно, шта је то утицало на Андрића да се напрасно повуче из кључних пред-референдумских „договора“ и парпламентарне дискусије!?

Према Лајчаку, Коштуница се такође изјаснио да без обзира на исход парламента, Србија нема никакве „планове“, и да по том  питању неће „таласати“(?)… Овде је индикативно да су амерички дипломате дали задатак Лајчаку да обезбеди послушност водећих медија и у Србији, односно да осигура да ће и они извештавати о референдуму „на линији“ са режимским црногорским медијима(који су наравно већ били „изманипулисани“).

Сами амерички дипломате су били импресионирани  Лајчаковим  „дипломатским“ вештинама, и то су описали следећим речима „Његови напори заслужују нашу пуну подршку, у оба случаја: постизању (наметању) политичког компромиса (између црногорских партија), и „спровођењу“ референдума!“

А шта су сами американци мислили о легалности референдума најбоље сведоче речи америчког амбасадора Полта (2006.02.13, депеша 06Belgrade210):

 „19. (SBU) Significant electoral fraud, enough to affect the outcome of the referendum, is possible…- Изборна превара већих размера која би могла да утиче на исход референдума је могућа…“

ЗАКЉУЧАК

Из ове дипломатске депеше, која је доскора била означена степеном тајности као веома „осељива“, очигледно произилази- да је такозвани легални, слободни независни референдум у Црној Гори о издвајању из државне заједнице са Србијом био све- само не легалан, слободан и независтан…

Пре свега дошло је до недопустивог страног мешања у унутрашње послове, не само Црне Горе, већ и постојеће федерације „Србије и Црне Горе“, као и саме Србије. Из депеше се јасно види како су западни дипломате, пре свега амерички конзуларни агенти и тадашњи представник ЕУ Лајчак- дизајнирали референдумско питање, директно утицали на законске и парламентарне процедуре у Ц.Г., директно манипулисали политичке партије и утицајне појединце, и извршили (у сврху постизања „позитивног“ резултата референдума) инструментализацију, не само црногорских водећих медија, већ и српских…

Доказани ниво стране умешаности, као и добро документована „легална и техничка“ превара црногорског народа од стране тадашњег про-западног сепаратистичког режима, би у свакој нормално правној држави били више него довољни за ревизију и поништење целог процеса.

Последњи догађаји са отвореним гушењем елементарних грађанских и етничких права, наводне српске националне мањине, негирања права на постојање црногорској СПЦ, и све чешћи брутални напади на етничке Србе у Црној Гори-  указују на скривену агенду наводног демократског црногорског режима и њихових западних спонзора: да „ставе тачку на српско питање“ (вероватно по узору на Хрватску и Косово)- то се све данас иронично дешава  у једној од историјски најстаријих и најчаснијих Српских држава.

По мени,  сада је на потезу „црногорски народ“, јер нестанком српског народа са тих простора, неминовно ће нестати и „црногорски“- јер ако многи до сада то и нису схватили:  борба мрачних „евроатлантских сила“ које нам намећу „Нови балкански поредак“, није усмерена специфично само против Срба, већ против свих православних, а нарочито „ћирилићних народа“. Уосталом процес : „ватиканизације“, „албанизације“ и „хрватизације“ братске Црне Горе данас је видљив и голим оком…

Крајње је време да у данашњој Црној Гори- отаџбини часне Црногорске нације и слободољубивог Српског народа, поново проговори Чојство и Јунаштво- и  ова, некад најпоноситија Српска држава, са себе збаци срамне „евроунијатске“ окове, и поново буде оно што је „одвијека и довијека“ била…

М. Новаковић

--------------------------------------------

„Из Википедије, слободне енциклопедије:

Други Референдум о независности Црне Горе одржан је 21. маја 2006. године и на њему се 55,5 % изашлих определило за проглашење независности Црне Горе и она је тако постала самостална држава. Референдунско питање је гласило: „Желите ли да Република Црна Гора буде независна држава са пуним међународно-правним субјективитетом?“. Понуђени одговори су били ДА (пропагирао „Блок за независну Црну Гору“ са лидером Милом Ђукановићем) и НЕ (пропагирао „Блок за очување Државне Заједнице Србије и Црне Горе“ са лидером Предрагом Булатовићем). Референдум је био споран, јер није било дозвољено држављанима Црне Горе, који су имали пребивалиште у Србији да гласају. С друге стране допуштено је држављанима Црне Горе, који су имали пребивалиште у било којој другој држави да гласају.

Да би референдум био легитиман, била је потребна излазност од преко 50% уписаних бирача, а да би била донета одлука о независности, за њу се морало определити преко 55% изашлих. Излазност је била далеко изнад 50%. У медијима (и политичком кругу Блока за независност) се спекулисало са такозваном сивом зоном, односно да је за независност гласало више од 50% гласача, а мање од 55%, мада је Европска унија јасно ставила до знања да не постоји никаква сива зона, односно Црна Гора ће постати независна држава, само онда ако та опција буде изгласана од стране 55% и више бирача.

Према званичним резултатима Референдумске комисије, Црна Гора је постала независна и суверена држава. Према претходном договору Србија као правни наследник државне заједнице Србија и Црна Гора наслеђује чланство у међународним организацијама, док ће Црна Гора њима приступити као потпуно нова држава.

О референдуму

Власт и опозиција у Црној Гори сагласили су се да референдум буде одржан 21. маја, а не 14. маја, како је то раније предложила Европска унија. Председник Црне Горе Филип Вујановић, је тада саопштио, да ће скупштини предложити датум референдума и формулисано референдумско питање одмах пошто парламент усвоји Закон о референдуму.

Вујановић је такође саопштио да ће поштовати одлуку власти и опозиције да се локални и парламентарни избори одрже истовремено – на јесен. Председник Црне Горе је изразио уверење да ће прихватањем закона о референдуму процес изјашњавања грађана имати пуну легитимност.

Председници Социјалистичке народне партије Предраг Булатовић, Народне странке Предраг Поповић и Демократске српске странке Ранко Кадић, пак, у заједничком саопштењу после састанка са специјалним изаслаником ЕУ за референдум Лајчаком, навели су да су од словачког дипломате тражили да се уреди медијско праћење референдумског процеса. Од Лајчака је затражено да се обезбиједи испуњавање законских норми, које се односе на доношење новинарског кодекса и посебних правила у јавном сервису.

Представнику ЕУ је речено да треба усагласити и поступак финансирања кампање, а Лајчак је представнике опозиције обавестио да је у току поступак кандидовања председника републичке референдумске комисије. Председник републичке референдумске комисије биће странац. Председник црногорске скупштине Ранко Кривокапић сазвао је за среду седницу на чијем дневном реду се налази Предлог закона о рефрендуму о државно-правном статусу Црне Горе.

Српско држављанство

Многи Црногорци који живе и раде у Србији, пред референдум масовно су подносили захтеве за добијање српског држављанства….

========================================================================

ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ, 2. ДЕО

Пише: Миодраг Новаковић

КО ЈЕ БИО НАЈВЕЋА ПРЕТЊА АМЕРИЧКИМ ИНТЕРЕСИМА НА КиМ 2006. 

ДЕПЕША:

06BELGRADE231, 2006-02-16 13:22:00, SENSITIVE

У својој преписци са Вашингтоном амерички амбасадор Мур је био посебно забринут заједничким саопштењем (ставом) председника владе Војислава Коштунице и потпредседника Српске радикалне странке Томислава Николића.  Николић и Коштуница су се сложили да у случају проглашења независности Косова треба званично прогласити „окупацију Косова“ и користити сва расположива уставна средства у одбрани истог…

Наравно у то време Николић је деловао као „продужена рука“  председника СРС и његовог кума др Војислава Шешеља (заточеног у Хагу), па се може рећи да та реторика вероватно и није била одраз његових личних ставова.

У сваком случају (Про)Западне снаге у Србији након тога су одлучиле да СРС треба разбити свим средствима, а ДСС политички маргинализовати и Коштуницу уклонити са места премијера. Као резултат такве „западно-петоколонашке“ стратегије, данас у Србији СРС више не постоји  у парламенту,  а Коштуница је и даље политички изолован и маргинализован…

Поводом најаве (иминентне) независности Косова, у петак, 2. Октобра 2006. Николић и Коштуница су издали заједничко саопштење де ће се проглашење независности Косова сматрати „окупацијом и агресијом на Србију“- захтевајући од Српског парламента да предузме све мере, у уставној и законској надлежности за заштиту суверенитета Српске државе. Према америчким дипломатским изворима тада је договорено да се по повратку српске делегације са „Бечких разговора“ (20 фебруар 2006) хитно сазове ванредна седница Народне скупштине…

Након „радикалног“ наступа Радикала у Скупштини и Српским медијима, Коштуничина влада је (према овим изворима) покушавала да ублажи ово саопштење, те је дошло до препуцавања између Радикала и ДСС. Ту је по њима предњачио Милош Алигрудић оптужујући Радикале за „политички маркетинг“ и „бомбасте изјаве“!?

Друге водеће, углавном отворено „прозападне“ партије су се такође обрушиле на Николића и Коштуницу. Најгласнији у нападу на Радикалско-ДСС позицију су били наравно: Г17, ДС, СПО и други. Амерички амбасадор је цитирао као највеће „про-западне“  поборнике (односно њихове „гласноговорнике“- ми знамо да су иза њих тада стајали лидери њихових партија: Борис Тадић, Вук Драшковић и Млађан Динкић) као оне који су спремни да се одрекну Косова без поговора: Чедомира Антића(Г17), Душана Петровића(ДС)  и Влајка Сенића(СПО)…

Ипак, као највећу подршку Николићевим (СРС) ставовима, и претњу (Про)Западним интересима на КиМ, ови амерички извори наводе Владику Артемија, Епискога Рашко-Призренског. За њих је нарочито била проблематична Владикина изјава за ББЦ у време његове посете Америци, где је Владика Артемије јавно „цитирао“ право сваке државе на свету да одбрани свим средствима део своје окупиране територије. Није чудо да је након таквих потеза Владике Артемије, а нарочито након његове практичне акције на КиМ где је Владика јавно устао у одбрану интереса Српског народа и СПЦ, које је кулминирало забраном посете Српским светињама једном од највећих пропагатора дивљачког НАТО бомбардовања Србије 1999- америчком потпредседнику Џозефу Бајдену- из америчке амбасаде наложено прозападном издајничком режиму и корумпираном Синоду да уклоне часног Владику са КиМ!

Према америчким изворима, након оваквих „про-западних“ притисака, Коштуница се „дистанцирао“ од Радикала, и обећао да ће у случају да дође до покушаја од стране радикала да оа питања ставе на дневни ред Скупштине, учинити све да се седница не одржи. Нажалост Радикалима је требала трећина гласова да би могли да сазову ванредну седницу, а са 84 члана парламента, били су кратки за 4. Овде је сувишно рећи, да су им тада сви окренули леђа, укључујући и Коштуничин ДСС…

========================================================================

ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ, 3. ДЕО

Пише: Миодраг Новаковић

ЂИЛАС ИМАО ОСЕЋАЈ ГАЂЕЊА ПРЕМА КОНУЗИНУ И ЗАХТЕВАО  „ПРЕВЕНТИВНА ХАПШЕЊА ЧЛАНОВА ОБРАЗА…

Депеша: 
09БЕЛГРАДЕ825, 2009-08-21, SENSITIVE

У току своје посете америчкој амбасади и разговору са отправницом амбасаде Џенифер Браш градоначелник Београда и челник Демократске странке Драган Ђилас је отворено изразио незадовољство и критику руског амбасадора Конузина.

 Градоначелник Драган Ђилас се 13. августа 2009. састао са Џенифер Браш, отправницом послова америчке амбасаде. Разговор је започео са жалбама на ограничени градски буџет, напоменувши да је доста новца потрошено на Универзијаду, од које град Београд није имао никакве (финансијске) вајде (ваљда је очекивао да му американци допуне „празну касу“?).

Ђилас је одмах нагласио госпођи Браш да код њега постоји лична нетрпељивост према руском амбасадору Конузину, и да ће учинити све у својој моћи да бојкотује и умањи значај најављене посете руског председника Медведева Београду и Србији!?

Описујући свој став према Конузину, рекао је дословце да према њему има осећај гађења зато што се састао са „криминалцем“ Синишом Вучићем. Ђилас је посебно уверавао отправницу да он и Демократска странка чине све да не дође до зближавања између Србије и Русије, и пружио је госпођи Браш уверавања да такав став дели и председник Тадић. Такође је нагласио да ће све учинити да спречи да руси финансирају и граде метро у Београду- нагласивши да се залаже за „јавни тендер“.

Ђилас се „похвалио“ америчкој отправници да га је такав чврст антируски став довео у „незавидан положај“  и у оквиру властите странке, и да га је чак и шеф Тадићевог кабинета Миодраг Ракић саветовао да ублажи реторику о Русима- посебно везано за метро (јер иако мрзе русе, руске паре им изгледа ипак пријају- примедба аутора).

Америчка отправница је захтевала од Ђиласа да „положи рачуне“ везано за губитничке изборе ДС-а у општини Вождовац, где су СНС и СРС поразили ДС. Он је на то одговорио да су такви избори резултат агресивне политике ове две странке, док он лично није имао  времена тиме да се бави због својих „градоначелничких обавеза“.  Да би одмах индиректно оптужио своје Западне господаре (САД и ЕУ) да нису довољно вршили притисак на СНС да се отворено изјасни да се залаже за хапшење Младића и сарадњу са Хагом, као и да ће се „одрећи“ Косова!? Потом је изразио своје страховање да ће СНС због растуће популарности вероватно на следећим изборима ући у владу (ту се показао као добра „Баба Ванга“- примедба аутора).

Америчка отправница се посебно интересовала за планирану „хомосексуалну параду“, тражећи гаранције за ту мањинску „популацију“.  Ђилас је ту пружио уверавања да његова влада чини све да тој шачици домаћих (али и увозних) хомосексуалаца  обезбеде сигурност. Овде се посебно жалио на патриотске организације СНП1389 и ОБРАЗ назвавши их „хулиганима“ и отворено се заложио за њихова „превентивна хапшења“, чак иако ништа нису ни урадили. Као што знамо уочи „параде“ је и дошло до „превентивних хапшења“ већег броја припадника  Образа, и њиховог консеквентног „политичког суђења“- из ове депеше се јасно види да је то урађено у тесној сарадњи са америчком амбасадом!?

На крају депеше америчка отправница Џенифер Браш је отворено похвалила Ђиласа као поузданог сарадника у „смањењу руског утицаја у Србији“, као и поузданог заштитника најављене хомосексуалне параде- посебно нагласивши да је он по тим питањима спреман да се супротстави чак и челним људима из властите странке…

------------------------

Референца: http://leaks.hohesc.us/?view=09BELGRADE825

======================================================================

ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ, 4. ДЕО

Пише: Миодраг Новаковић

ТАДИЋЕВ РЕЖИМ СЕЧЕ ВЕЗЕ СА МОСКВОМ… 

Депеша: 
09BELGRADE841, СТРОГО ПОВЕРЉИВО

Из још једног строго поверљивог дипломатског документа, чији је извор наравно Викиликс, и који под ознаком „09BELGRADE841“, упућен у Септембру прошле године из америчке амбасаде у Београду  надлежним министарствима у САД, државном секретару Х. Клинтон, као и једном броју америчких амбасада у региону- сазнајемо да су Тадић и његови сарадници чинили све да импресионирају своје америчке налогодавце са својом одлучношћу да остану на „вашингтонско-бриселском“ путу, чак и по цену тоталне алијенације братске Русије и других неутралних великих сила-  које за разлику од Западних сила, уместо „евроунијске фатаморгане“ – Србији нуде огромну конкретну финансијску, привредну и војну помоћ, која би резултирала у потпуни опоравак наше отаџбине, још видљиво унакажене бомбама „истих“ који нам данас продају ту „евроунијску фатаморгану“.Амерички извори у овом документу наглашавају „сукоб“ који постоји између Тадића и Јеремића, и мање више описују министра Јеремића као „лошег момка.“ Наглашавају да се Тадић у својим билатералним односима са Русијом не руководи српским државним интересима, већ пре свега интересима европске уније и америчких налогодаваца, и да строго води рачуна да, како се у документу дословце наводи: „Председник Тадић и његови блиски сарадници очигледно „попуштају“ Русима само онолико колико то неће изнервирати Европљане(ЕУ)- док други међу којима и спољни министар Јеремић покушавају да блиске везе са Русијом користе као „адут“ у преговорима са ЕУ и САД.“У уводном делу ове америчке „депеше“ се наглашава да се иза Тадићеве лажне пријатељске реторике са Русима (уочи посете руског председника Медведева), сакрива стварна  „неспремност“ за „обострано-корисну сарадњу са Русима у области политике, економије и заједничке безбедности.

Наглашавајући у извештају да је већи део српске штампе уочи посете руског председника Медведева, ту посету описивао као „повратак братске Русије“, што није било по вољи Београдског режима, те је у поводу те посете 20-ог Августа 2009, саветник председника Тадића- Александар Кнежевић посетио америчку амбасаду- где је према америчким изворима изјавио да је председник Тадић одбио руску понуду да се поводом 65-то годишњице ослобођења Београда од стране совјетских трупа приреди  „грандиозна прослава“ чији би део била и заједничка српско-руска војна парада- И да је Тадић у плановима за обележавање тог историјског догађаја, пропорционално смањио значај и улогу совјетске армије у ослобођењу Србије и Београда, да би нагласио значај западних савезника (који нису имали никаквог удела у ослобођењу Београда) у „ширем ратном контексту.“  Овде је више него очигледно Тадићево омаловажање руских жртава и руске улоге у ослобођењу наше отаџбине у завршници другог светског рата.

Докуменат наглашава Тадићеву дилему између свог прозападног опредељења и потребе за Руском подршком у Савету Безбедности УН по питању Косова- да би према америчким изворима- Тадић ту дилему решио на тај начин како у документу дословце стоји: „Тадић и његови најближи сарадници посвећују сву своју енергију европским интеграцијама, фокусирајући се на Русију једино када им је то потребно ради политичког баланса, да би у јавности створили привид нормалности српско-руских односа.“

У наставку отправница америчке амбасаде Џенифер Браш описује Вука Јеремића дијаметрално супротно од Тадића, наглашавајући  да су Јеремић и његов тима неспремни да се посвете реторички или политички  „евроунијском курсу“, и да се, како дословце стоји у документу:  „…ослањају на Русију, Кину и покрет несврстаних, као противтежу и алтернативу ЕУ.“ Отправница Браш овде наглашава да Јеремић, користећи се тиме да је: „свака позитивна интеракција Београда са Москвом, виђена као „шамар“ Вашингтону“- покушава да учврсти своју позицију у српској влади, инсистирањем на личном састанку са америчким државним секретаром Клинтон.

Што се тиче економске сарадње Србије и Русије, овде је очигледна забринутост американаца са стабилним растом економске сарадње са Русијом. У документу се наводи да је у 2008 билатерална размена између Русије и Србије нарасла на преко 4 милијарде долара, док 13 посто српског увоза чини увоз из Русије.

Када је у питању српска сарадња са Русијом по питању безбедности, американци то описују следећим речима: „Безбедносна сарадња: Празни разговори- без конкретне акције.“

Амерички дипломатски извори наглашавају да Србија безбедносну сарадњу своди више на симболичну, него истинску; И ту наглашавају „улогу“ министра одбране Шутановца, који се састаје тек повремено са Русима- углавном поводом „шачице српских полазника који похађају руске војне институте“, искључиво „ради фото-пропаганде.“

Након овако негативног описа руско-српске војне сарадње, отправница Браш у ову дипломатску депешу убацује посебан коментар у коме наводи: „У супротности са веома ограниченом сарадњом са Русијом, српске војне везе са Америком и НАТО-ом расту веома динамично. Само прошле године (2008) преко 60 припадника војске Србије су тренирани у оквиру америчке војске, као командни кадар, питомци војних академија и ратних колеџа; Једини ратни колеџ за странце у Америци је озлоглашена тзв. „Школа свих Америка“, о коме је писано детаљније на страницама овог сајта 29-ог Новембра- линк: http://www.vidovdan.org/2010-05-15-13-25-59/4781-2010-11-29-10-39-31- , каква би то била сврха школовања српских официра у тој „школи убица“ посебно дезигнираној за марионетске диктаторске режиме широм света, можемо само да претпоставимо. Отправница Браш наглашава да српски режим убрзано реорганизује војску у складу са НАТО моделом, да има веома „динамичну“(!?) сарадњу са америчком националном гардом из државе Охајо, и да се „нуди“ за учешће у „партнерству за мир“ у оквиру НАТО-а, као и да се ставља на располагање Америчкој војној команди у Европи за „хуманитарну“ вежбу MEDCEUR- крај коментара америчке отправнице спољних послова.

У наставку госпођа Браш наводи како се Тадићев шеф кабинета Ракић жалио да Русија одбија да сарађује са „српским“ властима по питању хватања Младића, и да он (Ракић) верује да се Младић сакрива у Србији уз руску помоћ. Ракић је овде такође нагласио да српске службе безбедности врше присмотру руског дипломатског особља и српских грађана за које сумњају да су асоцирани са Младићем.

У наставку отправница Браш препоручује својим надлежним органима даљи план акције  САД, према њеним речима: „Ми требамо да ојачамо позицију прагматичних снага у Србији, тако што ћемо јавно да подржимо „здрав“ и балансирани однос Србије и Русије. Ми можемо да приуштимо у овом случају да будемо великодушни, зато што смо у стању да Србима продамо „бољу причу… иако српска јавност не прихвата у потпуности те „чињенице“, наша офензивна дипломатска пропаганда већ рађа резултатима… и треба да ангажујемо Србију по билатералним питањима, строго избегавајући да у јавности вршимо наше директно поређење са Русијом.“

Очигледно је да иза оваквих „јавних“ политичко пропагандних потеза постоје и тајни планови америчке дипломатије, које можемо једино да наслутимо из неких детаља у овом извештају, на пример: српско-америчке војне сарадње, и јавне америчке политичке пропагандне кампање- која излази из оквира деловања дипломатско конзуларних  представништава у једној неутралној земљи.

Овај извештај такође показује да, „српски“ режим на челу са Тадићем активно ради на „увлачењу“ Србије у НАТО, противно вољи већинског бирачког тела, као и политичке већине у Србији.

Али оно што је најпогубније за историјски позитивне и пријатељске односе Србије и Русије, јесте малициозно деловање „про-српског“ председника Тадића на трајној алијенацији два братска народа, да не говоримо о потенцијалном губитку, историјски доказано,  најјачег и најискренијег српског савезника на светској сцени!

У таквој ситуацији би Народна Скупштина Србије морала да распише демократски референдум на коме би се бирачком телу у Србији дала шанса да се изјасе „за“ или „против“ уласка Србије у горњи злочиначки евро-атлантски војни савез (НАТО)- организацију која је пре само десетак година починила масовне ратне злочине према нашем народу.

Такође је крајње време да патриотске снаге Србије покрену петицију, или сличну политичку иницијативу,  за опозив „анти-српског“ председника Бориса Тадића, пре него што му се укаже прилика да се у блиској будућности појави пред националним медијима (попут некад- „југословенског велеиздајника“  Стипе Месића), са речима: „Ја сам извршио свој задатак- држава Србија више не постоји!“

————————————————–

РЕФЕРЕНЦЕ:

http://wikileaks.ch/cable/2009/09/09BELGRADE841.htm

http://leaks.hohesc.us/?origin=Embassy%20Belgrade

======================================================================

ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ, 5. ДЕО

Пише: Миодраг Новаковић\

 

Посета америчких сенатора- Патријарх жали за „Југом“… Тадић уговара тајне преговоре са Тачијем…

Депеша:
„10BELGRADE334  2010-02-26 15:12:00 FOR OFFICIAL USE ONLY“

Током фебруара 2010 цела булумента „српских великодостојника“ је дошла на ноге америчким сенаторима Воиновићу и Шаину, који су тада пристигли у званичну посету Београду.

Овај сусрет који се одвијао углавном уз разне „пословне ручкове“ је био својеврстан вашар таштине и полтронства српске владајуће клике и неких највиших званичника СПЦ…

Амерички званичници су били више него задовољни са чврстом решеношћу  српског режима да се за Косово бори искључиво „дипломатским средствима“, чак и по цену да га тако потпуно изгуби!?

————–

У својим приватним сусретима са сенаторима министар Вук Јеремић је обећао да  ће у парламенту испословати Сребреничку резолуцију, и то са што већом могућом већином. Такође се отворено заложио за јединствену БиХ и њен улазак у НАТО, макар то и било супротно интересима Републике Српске.

——————

У посебним разговорима Тадић се похвалио сенаторима како је већ успео да по том питању (уласка БиХ у НАТО) поприлично да обради председника РС Додика!?

————–

Патријарх Иринеј се отворено изјаснио за евроатлантске интеграције, и истакао је  како је личног мишљења да америчке „слободе и демократија“ треба да постану узор и за Србију (вероватно је под тим мислио и на промоције хомосексуализма и осталих западних декаденција). У једном моменту се  чак „разнежио“ и нагласио како жали за старом Југославијом, рекавши како је она била много добро решење за све (осим за Србе?)…

————-

Шутановац је био прича за себе (тадашњи министар одбране)- отворено је лобирао да шаље српске војнике у мировне акције широм света, нагласивши да су већ у Чаду, али да би (по њему) били вољни да служе у „мировној мисији“  у Либану и на Кипру!?

Изразио је забринутост за једну групу  српских кадета који су школовани (тајно?) на америчким војним академијама, како ће бити прихваћени по повратку у Србију!?  Такође је изразио забринутост због све  веће непопуларности НАТО у Србији, и у том смислу је предложио сенаторима да Српској војсци поклоне бар једно 20 до 30 хамвија (макар и половних)- што би по њему утицало да народ „заволи“ американце и НАТО.

Посебно је цинкарио сенаторима угледну групу од око 200 српских интелектуалаца који су потписали петицију против НАТО, што је по њему успорило његову (Шутанчеву) промоцију НАТО у Србији, али је био уверен да ће временом, он и „колеге“ успети да „наговоре“ Србе да уђу у НАТО (што је и његов лични сан?).

Такође је тражио сарадњу са американцима и НАТО око развоје Јужне базе за тренинг за „мировне операције“!? По питању уласка БиХ у НАТО и он је попут својих „колега“ изразио уверење да ту треба игнорисати интересе Републике Српске!?

Као посебну шансу за промоцију НАТО у Србији је истакао наилазећи војни аеромитинг у Србији, и од сенатора је тражио да се заложе код америчке војске да пошаљу америчке бомбардере на тај митинг (јер верује да ће народ бити срећан да их поново види?).

 —————-

Премијер Цветковић  је сенаторима нагласио да су односи са американцима много бољи од Бајденове посете у мају 2009 (тог дана током Баједнове посете је у Београду уведен полицијски час- а непосредно по напуштању Бајдена Србије- часни Владика Артемије је прогнан са Космета, али не од шиптара, већ од екумениста из врха СПЦ, очигледно по налогу западних тајних служби).

Цветковић је тражио још америчких пара на зајам, нагласивши да су претходних милијарду и шесто милиона долара већ спискали. Цветковић је такође истакао војну сарадњу Србије и Америке, нарочито са „гардом их Охаја“, али се пожалио да „необразовани“ српски народ још није спреман да уђе у НАТО (али да га они из владајуће коалиције  стално „омекшавају“ и да је само питање када ће…).

И премијер Цветковић је поносно истакао да Србија никада неће користити силу да поврати Косово!? (Чега се паметан стиди, тиме се будала поноси- примедба аутора)

————————–

На крају да нагласимо,  да је током приватних разговора између Тадића и његовог саветника Ратковића и америчких сенатора- Тадић тражио помоћ американаца да приволе Тачија на директне али дискретне (читај тајне- далеко од очију и ушију јавности) „преговоре“ о КиМ.

Данас сви знамо како су ти издајнички преговори , у режиији Борка Стефановића, и по налогу Тадића, окончани- отвореном велиздајом и продајом Српских националних интереса Србије на КиМ.


Референца:
http://leaks.hohesc.us/?view=10BELGRADE334

======================================================================

ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ, 6. ДЕО

Пише: Миодраг Новаковић

ТАДИЋ САБОТИРА Р. СРПСКУ- РАДИ НА ПРИЗНАВАЊУ КОСОВА…

Депеша:
10BELGRADE25, 2010-02-05 14:20:00, SECRET

Шта нам открива најновији Викиликс документ кодиран као „VZCZCXRO7590“, чије је полазна „пошта“  била Америчка амбасада у Београду, датиран 5-ог Фебруара, 2010, означен као строга тајна и прослеђен: Хилари Клинтон, америчком Националном савету за безбедност у Вашингтону, Америчкој војној команди за Европу у Ваихингену у Немачкој,  америчком државном Секретару одбране и америчком представнику при британском ратном ваздухопловству, као и 18 америчких амбасада и конзулата у ширем региону!? На први поглед не тако много, али на „други поглед“ и читањем између редова и више него доста…

Прво сама класификација документа, а потом и списак оних којима су упућене копије извештаја, већ говори довољно о значају документа. Наравно када су у питању дипломатски документи ове врсте, нереално је очекивати да ће се у њима наћи исувише компромитујућих чињеница, али је реално очекивати да ћемо наићи на компромитијући садржај- у овом случају тај садржај је и више него компромитујући за „српски“ владајући режим. Кренимо редом:

Саветник  за спољну политику председника Србије, Јован Ратковић се састао са америчком амбасадорком Ворлик у Београду, и том приликом су дискутовали више тема, пре свега Косово, улазак Србије у НАТО, односе са Хрватском, Црном Гором и Македонијом, улазак Србије у ЕУ итд. Овде је важно рећи да се „српска“ страна није више отворено залагала за повратак Косова под Српски суверенитет, већ за одржавање „статуса кво“ неформалне поделе Косова, и да је Ратковић пренео Тадићеву чврсту опредељеност да „уведе“ Србију у НАТО.

Ратковић је амбасадорки Ворлик пренео опредељеност Србије да настави тесну сарадњу са САД по питању „веома осетљивих“ обавештајних садржаја, као и да ће појачати војну сарадњу са америчком националном гардом из Охаја, ради тренинга за  „мировне операције“. Такође је обећао слање 50 додатних припадника жандармерије на Хаити, као и „мировњака“ у Либан. По питању Косова амбасадорка је изразила забринутост због конфронирајућег става једног дела српске владе, на шта је Ратковић изјавио да ће се Србија потрудити да питање Косова „реши“ на мирољубив начин тако што ће се и Албанци и Срби осећати као „победници.“ Ратковић је изјавио да планови Америке и Питера Фејта да се север Косова стави под контролу војном интервенцијом НАТО-а нису добри јер би изазвали нестабилност у самој Србији и угрозили позицију „српске“ владе. Амбасадорка је негирала војне планове за заузимање севера, али је потврдила да САД и ЕУ имају планове да „наметну“ интеграцију српског Севера у оквиру „албанског Косова“.

Ратковић је пренео амбасадорки лична уверавања председника Тадића да Србија „неће моћи“ још дуго да остане ван НАТО-а, као и да је расположење у српском народу за улазак у НАТО све веће(!?). Нагласио је да „Србија“ предузима практичне кораке ка уласку у НАТО,  и да повећава сарадњу са том организацијом, да је послала српског амбасадора у седиште НАТО-а , као и да ће председник Тадић лично посетити Брисел да би званично отворио то „српско“ представништво при НАТО-у, у јуну или јулу и да се нада да ће тада моћи лично да се обрати Северноатлантском Савету.

Нагласио је, да је Тадић лично  дао налог министарству спољних послова и министарству одбране да повећају учешће у аустријском “PfP”акционом моделу (борби против криминала на јужном Балкану), пошто је то учешће предуслов за чланство у НАТО.

Што се тиче уласка Србије у ЕУ, ту је Ратковић демонстрирао песимизам због „ЕУ засићености“ новим чланством, и притом се пожалио на опструкцију од стране Немачке која сматра нове чланице ЕУ економским баластом, а не „напретком“- што све то, по Ратковићу, чини приступ у ЕУ све више политичким, а не техничким питањем. Ратковић је потом по питању ЕУ покушао да буде оптимистичан и нагласио је да ће десетогодишњица „октобарске демократске“ револуције и државног удара против Милошевићовог режима ове године, бити прилика „српским“ властима да подсете свет на демократске тековине те „револуције.“

Што се тиче Хрватске, ту је Ратковић нагласио да председник Тадић ради са Хрватском „дискретно“ на решавању билатералних питања. По питању Босне, Ратковић је изјавио да упркос чињенице да би већина грађана Републике Српске желела да се одвоји од БиХ и уједини са Србијом, позиција председника Тадића је да Србија пре свега подржава територијални интегритет БиХ. На  крају је навео да је у Црној Гори организовани криминал велики проблем, али да је Србија и даље отворена за сарадњу са Црном Гором.

Овде сада наилазимо на део документа, на који је америчка амбасадорка ставила забелешку да се „заштити“, а то је део у коме Ратковић описује тајне разговоре са енглеским амбасадором у Београду о плановима председника Тадића за Косово, под три опције-

Опција А: Делимичан суверенитет државе Србије на северу Косова као и над 5 манастира на југу- у том случају би Србија прихватила постојање „државе“ Косово, али га не би формално признала.

Опција Б: Подела Косова.

Опција Ц: Србија прави избор: или Косово, или ЕУ.

По америчкој амбасадорки за Београд је изгледа најприхватљивија опција А и за исту се највише залаже, али ће одбијање српских власти да формално признају Косово, вероватно „одложити“ улазак Србије у ЕУ на неодређено време.

Из овог тајног документа се јасно види да председник Тадић ради иза леђа свом народу и Народној Скупштини, и увелико припрема Србију за улазак у НАТО. Такође видимо да је „српски“ режим свестан од уласка у ЕУ нема ништа, и да признаје да то питање није -  како се нама сваког дана са државно контролисаних медија презентује- „само“ техничке природе већ политичке, што опет потпуно разоткрива његов уцењивачки карактер.

На крају по питању Косова, видимо да се „српски“ режим опредељује за опцију којом се прихвата постојање сепаратистичке „државе“ Косово- ускраћено за формално признање- под условом да се Београду да ограничени суверенитет над српским севером и над пет манастира, с тим што би прави суверенитет над косовским Србима и српским светињама у стварности припао лажној „држави“ Косово. Ако је и од „нашег“ председника- много је!

Референца:

http://wikileaks.ch/cable/2010/02/10BELGRADE25.html

Обратите пажњу на “додатак” у наставку, у коме сам превео кључни параграф из инкриминисане дипломатске депеше. Из приложеног превода се јасно види како Тадићев “емисар” Ратковић подучава “америчке господаре” како да саботарију Републику Српску и ”дефакто” укину њену независност… У неким земљама се такво деловање назива Велеиздајом…

————————————————————————————————
Додатак- Превод кључног параграфа дипломатске депеше „VZCZCXRO7590“:Кључни параграф:

“(C) Ratkovic expressed pessimism about prospects for constitutional reform in Bosnia-Herzegovina in light of upcoming elections. He said the Spanish EU presidency would make a last attempt to reach agreement before the election campaign began in earnest but would face difficult odds. Ratkovic reiterated that the Serbian government supported the territorial integrity of BiH and would not be swayed by what he claimed was the desire of the majority of Republika Srpska residents to secede and merge with Serbia. In this context, Serbia also supported BiH’s entry into EU and NATO as a way to stabilize the country and cement the current borders. Ratkovic said the USG had miscalculated in making constitutional reform a pre-condition for a NATO Membership Action Plan status for BiH, as most Bosnian Serbs were not for NATO. He expressed regret that the Butmir process had not produced agreement since many of the elements of the plan were acceptable to all three constituent peoples; it would have been better to avoid taking an “all or nothing” approach to the reforms and to have granted MAP status, he judged.”

“Ратковић је изразио песимизам око проспекта за уставне реформе БиХ уочи долазећих избора. Казао је да ће председавајућа у ЕУ Шпанија покушати да постигне договор пре изборне кампање, али су за то мале шансе. Ратковић је поново нагласио да Српска влада подржава територијалну целовитост БиХ и у томе је неће поколебати жеља већине грађана Републике Српске који желе да се одвоје од БиХ и припоје Србији. У том смислу Србија подржава улазак БиХ у ЕУ и НАТО као начин да се „стабилизује“ БиХ и зацементирају постојеће границе. Ратковић мисли да је америчка влада направила грешку када је захтевала да уставне реформе буду предуслов Акционог плана за НАТО чланство БиХ, пошто Срби већински нису за НАТО. Изразио је жаљење што Бутмирски процес није резултирао у споразум, пошто су многи елементи плана прихватљиви за сва три конститутивна народа; било је боље избећи приступ „све или ништа“ и (игнорисањем воље Срба) дати БиХ Статус Акционог Чланства у НАТО.”

————————
РЕФЕРЕНЦА: http://wikileaks.de/cable/2010/02/10BELGRADE25.html
 
======================================================================