Бахатост српских карцинома

Бахатост српских карцинома (I)

Аутор: Екипа Курира
Фото: Марина Лопичић

Прима 850.000, а зарадио и 13. плату

 


Један од најплаћенијих директора Никола Станков наградио себе и запослене за 2011. иако им се добит скоро преполовила!!!

Где има, ту се прелива.

Никола Станков, директор Агенције за контролу летења, у јануару ове године добио је и 13. плату, сазнаје Курир. Он сваког месеца прима око 850.000 динара, што је највећа плата државног директора у Србији.

У јануару смо добили две плате, 13. почетком јануара и редовну крајем месеца. Планирана је и 14, као што смо добијали и претходних година, али то се ипак није десило због тога што су подељене награде у укупном износу од преко 100 милиона динара. Иначе, тринаеста зарада је исплаћена у истом износу као и редовна плата и добили су је сви. То се званично не зове 13. плата, већ коначна исплата или друга исплата за новембар или децембар - каже саговорник Курира из Контроле летења Србије и Црне Горе.

Међутим, Контрола летења је прошле године пословала лошије него годину дана раније и поставља се питање да ли је оправдано поделила 13. плату, нарочито ако се зна да влада економска криза.

Како пише у финансијским извештајима, добит овог предузећа за 2011. годину била је 329 милиона, а претходне 530 милиона динара. То је скоро 40 одсто мање. Укупни расходи су повећани за милијарду динара, а од тога око пола милијарде је потрошено на зараде, накнаде и остале личне расходе. Број запослених у Агенцији, како пише у извештајима, прошле године повећан је с 832 на 852.
Ово може да се купи с платом Станкова
За један месец 858.000
Нов ауто ниже класе
За шест месеци 5,1 милион
Jеднособан стан
За годину дана 10,3 милиона
Кућа на периферији
Радно место на којем се стиче богатство!
И после смене иста плата!

...или ти "и после ТИТА - ТИТО"

Још једна погодност за директора и највиши менаџмент је и то што, према Колективном уговору, имају право да после одласка на нижу позицију у компанији још годину дана добијају исту плату.

 Контроли летења нестало седам милиона евра!

Агенција за контролу летења од 2007. до 2010. у наплати прелета направила огроман мањак, који је прикриван лажним извештајима, тврде радници

 

 
  

Где су завршиле паре?

Агенција за контролу летења од 2007. до маја 2010. године направила је мањак већи од седам милиона евра, сазнаје Курир. Минус је настао јер су уплате за наплату прелета биле много мање него што је требало да буду. Све то знали су и лажним извештајима прикривали Борис Броћић, финансијски директор, и Никола Станков, директор Агенције за контролу летења, који је с месечном зарадом од око 858.000 динара најбоље плаћени директор у државном сектору.

- Уплате на основу наплате прелета биле су много мање него што је требало да буду. Иако су на рачун Агенције за контролу летења стизале умањене уплате, финансијски директор Броћић и директор Станков нису ништа учинили да то спрече, већ су мањак прикривали лажним извештајима. У извештајима су приказивали да је сав новац стизао нормално. На тај начин Агенција је оштећена за више од седам милиона евра - каже извор Курира.

Он додаје да су од тренутка кад је малверзација откривена уплате почеле да стижу нормално.

- Пошто им је мањак пријављен, Станков и Броћић су се прво правили да ни о чему ништа не знају, а кад су схватили да то не пролази, покушали су да кривицу свале на Директорат за цивилно ваздухопловство. Управном одбору мањак су представили под тачком „остала потраживања“, а запосленима који су проблем открили претили су кривичним пријавама - каже наш саговорник.

И Директорат и Јуроконтрол, који обавља плаћања, како каже наш саговорник, званично су обавестили Агенцију да је мањак њена грешка. Део новца је, додаје, враћен, али неће моћи да се поврати све јер Агенција није преузела законске мере да се мањак региструје као потраживање.

 

 Званични документ

 

Агенција се као вади из...

Дошло је до грешке!

У Агенцији кажу да су Србија и Црна Гора од јула 2007. интегрисане у заједнички систем наплате рутних накнада (Јуроконтрол ЦРЦО, Брисел). У пракси то значи да Агенција авио-компанијама пружа услуге које се обрачунавају и наплаћују у Бриселу. Јуроконтрол тај износ процентуално, по унапред утврђеном кључу, расподељује на четири организације: Агенција, Директорат за цивилно ваздухопловство (ДЦВ), Агенција за цивилно ваздухопловство Црне Горе и Јуроконтрол, којем се из исте своте плаћа чланство.

- Административном грешком Јуроконтрол је део средстава која је требало да уплати Агенцији уплаћивао на рачун Директората. Пошто је уочио грешку, Јуроконтрол је започео њено исправљање тако што је део средстава намењених ДЦВ преусмеравао на рачун Агенције. Досад је враћено око 60 одсто - око четири милиона евра. Очекујемо да ће се остатак вратити у наредних годину дана - наводе у Агенцији.

 

Бахати однос карцинома према интелектуалцима, струци...запосленима!

 

 Као Тито.

Отерао ме је на „Голи оток” (тако запослени зову Центар за обуку у Сурчину пошто им је тамо кретање ограничено, прим. аут.), где сам као доктор техничких наука морао да лепим налепнице на врата и бројим столове и столице, а слао ме је и на присилни рад од 90 дана у Црну Гору - прича др Никола Жегарац, шеф одсека за енергетику, климатизацију и моторна возила Агенције за контролу летења, о шефовању Николе Станкова, државног директора с највећом зарадом у Србији.

Жегарац каже да је на „Голом отоку” копирао разну документацију од настанка школског центра до данас, чак је и покојницима морао да отвори досијее за школовање и обуку, што је трајало десет месеци, а онда је све то урадио у електронској верзији.

Иначе, он је био официр у Војсци Југославије до 1996, кад је прешао у Агенцију. Проблеми су почели 2002, после доласка Станкова на место директора, а након девет година малтретирања, маја прошле године добио је отказ као технолошки вишак.

Станков је мислио да сам одговоран за текстове о малверзацијама у Агенцији који су се појавили у медијима. Премештен сам у сектор обласне контроле летења, смањена ми је плата, смењен сам с функције и послат у Центар за обуку, затим у Црну Гору на службени пут од три месеца - наводи Жегарац, који је аутор више од 40 научних радова и примењених патената.

Он истиче да Станкова није зауставило ни то што је добио пресуду да је незаконито послат у Црну Гору, пошто није могао да буде на службеном путу дуже од месец дана. Сличну судбину доживео је и Душан Голоускоковић, који је премештен из Краљева у Вршац.

 Доктора Жегарца терали да броји столице
Инспекторат: Агенција је кажњена

- Агенција није поступила по решењу инспектора рада у којем се налаже да запосленог врати на рад, па је новембра 2011. кажњена са 20.000 динара. Износ није исплатила па је фебруара 2012. кажњена са још 20.000. Ако Агенција не изврши решење, покреће се прекршајни поступак - наводи се у Инспекторату за рад.Реч је, како незванично сазнајемо, о раднику који је доживео удес.

...а уууу, ал су их ребнули!
Овако се према својим запосленима опходи дирецтор Агенције за контролу летења Никола Станков, тврде радници


Курво, сменио сам генерале, и тебе ћу!

„Глуп си“, „Је.ем ти матер“, „Курво једна, сменио сам генерале, сменићу и тебе“, „Краво једна“, „Убићу те“... Ово није нека улична свађа, већ начин на који се према запосленим опходи Никола Станков, директор Агенције за контролу летења.

Како Курир сазнаје, због понижавања и злостављања запослених против Станкова су поднете три тужбе за мобинг, а пред Првим основним судом у Београду води се и неколико радних спорова против Агенције за контролу летења због неоснованих отказа.

- Станков окупи људе у једној канцеларији и окоми се на једног. Почне да омаловажава ту особу говорећи пред свима: „Глуп си, ништа не знаш„. Ако се разљути, почне да виче и да изговара све и свашта, најстрашније псовке и претње. На све начине застрашује људе, а једној жени је дао отказ тврдећи да му је БИА наредила да је отпусти. Иде толико далеко да од запослених тражи да му говоре да је најлепши на свету - каже извор Курира и додаје да је због малтретирања старија жена завршила у болници у прединфарктном стању.

- Првом основном суду поднете су две тужбе против Станкова за мобинг, а пријаве за злостављање подношене су и служби за људске ресурсе у фирми - каже наш саговорник и додаје да су неки људи поднели тужбе због незаконитог отказа.

Да се у Агенцији за контролу летења дешавају чудне ствари, показује и податак да су Инспекторату за рад стигла два захтева за поништење отказа и једна пријава за мобинг.

- Добили смо два захтева која се тичу Агенције за контролу летења, један за поништење отказа уговора о раду, а други за поништење решења о удаљавању с рада. Примили смо и једну пријаву за мобинг, али не против Николе Станкова - рекао је за Курир Предраг Перуничић, директор Инспектората за рад.

 Карцином је и силеџија

 Застрашивање.

„Скинхедси. Глупи скинхедси. Где је онај скинхед да му ј.... м....? Доведите ми скинхеда да га разбијем!“ Не, ово није разговор из неког филма о расизму, већ обраћање Николе Станкова, директора Контроле летења Србије и Црне Горе (КЛ СЦГ) запосленима који су изгубили косу.

Курир је затрпан писмима и позивима бивших и садашњих радника који су претрпели малтретирање државног директора с месечном зарадом од око 858.000 динара. Већина не сме отворено да прича о томе шта им се дешавало, али постоје и они који могу да се осмеле на овај потез. Момир Остојић, контролор летења са 24 године искуства и свим дозволама, магистар безбедности у ваздушном саобраћају, пензионисан је 2007. године, у 46. години. Каже да је прва жртва Станкова.

Он и Станков били су двојица од четворице начелника у сектору контроле летења.

- Од нас четворице само Станков није био контролор летења. Кад је постао директор, одмах ме је сменио. У мени је видео све своје неуспехе у животу. Хтео је да буде пилот, али га нису примили на обуку, хтео је да буде контролор, али није положио испит - прича Остојић, сад професор на Академији за економију и безбедност.

Станков, како каже, није могао да га отера као неколико других контролора јер је имао све дозволе, али је зато средио да га војска пензионише.


Ко је пацов из ормана?

Пљачком поробљени грађани Србије још не знају да је и небо над њима постало приватно власништво

Лет изнад лоповскога гнезда

Ко је, како и када учинио велеиздајнички чин уступања контроле ваздушног простора Србије приватном спољнотрговинском предузећу, ко је Никола Станков, несмењиви газда Контроле летења, ко га је ту довео, и колико новца ова држава свакодневно губи због безумне одлуке да безначајном грађанину, који је пре "доласка демократије" возио половни "Југо", буде предата на управљање контрола ваздушног саобраћаја целог региона . У намери да коначно разобличе криминал у институцији у којој су провели радни век, одговоре на ова и многа друга питања, Таблоиду су дали С.К. Д.С. и још троје пензионисаних контролора летења из Београда.

Никола Влаховић

------------------------------------------
Кад је покојни српски премијер Зоран Ђинђић предложио извесног Никола Станкова за директора ондашње Савезне управе за контролу летења, нико од његових сарадника се није претерано изненадио. Јер, било је скоро природно да његова секретарице Биљане Станков искористи животну прилику и замоли премијера да јој негде запосли мужа.
Много касније, један народни посланик десне оријентације рећи ће за Николу Станкова да је по професији "муж Биљане Станков". Али, како се десило да ова држава преда у руке приватног лица један од најважнијих ресурса којим држава уопште може да располаже, много је озбиљније питање од улоге коју Никола Станков има у властитој породици.

Прошло је пуних осам година од политичког преврата који је непознатог грађанина Станкова сместио у улогу и положај о коме није ни сањао. Текуће, 2009. године, плата овога човека је највећа међу државним чиновницима у Србији и износи најмање 400. 000. динара, мада његова "варијабила" повремено достиже и свих 10. 000. евра месечно! Према тврдњи неколико народних посланика Скупштине Србије, пре две године је месечна плата Николе Станкова износила чак 16.000. евра.

Ни ово није најважније у причи о Агенцији за контролу летења и њеном скандалозном настанку. Наиме, Агенција за привредне регистре избрисала је дотадашњег директора фирме под називом "Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе" дана 29.11.2006. године, и одмах уписала Николу Станкова као председника Управног одбора те фирме, без ограничења у спољнотрговинском промету у земљи и иностранству.
Неколико дана касније, 13. децембра 2006. године, Никола Станков, још увек без адекватног решења издатог од Агенције за привредне регистре, себе потписује као председника Управног одбора "Агенције за контролу летења Србије и Црне Горе", и то у документу под називом Овлашћење. У том документу, Станков овлашћује извесног Вању Шкобића, и то у својству свога шефа кабинета, да обави један курирски посао и оде до Агенције за привредне регистре и подигне решење којим је сам себе унапредио у господара српских небеса. Наравно, Станков ниједног момента није сумњао да ће Агенција за привредне регистре без поговора обавити шта је он замислио.
Али, сујета и властохлепље Николе Станкова није овде доживела свој климакс. Тај велеобрт у његовој "пословној вертикали", тек ће се десити...

Надреални циклус и стварни циркус

Пре непуне четири године, Станков је дошао на "епохалну" идеју да радарски систем за контролу појача још једним таквим системом и инсталира га на Копаонику, упркос томе што је знао да јединице КФОР-а које се налазе на југоисточном делу ове планине неће дозволити његово постављање. Станков онда долази на дивну идеју, па у духу планинског туризма купује четворо моторних санки како би радници обезбеђења долазили до тог радара, мада он никада није прорадио нити ће у догледној будућности. Свако ко је био упућен у овај догађај знао је да је Станков радарску опрему увезао из Вијетнама, али нико није знао зашто баш из ове нама далеке земље а не однекуд ближе. Одговор би се врло лако пронашао подробнијим испитивањем ове спољнотрговинске активности, али, очито, у Србији Станкову и сличнима нема ко да "завири у папире".

Да би овај део "надреалног циклуса" српске транзиције био боље схваћен, треба се вратити више година уназад...
Агенција за контролу летења Србије Црне Горе формирана је тадашњим одлукама двају републичких скупштина, и то као друштво с ограниченом одговорношћу. Као међудржавна фирма, Агенција није јавно предузеће ни у Србији, ни у Црној Гори, нити је корисник буџетских средстава Србије. Али, Станков је дошао у посед нечега што ни у једној нормалној држави не сме да падне у руке људи којима овај посао није струка, нити уопште треба да буде у поседу приватних лица и компанија, посебно кад је у питању једна мала држава величине данашње Србије. Званично, Агенција за контролу летења се финансира од авио-превозника за пружене услуге навигационо-метеоролошког обезбеђења ваздушне пловидбе. Мало мање званично, Станков је већ почео да "шири делатност" па је ушао у посао са некретнинама.
Овде треба рећи да годишње приходе за функционисање Агенције за контролу летења одлуком усваја 38 земаља чланица такозваног Еуроконтрола. Владе Србије и Црне Горе рутински дају сагласност на такав финансијски план, који потом, такође рутински, усваја Скупштина Агенције за контролу летења. А зашто све не би било рутински, кад Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе није буџетска установа, него је овде реч о приходу приватне фирме неког Николе Станкова из Београда са адресом у улици Металска број 50?

Летач и прелетач

Никола Станков је примљен у некадашњу Савезну управу за контролу летења мимо конкурса који се уобичајено, за свако радно место, објављивао у дневном листу "Политика".

Станков није полагао стручни испит, нити испит из страног језика, а није био ни подвргнут обавезном лекарском прегледу. Касније је, према тврдњи Таблоидових саговорника, бивших инспектора цивилног ваздухопловства, на сва радна места постављан вештим манипулацијама и понеком уценом својих колега.

Одмах након што га је покојни премијер Србије Зоран Ђинђић предложио за директора Савезне управе за контролу летења, Никола Станков одлази у САД на стручно усавршавање које је прилично потрајало. Одмах по повратку, Станков заводи нове односе у контроли летења. У опширном опису његовог лика и дела (писма и документи упућивани председнику Србије и другима) пише да је то био тек "...почетак иживљавања паланачког примитивца који се претворио у императора с обзиром да је Савезна управа за контролу летења иначе представљала праву државну финансијску империју".
Контрола летења доноси огромне девизне приходе наплатом прелета, али је и директор такве установе, растерећен брига о транспарентности пословања, у могућности да заради огромне провизије куповином техничке опреме. Од како је на сраман начин приватизована бивша Савезна управа за контролу летења, за Николу Станкова и новонастало предузеће "Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе", држава више не постоји.

Чак су и судски спорови који се воде против њега воде годинама без назнака да би се некада могли окончати. Адвокатска канцеларија Владимира Рајковића која у свим процесима заступа Николу Станкова, опет према материјалним доказима Таблоидових извора, врши "сталну опструкцију на најперфиднији могући начин". Према непровереним изворима, ова канцеларија на име услуга Станкову убира месечно око 300.000. динара, што је годишње око 3,6 милиона динара, а за протеклих пет година достиже суму од 18 милиона динара!

Колико је притисака извршено на правосудне органе, а све у намери да Станков не дође до "познанија права", најбоље говори пресуда Окружног суда на основу кога је Агенција за контролу летења искључена из судских спорова са образложењем да није правни наследник бивше Савезне управе за контролу летења јер је наследила само запослене.
Ко је онда, ако није Никола Станков, дошао у посед целокупне имовине Савезне управе за контролу летења, и како му је у руке предат комплетан безбедносни систем нашег ваздушног простора и сви други послови контроле летења? Наравно, ноторна је истина да је овом човеку у руке предата државна установа која годишње срећном добитнику даје мултимилионске приходе. Једино је непознато у име којих заслуга за народ је Станков награђен овом небеском империјом.

Да српска Влада заиста жели правну државу, након такве одлуке Окружног суда, морала је истог тренутка да забрани рад предузећа под именом "Агенције за контролу летења Србије и Црне Горе"јер као њен оснивач она најбоље зна које су јој све надлежности припале.
Од регистра до министра

Према мишљењу стручних консултаната Таблоида, Република Србија никако није смела да дозволи да се Агенција на суду окрене против ње као оснивача. Примена двоструких мерила у новооснованом предузећу "Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе", свакодневна је појава.

Понижавајуће звучи да Република Србија и Република Црна Гора као оснивачи овог правног лица, у актуелним судским процесима нису у стању да докажу да је Агенција за контролу летења (коју су они сами основали), пасивно легитимисана у свим овим споровима, као и да је преузимањем имовине преузела сва права и обавезе који произилазе из те имовине.

Уговором о оснивању Агенције, члан 8. став 2. договорено је да оснивачки улог представља имовину бивше Савезне управе за контролу летења која је утврђена вештачењем на захтев саме управе дана 26. децембра 2003. године.
Ова држава не схвата, или не жели да схвати какав је озбиљан правни прекршај направило предузеће под именом "Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе" представљајући се међународним ваздухопловним организацијама као правни следбеник Савезне управе за контролу летења, узгред се потрудивши да прошири своју делатност пословима спољне трговине који су за контролу летења недопустиви. Оваквим изигравањем поверења, додатно је нарушен углед Србије али и професије контролора летења.

У једном од писама које су, и активни и пензионисани контролори летења писали председниковој Народној канцеларији, али и појединим министрима бивше владе, аутори кажу да је "...Недопустиво да се овом надменом, незајажљивом и неморалном железничару, чија памет не прелази ширину уског споредног колосека, препушта безбедност и контролисање ваздушног простора наше државе и ваздушног саобраћаја у њему. Сви они који су га подржавали и који га буду надаље подржавали, представљају његове идејне вође и учеснике у отимачини државног новца, због чега би обични грађани већ одавно били иза решетака. Државе Србија и држава Црна Гора немају никакву контролу над пословањем Агенције за контролу летења, а за то се помно старају партијски и коалициони другови из Демократске странке и Г-17".

Према тврдњи Таблоидових саговорника, бивших и садашњих контролора летења, истина је да се овим скандалозним случајем бавио само један бивши министар. Био је то Велимир Илић, бивши министар за капиталне инвестиције. Потакнут једним ургентним писмом о догађајима везаним за контролу летења, Илић је својевремено позвао на разговор Николу Станкова и ставио му до знања, у најоштријем тону, да он зна на какав начин је заробљена бивша Савезна управа за контролу летења. Рецимо, како су новом регистрацијом избрисани сви трагови наслеђеног основног капитала бивше Савезне управе за контролу летења, те како су представници Министарства одбране (јер је реч о установи која је била војно-цивилна) замењени неким непознатим људима и слично. Све се на том непријатном "брифингу" и завршило. Илић је отишао са места министра а Станков је остао тамо где је и био.

Наравно, нису само избрисани трагови наслеђеног основног капитала. Избрисан је и "делегирани ваздушни простор" суседних земаља у којима Србија води ваздушни саобраћај. Неуки правни саветници Николе Станкова назвали су тај простор, сасвим соцреалистички- Подручна организациона јединица!

Нови околности у вези са контролом летења тек ће се десити. Према информацијама којима Таблоид располаже, биће прибављена концесија за изградњу нове обласне контроле летења која треба да буде подигнута иза гараже на Аеродрому "Никола Тесла". Биће такође расписан тендер, али добијањем концесије биће затворена могућност да неко сазна како тече реализација пројекта. Уколико тако и остане, могућност нове, несметане пљачке, сасвим је извесна.
Н
иколи Станкову продужен је мандат на још шет година. Бивши и садашњи контролори летења покушали су да дођу и до података о његовом имовинском стању. Према њиховим информацијама, Станков располаже једном јахтом на Јадрану, кућу у Црној Гори, нов стан у Београду на Црвеном крсту, те новчаним износом од око 2 милиона евра, које је стекао за 6,5 година директорског стажа.

Затворена писма и претећа опасност

Влади Србије није лако да се суочи са многим истинама. Једна од њих је истина о оснивању предузећа "Агенција за контролу летења "Србије и Црне Горе". Не тако давно, стари професионални контролори летења, згађени оним у шта се ова професија претворила и чињеницом ко је контролу летења подредио својим личним и страначким интересима, послали су једном ресорном министру нека питања и коментаре:

1.    По ком правном основу Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе као д.о.о. (друштво са ограниченом одговорношћу) има Управни одбор?
2.    Ако Агенција за контролу летења Србије Црне Горе има право по нашим законима, који нису усклађени са међународним ваздухопловним прописима да се баве пословима у спољнотрговинском промету, прометом некретнина, куповином истих, прибављањем концесија, дугорочних закупа и друго, и зашто са том делатношћу нису упознати и контролори летења као и остало оперативно особље.
3.    Зашто се сви ови профитабилни послови спољне и унутрашње трговине, промети некретнинама, концесије и закупи не назову својим правим именом, већ се врло смишљено подводе под послове једне чисте и јасно дефинисане професије као што је контрола летења?
4.    Лако је закључити зашто се није отпочело са изградњом нове Обласне контроле летења. У Анексу уговора о оснивању предузећа "Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе" регистрованом у Агенцији за привредне регистре 17. новембра 2006. године проширена је делатност ове срамне творевине пословима промета некретнинама, куповином истих, прибављањем концесија, дугорочних закупа и др. Прибављањем концесије на пројекат изградње нове Обласне контроле летења, највећи профитери биће Никола Станков са својим јатацима.

На столу председника Србије Бориса Тадића недавно је освануло писмо групе пензионисаних контролора летења. Таблоид је дошао у посед копије тог документа. У њему дословно пише:
"...У периоду од 17. до 21. новембра 2008. године, у Београду је боравила делегација Европске комисије за безбедност ваздушног саобраћаја, Еуроцонтрол, која је редовном годишњом контролом проверавала безбедност летења у нашем ваздушном простору. Том приликом откривене су многе неправилности у раду Директората за цивилни ваздушни саобраћај. Директорат, односно бивши Савезни инспекторат не поседује правни основ да надгледа и контролише рад Агенције за контрол летења. Не постоје одговарајући правилници и процедуре, а у правилнику који се тренутно примењује, правни основ је врло сумњив.

Уколико се не донесе закон о ваздушној пловидби који мора бити усаглашан са међународним ваздухопловним прописима, наш ваздушни простор ће се прогласити небезбедним а постојећој Агенцији за контролу летења биће одузета дозвола за рад. Србија ће у том случају годишње бити на губитку око 70 милиона евра, а контролу ваздушног саобраћаја на нашем ваздушном простору преузеће неке суседне земље. Зашто Директорат за цивилно ваздухопловство нема овлашћење да контролише рад Агенције за контролу летења Србије и Црне Горе д.о.о.?

Постоји основана сумња да се новац од наплате прелета у проценту 51одсто према нашим информацијама не уплаћује у буџет Републике Србије. Овај закључак смо извели на основу изјаве помоћника министра за финансије, који на свом списку буџетске контроле нема Агенцију за контролу летења Србије и Црне Горе, јер она није јавно предузеће како се у неким медијима представља. Да би се дошло до тачних података треба прегледати садржај споразума који је склопљен између Еуроцонтрола-а и Агенције за контролу летења Србије и Црне Горе који су требали да потпишу држава Србија и Црна Гора као оснивачи.

У том споразуму требало би да стоји колики се проценат одваја за набавку савремене техничке опреме, који се део одваја за школовање контролора летења, њихово усавршавање, личне дохотке и стандард контролора летења. Потребно је испитати да ли су донације страних земаља намењене за модернизацију Контроле летења наменски потрошене и да се резултати истраге саопште Влади Србије и широј јавности. Проблем је што ненаменски потрошене донације морају бити враћене земљама донаторима...".

Контролори летења су канцеларији председника Србије и предложили неке потребне мере како би проблем био решен:
"Предлажемо вам да нас подржите у нашим захтевима да се комплетно финансијско пословање ове срамне творевине испита од стране финансијских служби, наравно, без присуства самозваних експерата из Г-17. Да се преиспита порекло имовине Николе Станкова од тренутка кад је противзаконите постављан на место директора Савезне управе за контролу летења (које је према важећој формацији до тада било војно формацијско место), па све до данашњих дана.

Да се против Николе Станкова спроведе истражни поступак и да му се у том периоду забрани излазак из земље, да му се блокирају сви банковни рачуни у земљи и ван ње, све док се истрага не заврши.

Да се набаве годишњи извештаји о броју прелета, полетању и слетању у нашем ваздушном простору, на основу којих се може израчунати колико је новца зарађено наплатом прелета за период од 6,5 година његове владавине.
Поштовани председниче, ако сте заиста прави и искрени заговорник европских интеграција, онда вам наша Контрола летења и њено 70 година дуго чланство у светском систему контроле летења, указује да се послови непримерни контроли летења морају раздвојити од ове струке. У противном, одлазимо у трајну изолацију коју нико од нас не жели. Имате прилику да се одлучите: или заштита интереса Србије, враћање угледа нашој професији, зарадио од наплате прелета која пуни државни буџет, високопрофесионални контролори летења који контролишу наш ваздушни простор, или Никола Станков са члановима свог управног одбора и њиховим ситносопственичким интересима који су у супротности са интересима и угледом наше земље".

Таблоид сазнаје да је ово писмо председник Тадић примио у првој недељи фебруара месеца ове године, али није познато да ли га је отворио и прочитао.

Пар недеља касније, главна вест у Србији била је она у којој је председнику Србије Борису Тадићу из Аустралије упућено писмо "испуњено опасном материјом" за коју се претпоставља да је отров Антраx. До закључења овог броја нико од стручних служби није сматрао себе надлежним да такво писмо отвори.
За разлику од затворених писама и затвореног круга информација, још увек је отворено питање којим се ово истраживање бави: ко ће и како склонити Николу Станкова и једну од најважнијих служби у држави вратити на место које јој припада?

Чуварка светих тајни

Супруга Николе Станкова, Биљана Станков, била је најблискији сарадник покојног Зорана Ђинђића још од 1991., а од 1996. године постаје и његова лична секретарица у странци, а потом и у Влади Србије кад је он постао премијер у првој влади после Петог октобра.

На том месту била је све до 12. марта 2003. године када је Ђинђић убијен. Ова жена је свакако једна од најупућенијих особа из најближег окружења покојног премијера, и свакако једна од најповерљивијих особа која је могла да зна шта је он мислио о сваком свом министру и другим сарадницима појединачно. Многима од њих који су данас на власти, Биљана Станков је заказивала састанке са премијером, док су понизно чекали да их он прими. Знала је такође и шта премијер спрема за свакога од њих, те каква је њихова даља страначка и политичка судбина.

Биљана Станков је једна од ретких особа чија су уста после Ђинђићеве ликвидације остала затворена. У таквим околности, лако је претпоставити, поједине личности из партијског и коалиционог врха, уколико су имале намеру да крену на њеног супруга Николу Станкова, имали су пуно разлога за бригу. Још је лакше закључити да је управо она била и остала његов кључни "фактор пословне стабилности". Бити чувар светих тајни и прљавог веша, тежа је и значајнија улога од чувара државне благајне и сличних ризничара.

Сви за једног један за себе

И лаику и стручњаку одмах ће бити јасно у посед чега је дошао Никола Станков ако само завири у надлежности које има његово предузеће под именом "Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе". Реч је о јединственој служби која покрива комплетан простор Србије и Црне Горе, део међународних вода (до половине Јадрана), затим, 55 одсто горњег ваздушног простора Босне и Херцеговине (изнад 7500 метара), и 40 наутичких миља ваздушног простора Хрватске (отприлике до Славонског Брода).

Имати стратешки државни и међудржавни посао и учинити га приватним послом, могло је да се деси само држави која је ушла у безумну распродају свега земаљског и небеског. На жалост, Србија је случај за себе у много чему па и у овој области. Узгред, европска ревизорска комисија зна да српска авио-контрола ради без адекватне дозволе због важећег законодавног хаоса, па се лиценце које контролорима летења издаје Директорат за цивилни ваздушни саобраћај сматрају неважећи. Управо због атрактивности посла, постоји могућност да контролу летења у овом региону сасвим преузму суседне земље, а све због овдашњег брлога приватних и страначких интереса.
Прошло свршено и ново савршено време

Спајање Савезне управе за цивилну ваздушну пловидбу и војне контроле летења извршене 1975. године, промењен је назив ове бивше савезне институције у Савезну управу за вођење ваздухоплова, а неколико година касније промењено је име у савезну управу за контролу летења или скраћено СУКЛ, које је задржано до тужног краја и доласка помамљене, пљачкашке транзиције, заоденуте у лажну демократску одору.

Интеграција цивилног и војног ваздушног саобраћаја обавезала је тадашњу Савезну владу да изврши измене у постојећој систематизацији радних места у Контроли летења. Том новом систематизацијом било је предвиђено да место директора Савезне управе за контролу летења припадне војсци, као војно формацијско и функционерско радно место. Директора тадашње Савезне управе за контролу летења постављала је Савезна влада.

Онда је дошла вишестраначка лудница, па је тако цивилно лице Никола Станков дошао на место које припада војном, а једина два критеријума који су га ту довели били су чланство у "сјеменишту" стручњака сваке феле по имену Г-17, и супружански кревет који је делио са секретарицом покојног премијера.

Још 180 дана ванредног стања

Европска агенција над агенцијама која контролише контроле летења, Еуроцонтрол, дала је Србији 180 дана да среди правни, стручни и организациони хаос у овој области иначе ће и српско небо бити проглашено небезбедним. Јавности углавном непозната институција, Директорат за цивилно ваздушни саобраћај био је озбиљно умешан у издавање лажних пилотских дозвола у Пилотској академији ЈАТ-а.

Чак је и једно лице са потернице МУП-а Србије пуних шест месеци са беџом копилота пролазило све контроле на аеродрому "Никола Тесла". Директорат је најодговорнији и због тога што на аеродрому "Никола Тесла" функцију обезбеђења врше неовлашћена лица која је ангажовала једна приватна којој је аеродром поверио овај посао.
Српски пољопривредници никада нису добили надокнаду штете зато што због отвореног ваздушног коридора не могу да употребе противградну опрему.

Овакве и многе друге ствари, Еуроцонтрол зна и саопштио их је у Београду коме треба. Ако сутра дође до тога да Србија изгуби стратешки важан посао контроле летења, неће бити крив ни Ватикан ни Масони, него мала група домаћих предузетника, који су, некадашњим мерилима, у народу били познати као лопови.

===================================================================

Бахатост српских карцинома (II)

Аутор: Биљана Бојић
       Вртлог

Тражи да штедимо, а има плату 356.000!

Председник Фискалног савета Павле Петровић, који тражи замрзавање плата и пензија, само за савете које даје Влади узима 202.000 динара

Да се смрзнеш!

Чланови Фискалног савета, њих тројица који се залажу за повећање ПДВ и замрзавања плата и пензија, месечно инкасирају укупно 724.434 динара. Председник савета Павле Петровић заради и до 3.000 евра, што је 15 просечних српских пензија или осам плата, а чланови Никола Алтипармаков и Владимир Вучковић примају по 1.600 евра.

Економиста Зоран Попов каже да тројка Фискалног савета пропагира економску политику идентичну ММФ.

- И ви и ја бисмо се залагали за замрзавање плата у јавном сектору и пензија да примамо по 3.000 евра. Бернард Шо је лепо рекао да су сва људска бића потенцијалне проститутке, само је у питању цена - каже Попов.
Попов упозорава да би примена мера које предлаже Фискални савет довео на ивицу глади готово милион људи.

- Са толиким примањима изгубите везу са реалношћу. Ако замрзнете пензије око 600.000 пензионера, на то морате додати још 300.000 чланова породица који су од њих зависни и који би били гладни - категоричан је Попов.

Потпредседница УРС Сузана Грубјешић оцењује да је лако предлагати рестриктивне мере када имаш огромна примања.

- То је мало непристојно. Предлагати повећање ПДВ и замрзавање плата и пензија без смањења скупе државне бирократије није разумно. Запослени и пензионери не могу више да финансирају скупи државни апарат. Нека питају привреднике како ће се на њихов посао одразити те кризне мере, као и грађане како ће се то одразити на њихов реалан живот када се те мере одразе на раст цена - наводи Грубјешићева.

Ко су чланови Фискалног савета

Павле Петровић, Председник Фискалног савета

Редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду, где предаје економетрију и макроекономију. Област интересесовања професора Петровића су квантитативна истраживања у макроекономији и макроекономске политике: фискална и монетарна. Објављује у водећим светским часописима: Јоурнал оф Монеy Цредит анд Банкинг, Јоурнал оф Девелопмент Ецономицс, Јоурнал оф Цомпаративе Ецономицс, Јоурнал оф Мацроецономицс... и рецензент је за већину од њих. Био је гостујући истраживач на универзитетима Харвард, Принцетон, Цорнелл. Био је уредник Кварталног монитора економских трендова и политика у Србији (2007 -2011), где се редовно анализира фискална политика и реформе у Србији. Био је директор и ко-оснивач ЦЕС Мецона-а (1992-1999) и интензивно је сарађивао са гувернером Аврамовићем (1995-96), укључујући студије о фискалној одрживости и реформама. На позив г. Аврамовића (испред Савеза за промене), током 2000. води пројекат о економској стабилизацији и неопходним реформама у Србији, где фискална реформа заузима значајно место. Током 2001-2002. био је помоћник министра за финансије Владе републике Србије, задужен за макроекономску и фискалну политику, а 2003. године био је председник Савета НБС.

Никола Алтипармаков, Члан Фискалног савета
Никола Алтипармаков је макроекономиста са специјализацијом у области јавних финансија. Студирао је на водећим међународним универзитетима, укључујући Калифорнијски Универзитет Беркли у Сједињеним Државама и Торонто Универзитет у Канади. Дипломирао је математику и економију као студент генерације, док је магистрирао економију са специјализацијом у области макроекономије. Ради у области јавних финансија у Србији од 2003. године. Каријеру је започео као аналитичар за јавни дуг у Трезору Србије, да би затим преузео позицију макроекономског аналитичара при макро-фискалном одељењу Министарства финансија. У периоду од 2005. до 2007. године радио је као економски саветник у Пореској управи Србије, где је пратио процес увођења пореза на додату вредност и истраживао могућности реформе пореза на доходак грађана. Следеће две године проводи радећи као консултант на пројекту пензијске реформе, истражујући могућности за успостављање фискално одрживог и социјално прихватљивог пензијског система у Србији. Од 2008. године ради као фискални саветник на пројекту економског развоја Србије, изучавајући дугорочну одрживост јавних финансија у Србији. Објавио је већи број академских и стручних радова из области јавних финансија у домаћим и међународним стручним часописима.

Владимир Вучковић, Члан Фискалног савета

Ванредни професор на Факултету за међународну економију Мегатренд универзитета у Београду, где предаје на групи предмета из области финансија и међународне економије. Дипломирао, магистрирао и докторирао на Економском факултету Универзитета у Београду. Аутор је више од 70 радова у научним и стручним часописима и коаутор једног уџбеника, у којима се бавио и стабилизационим и развојним изазовима Србије. На стручном усавршавању боравио је 1998. године на Рходе Исланд Университy, САД. Био је члан редакције часописа Месечне анализе и прогнозе, Квартални монитор и Макроекономске анализе и трендови и коњунктурни барометар (издање Економског института из Београда). Од јануара 2011. године обавља функцију главног и одговорног уредника часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ). Ванредни је члан Научног друштва економиста. Учестовао је у изради бројних пројеката и истраживања, подржаних од стране Савезне владе, Владе Републике Србије, републичких министарстава, Народне банке, Европске агенције за реконструкцију и других домаћих и међународних организација. Био је економски саветник у Саветодавном центру за економска и правна питања, пројекту ЕУ под управом Европске агенције за реконструкцију у Србији 


Петровић: Не утичемо на наше плате

Председник Фискалног савета Павле Петровић каже да је Скупштина Србије одредила плате члановима тог тела.
- Ми на то немамо никакав утицај. Друго, ми у Фискалном савету се залажемо да се све плате у јавном сектору преиспитају и уреде - казао је за Курир Петровић..


Ах, та матора курветина статистика. 40.000...о даааа....комшија Ђока има 60.000
ја 20.000, али у просеку сам добар тих 40...е, ајмо у лудницу!


Ако желите баш нешто да им кажете, а мислим да имате...ево контакт!

Фискални савет

Немањина 17
Београд
Телефон : +381 11 333 8205
Факс : +381 11 333 7745

kabinet@fiskalnisavet.rs

Замрзавање новчаника?

Према процени Фискалног савета, велике уштеде у зауздавању јавног дуга могле би да се остваре замрзавањем плата и пензија. Од октобра и током читаве 2013. пензије и плате у јавном сектору не би расле, што би расходе у буџету смањило и до 300 милиона евра.

Да би зауздала раст јавног дуга, у наредних годину и по дана држава би требало да уштеди милијарду евра. Према процени Фискалног савета, готово трећину уштеде могла би да оствари замрзавањем плата и пензија.

Од октобра и током читаве 2013. пензије и плате у јавном сектору не би расле, што би расходе у буџету смањило и до 300 милиона евра.

 Исплата пензија без дотације из буџета, одавно није могућа, чак и ако би свих 770.000 званично незапослених у Србији, добило посао то не би било довољно да се пензије финасирају доприносима.

Финасијски директор ПИО фонда Иван Мимић рекао је да би требало да ради још милион и 540.000 људи како би фонд обезбедио да се несметано финасира из доприноса.

То значи да бисмо морали да имамо више од три и по милона запослених, двоструко више него сада.

Теоретски могуће је, јер имамо четири милиона радно способног становниства. Док пензијски систем не постане одрживији Фискални савет као прву меру, предложио је да се пензије после октобарске повишице замрзну, и тако избегне горе решење.

Председник Фискалног Савета Павле Петровић каже да би онда уместо замрзавања плата и пензија имали драстично обарање плата и пензија.

Према његовим речима, Румунија је имала тај програм, а Словенија размишља о томе.

Дугорочно решење било би померање старосне грнице за пензионисање жена до 63 године, продужавањем по 6 месеци годишње. Предлог је и да висина пензије не зависи само од уплаћеног стажа већ и од година живота када се у њу одлази.

Никола Алтипармарков из Фискалног савета рекао је да се решење састоји у томе да се за сваку годину превремене пензије, пре старосне доби пензија умањује за шест одсто, а за сваку годину пензионисања после старосне доби повећава за шест одсто.

Док пензионери прерачунавају у каквом ће се стању замрзнути њихови новчаници, млађи о новим условима пензионисања и не размишљају.

У већини земаља, замрзавање или смањивање пензија, односило се на оне изнад просечних. Фискални савет предлаже да се замрзавање код нас не односи на најниже пензије.

Бранко Драгаш o пацовима

Фискални савет је открио топлу воду. Открили су и рупу на саксији. Односно, буџету. Сада, када је потпуно јасно да је Србија банкротирала, они се јављају да нам саопште да Србији прети озбиљна криза јавног дуга. То,наравно,нису смели да кажу у изборној кампањи.Ћутали су као што су ћутали све ове године. Сваком паметном економисти је још 2001. било јасно какав је концепт примењен и какве ће бити последице таквог накарадног концепта.

Где сте били ви, господо, из Фискалног савета. У којој мишијој рупи сте били сакривени? Зашто тада нисте опомињали ,наступали и говорили шта ће се догодити? Све ваше професорске и докторске титуле нису се доказале у пракси и на тржишту. Др Павле Петровић, председник Фискалног савета, је мени предавао економетрију. Та његова предавања су била – смешна. На тим предавањима ништа нисам научио. Било је то неко неразговетно мумлање и муљање новог предмета на факултету. Његова стручност је под великим знаком питања. Тврдим да он нема знања да се ухвати у коштац са економским проблемима у Србији. Једноставно, човек се читавог живота бавио графиконама, кривуља горе-кривуља доле, нема никаквог практичног искуства из привреде,читав живот је на буџету, ништа не зна о функционисању тржишта и такав човек, са досадним теоријским флоскулама, не може да понуди никакво ваљано решење, осим решења која су унапред, напамет, научена из арсенала економских убица из ММФ-а.

О осталој двојици не желим ништа да говорим. Не знам људе. Из радне биографије видим да су слични председнику Фискалног савета. Нажалост, то су људи који треба да нам дају решења за излазак из финансијског краха у коме се налазимо. Не верујем у њихову стручност. Понуђена решења, коју су изнела, довешће до потпуног слома Србије. То нису њихова решења. То су решења економских убица из ММФ-а. Фискални савет иде испред ММФ-а и припрема терен за његов наступ.

Мислим да би чланови Фискалног савета требали да нам објаве колико су њихова месечна примања на тим функцијама? Колико зарађују на факултетима? Колико на тезгама? Колико на консалтингу? Да ли су то сви послови везани за државу? Колико су укупна њихова примања? Када саберете сва њихова примања, видећете да се они налазе у лагодној позицији мудровања и заступања интереса ММФ-а.

О мишљењу Фискалног савета проговорили су, ко ће други него увек исти, Маџар, Бајец, Стаменковић,Ђуричин и остали естрадни економисти, који деценијама брукају нашу струку. О професору Љубомиру Маџару и његовом стручном и моралном паду сам већ све написао. Сви они подржавају Фискални савет, јер су изашли из истог ММФ шињела. Заузели су све медије и благоглагољају о спасоносној и лековитој улози ММФ-а.

Доста више, професори и доктори!

Престаните да нас замајавате и да нам продајете ваше пропале ММФ концепције!

Након избијања кризе, ви немате права ништа више да говорите у јавности. Доказали сте да нисте стручњаци и да сте политички поданици. Обрукали сте економску струку. Напустите буџетска јасла и почните да продајете своје знање на слободном тржишту. Изађите на тржиште да видимо ко ће да купи ваше савете. Тада ћете видети колико заиста вреди ваше знање.

Фискални савет је, напокон, дошао до сазнања да Србији опасно прети криза јавног дуга. Наводе да се се јавни дуг попео на скоро 50% БДП.

Грешка!

Не знате да израчунате реални БДП. Немојте да узимате фалсификовани БДП. Јавни дуг је достигао скоро 100% БДП. То је доказ да смо банкротирали и да се налазимо у дужничком ропству.

Сада када је Фискални савет признао да прети опасна криза јавног дуга, поставља се логично питање – како смо упали у ово стање? Зашто смо доспели у овакво понижавајуће стање?

Фискални савет и булумента естрадних економиста нам не даје одговоре.

Прави одговор је – зато што је примењен погрешан економски концепт.

ДОС је одбио да примени економски концепт кога сам им понудио кроз Програм за спас Србије из 1999. године, са групом стручњака из земље и расејања. ДОС је применио концепт –шок терапије и операције без анастезије.

Ко је смислио тај концепт и предложио га ДОС-у? ММФ.

Зашто нису применили неки други концепт?

Зашто професори,доктори и естрадни економисти нису објавили свој концепт? Нису га имали.

Зашто нису имали? Зато што га – не знају.

То ми је признао један искрени и честити професор, кога ценим. Признао је да он не зна ни сада шта треба да се ради.

Тако је ММФ концепт усвојен. То је лакше било и за политичаре и за естрадне експерте.

Професори, доктори и естардни економисти су се утркивали да се додворе новој власти и економским убицама из ММФ-а. Имали су личну корист у свему томе.

Погледајте новине из тог периода од 2001. и видеће шта је ко причао и за шта се залгао. Данас неки од њих причају потпуно супротно. Али припадници секте ММФ остају верни својим фундаменталистичким концептима.

Ко је крив за нашу економску пропаст? Политичари.

Зашто? Применили су погубан ММФ концепт.

Ко је добринео нашем банкроту? ММФ.

Сада када смо банкротирали, кога зову да нас спаси? ММФ.

Који концепт ће да примени? Исти.

Господо другови, ко је овде луд?

Тврдим да група стручњака из земље и расејања имамо најбољи економски програм. Тврдим да ексерти ММФ ништа не знају о нашој економији. Нити их то занима.

Економске убице ММФ-а враћају се на место злочина. Хоће да заврше оно што су започели. Хоће да нас потпуно униште.

Грађани,

Позивам вас на отпор против ММФ-а, Фискалног савета и корумпираног медиокритета који хоће да буде премијер,мада је изгубио изборе, добио врућ шамар од грађана Србије, али хоће, сулуд, похлепан, корумпиран и уцењен да коначно уништи све у Србији.

Све зависи од нас.

Ако им дозволимо да спроведу програм ММФ-а и ако неспособни Тадић буде премијер,онда смо ми криви. Не кривите никога другога. Нема завере против нас. Ми само чекамо да нас упропасте. То морамо да прекинемо. Одмах.


===================================================================

Бахатост српских карцинома (III)

Аутор: Екипа Курира
       Вртлог

 Шошкићев саветник узима 6 милиона динара!

Коста Јосифидис, поред посла предавача на економском факултету и функције саветника гувернера, на „тезгарењима“ 2011. зарадио 136 просечних плата!

Ово је најплаћенији професор.

Коста Јосифидис, члан Савета Народне банке Србије и универзитетски професор, годишње заради између шест и седам милиона динара! На основу месечних примања и додатне зараде у 2011. зарадио је шест, а уз суме од повраћаја доприноса тачно - 7.089.225,45 динара!

Само као члан Савета НБС он месечно зарађује 159.229,18 динара! Као шеф департмана Економског факултета у Новом Саду добије још 179.298,80! Као предавач на Филозофском факултету - 25.003,02, и још 29.567,68 од Економског...

Целокупан списак годишњих примања професора Јосифидиса тешко да би стао на две стране Курира. Углавном, редовни месечни приходи су му 393.098,68 динара!

Да се учење, али и редовно плаћање пореза и те како исплати, говори и сума од 3.358.541,68 динара, колико је, ван годишњих примања, Јосифидис добио на основу повраћаја плаћеног доприноса за период 2007-2010!

Јосифидис каже да је вредно студирао, да је годинама у иностранству живео на сендвичима, али и да вредно ради:

- Истина је да сам прошле године имао приходе од шест милиона динара и то стоји у мојој пореској пријави. Немам шта да кријем. Није срамота имати новац, већ је срамота уколико је он зарађен нелегално. Ангажовање у Савету НБС увелико повећало примања и олакшало економску ситуацију. Нећу да улазим у то да ли је сума превелика или није јер је нисам ја одређивао.

Нека од примања од кога добија паре за шта добија паре колико често колико новца

НБС Савет месечно 159.229,18
Економски факултет шеф катедре месечно 179.298,80
Филозофски факултет наставна делатност месечно 25.003,02
Економски факултет пројекат Министарства за науку месечно 29.567,68
Покрајински секретаријат научно-истраживачка делатност једнократно 78.931,28
Економски факултет промена наставног плана једнократно 280.900,00
Економски факултет чланак за научни скуп једнократно 173.000,00
Економски факултет задаци за пријемни испит једнократно 86.000,00
Економски факултет чланак за часопис једнократно 92.900,00
Покрајински секретаријат члан комисије једнократно 48.340,00 ......

укупно 7.089.22545

Профа, љубитељ ЕУ...пун ко брод, сматра да смо необразовани
Ко је карцином?

КОСТА ЈОСИФИДИС, члан Савета гувернера

мандат шест година

Коста Јосифидис рођен је 1953. године, дипломирао је 1976. године на Економском факултету у Суботици, где је стекао и диплому доктора економских наука (1984). Од 1994. радно је ангажован на Универзитету у Новом Саду као редовни професор на предметима Макроекономија, Европска интеграција, Макроекономија ЕУ, Економија, и Економија ЕУ. У својој универзитетској каријери објавио је више уџбеника, монографија, као и радова из области макроекономске теорије и политике и међународних финансија, методологије економије, политичке економије транзиције, глобализације, као и европске економије.

Уз богато међународно искуство и чланство у струковним међународним асоцијацијама, Коста Јосифидис обавља и више значајних функција. Члан је Савета Народне банке Србије, Савета гувернера Народне банке Србије (2006–2011), члан Председништва и Извршног одбора Савеза економиста Србије и председник Савеза економиста Војводине. Такође, члан је Сената Универзитета у Новом Саду, председник Већа за друштвене науке Универзитета у Новом Саду, координатор мастер програма Европских студија Универзитета у Новом Саду и председник програмског већа Центра за Европске студије – CAESAR Универзитета у Новом Саду. Председник је Департмана за европску економију и бизнис у оквиру Економског факултета у Суботици, главни уредник часописа Паноецономицус у Новом Саду и члан редакција међународних часописа: International Journal of Economics & Business Ресеарцх, associate едитор, International Journal of Ецономиц Ресеарцх, managing едитор, Journal of Business Economics and Манагемент, Technological and Ецономиц Development of Economy.

У периоду 2002–2003. боравио је на Вашингтонском државном универзитету у Пулману као добитник Фулбрајтове стипендије. Поред тога, имао је више стручних боравака у иностранству: у САД (adjunct professor 1995, WSU Пуллман, visiting scholar 2003. ПСУ Портланд), V. Британији, Аргентини, Бразилу, Кини, Француској, Португалу, Тајланду и Грчкој, где је био гостујући професор (2000). Предавач је по позиву и члан докторских и магистарских комисија Универзитета Софија Антиполис у Ници у Француској. Члан је и више професионалних удружења: European Ецономиц Association, American Ецономиц Association, Association for Comparative Ецономиц Studies, Association for Evolutionary Economics, European Association for Evolutionary Политицал Economy, Royal Ецономиц Society, International Atlantic Ецономиц Society.
Невероватно, успева и да пише!

Објавио је две књиге поезије: Утроба дна (1994) и Дно утробе (2004).

Ово је срамота и за госн гувернера Шошкића и за ову јадну Србију. Овакви саветници ојадише и државу и народ. А гувернер...коначно треба уклонити црногорски кадар из  Србије.
И на крају, мало питање.
Да ли је овај "ум" на свим радним местима ангажован осмочасовно?
 ===================================================================

Бахатост српских карцинома (IV)

Иван Нинић


„Пашњак прве класе“ за 1.500.000 €

Плац у Скерлићевој 20 на Врачару, на којем Драган Шутановац, његова супруга Марија и још девет инвеститора граде луксузну зграду, купљен је прошле године за 1,5 милиона евра, показује документација до које је дошла Пиштаљка. Део плаца од два ара на овој елитној локацији који су инвеститори купили од предузећа Трешња д.о.о. у катастру је заведен као - „пашњак прве класе“!



Појединачна цена за сваког купца није дефинисана уговором, али ако је укупан износ подељен на "равне части" онда је брачни пар Шутановац морао да плати 272.727 евра. Осим ако им ту суму остали инвеститори из неког разлога нису умањили. Уговор који Пиштаљка ексклузивно објављује закључен је и оверен у Првом основном суду у Београду 16. јуна 2011. године (ОВ I бр.87613/2011). Потписали су га купци Гордан и Драган Петрић, Предраг Ђорђевић и продавци Милош Рутовић из Београда и заменик директора фирме Трешња д.о.о. Живомир Радосављевић. Предраг Ђорђевић је уговор потписао по пуномоћју купца Ненада Ђорђевића, док је по специјалном пуномоћју у име осморо инвеститора, између осталих и супружника Шутановац, свој потпис ставио Драган Петрић.

Према уговору, предмет купопродаје је породично-стамбена зграда са три стана који се налазе на катастарској парцели површине 744 квадратна метра. Стан површине 39 квадратних метара на локацији у Скерлићевој 20 од Трешње д.о.о. купили су Зоран Јанковић, Гордан и Драган Петрић и Ненад Ђорђевић, наводи се у члану 1. уговора. Затим, стан површине 26 квадратних метара од Милоша Рутовића купили су инвеститори Спасоје Ивановић и Миа Зечевић. А трећи стан стан површине 63 квадратна метра од Трешње д.о.о. купили су инвеститори Драгиша Вујовић, Немања Видић, Драган Шутановац, Марија Шутановац и кипарска офшор фирма Vilab Pharm LTD. Над овим трећим станом Драган и Марија Шутановац су стекли по 1/10 власничког удела, односно 12,6 квадратних метара, што им је послужило као основ за учешће у изградњи зграде од готово 4.000 квадратних метара.





Истим уговором је обухваћена и продаја права коришћења преосталог дела земљишта површине 215 квадратних метара "пашњака прве класе", које су од тадашњег власника Трешње д.о.о. купили инвеститори Гордан и Драган Петрић. Цена непокретности (станова и земљишта) као и целокупне правне и техничко-пројектне документације утврђена је на износ од 1.500.000 евра, наводи се у члану 4. уговора. Купци су се обавезали да ову суму исплате продавцу у року од десет дана од дана уписа права својине над непокретностима и то тако што ће 750.000 евра уплатити на рачун фирме Трешња, а преосталих 750.000 евра на девизни рачун Милоша Рутовића. Дакле, уговор предвиђа да купопродајну цену од 1.500.000 евра сноси свих једанаест инвеститора што отвара низ интересантних питања, како за министра Шутановца тако и за Агенцију за борбу против корупције.

У ранијим изјавама министар је рекао да тек треба да узме кредит код неке пословне банке и да на тај начин обезбеди средства која ће уложити у изградњу пословно-стамбеног објекта на Врачару. „Новац још нисам дао. Очекујем да до краја године, када завршим кредит затворим финансијску конструкцију. Тако сам се договорио са другим инвеститорима који су већ уложили средства“, рекао је Драган Шутановац за „Политику“ (21.6.2012).
Ако брачни пар Шутановац није са 272.727 евра учествовао у исплати купопродајне цене, који је онда инвеститор то учинио уместо њих? Како је могуће да је локација купљена у јуну прошле године, да је градња луксузног објекта површине 3.764,27 квадратних метара почела у марту ове године, а да министар и даље тврди да до сада није имао никаква улагања? Ко у том случају годину дана уназад покрива инвестиционе трошкове брачног пара Шутановац и под каквим условима то чини?

Осим ових питања, Агенција за борбу против корупције мораће посебно да се позабави и чињеницом да министар Шутановац није обавестио Агенцију да је прошле године постао власник 1/10 стана површине 63 квадратна метра у Скерлићевој 20. У међувремену, сарадник Пиштаљке је дошао до копије Преписа листа непокретности број: 952-412-1638/11, од 8.7.2011. године, из ког се јасно види да су још од средине прошле године министар и његова супруга у катастру непокретности уписани као власници по 1/10 удела стана који уопште није наведен у званичној имовинској карти министра.

Постоји довољно доказа да Агенција за борбу против корупције покрене поступак против Драгана Шутановца због сумње да је прекршио члан 27. Закона о Агенцији за борбу против корупције. Ова одредба прописује да ће се затвором од шест месеци до пет година казнити функционер који не пријави имовину Агенцији или даје лажне податке о имовини, у намери да прикрије податке о имовини.

ПРИЛОГ: Уговор о купопродаји 
 
(страна 1, страна 2, страна 3, страна 4, страна 5, страна 6, страна 7, страна 8)

 Грађевински послови министра Драгана Шутановца


У самом срцу Београда, у Скерлићевој број 20 на Врачару, министар одбране у Влади Србије и потпредседник Демократске странке Драган Шутановац са супругом Маријом, једном кипарском компанијом и осам инвеститора од којих су неки прилично познати јавности, гради луксузни стамбено-пословни објекат, сазнаје Пиштаљка. Брачни пар Шутановац и остали инвеститори планирају на Врачару да саграде 3.764,27 квадратних метара и то 1.155,82 квадратна метра подземно, а 2.608,45 квадратних метара надземних етажа. Решењем о одобрењу изградње предвиђено је да у објекту буде саграђено девет станова, један локал и 24 гаражна места, а у закуп на 99 година, решењем градоначелника Београда, инвеститорима је уступљен неопходан део градског земљишта у јавној својини.

Сарадник Пиштаљке је дошао до документа који показује да заједно са Маријом и Драганом Шутановцем велелепни објекат на Врачару граде: Миа Зечевић (ћерка некадашњег генералног секретара ФК Партизан Жарка Зечевића), Гордан Петрић (некадашњи фудбалер и потпредседник ФК Партизан), Немања Видић (фудбалер енглеског Манчестер јунајтеда) Драган Петрић, Драгиша Вујошевић, Зоран Јанковић, Ненад Ђорђевић и офшор фирма Vilab Pharm LTD из Лимасола на Кипру. Одобрење за изградњу објекта прво је гласило на Милоша Рутовића и грађевинско предузеће Трешња д.о.о, али се накнадно појављују нови инвеститори, укључујући министра и његову супругу, у чију корист градска власт мења раније донети акт.

Упркос томе, на информативној табли која је уредно постављена на градилишту у Скерлићевој 20 наведени су сви подаци које налаже Закон о планирању и изградњи, осим оног најбитнијег – ко је инвеститор. На табли се загонетно наводи „група грађана“ и број решења о одобрењу за изградњу. Радове изводи фирма Hytegra д.о.о. и они су почели 9. марта ове године, са роком завршетка до 1.3.2013. На табли такође стоји да су одговорни пројектанти Татјана Мићић и Рашко Шетровић и надзорни орган Слободанка Бакић.

Као представник инвеститора пред надлежним градским органима појављивао се Драган Петрић, који је од Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове града Београда 20. јула 2011. затражио издавање новог решења о одобрењу изградње, како се у самом захтеву наводи, „због промене инвеститора“. Градски секретар за урбанизам и грађевинске послове Милан Вуковић 17. јануара 2012. доноси ново решење којим је променио раније правоснажно решење о одобрењу изградње (IX-04 бр. 351-322/2009) од 4. 2. 2010. Првобитни инвеститори изградње били су ГТП Трешња експорт-импорт д.о.о. из Београда и Милош Рутовић, а њима је одобрена изградња 3.863,49 квадратних метара стамбено-пословног простора.
Сарадник Пиштаљке је дошао до податка да је првобитни инвеститор, који се напрасно повукао из посла, фирма ГТП Трешња, од раније познат министру Шутановцу. Заправо ово предузеће је, према подацима Управе за јавне набавке, 31.8.2009. године потписало уговор са Министарством одбране о извођењу радова на гасној и водоводној инсталацији и инсталацији санитарне опреме. Уговорена вредност посла је била 19,8 милиона динара, а уговор је додељен у рестриктивном поступку јавне набавке.

Од градоначелника земљиште на 99 година

На захтев групе од 11 нових инвеститора, међу којима су Марија и Драган Шутановац, градске власти су одобриле промену „организације простора, габарита, промену броја локала и стамбених јединица“, као и промену „материјализације фасаде“.
Новим инвеститорима се одобрава изградња објекта чија површина је мања за 99,22 метра квадратна у односу на површину из ранијег одобрења. Такође, извршено је повећање површине највеће надземне етаже „тако да стварна заузетост износи 63,38% (473 м2), у односу на раније одобрење од 57,8% (426 м2). Укинут је део сутеренске етаже који је био намењен станарским оставама и смањен је број станова и локала. Што се тиче 24 паркинг места у два нивоа подземне гараже, тај број је остао непромењен. Уместо 17 станова и два локала гради се 9 станова (на сваком спрату по два) и један локал

„Уместо претходно два пројектована локала сада је пројектован само један локал са галеријом оријентисан ка улици. Уместо два стана, превиђен је један стан са галеријом оријентисан ка дворишту“, наводи се у образложењу измењеног одобрења за градњу.
Промену првобитног одобрења за градњу надлежни у градском Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове образложили су аргументима да је „дошло до промене титулара права коришћења и права закупа на катастарској парцели на којој је одобрена изградња објекта и права својине на постојећем објекту на предметној парцели“.


Дакле, нови инвеститори претходно су постали власници станова који су се налазили у Скерлићевој 20, на месту где се сада гради луксузни пословно-стамбени објекат. На једном од станова површине 63 метра квадратна право својине имају Марија и Драган Шутановац и то по 1/10 идеалних делова, док Немања Видић има 3/10, Драгиша Вујовић 1/10 и фирма Vilab Pharm LTD са Кипра 4/10. На друга два стана идеалне делове права својине имају остали инвеститори: Миа Зечевић, Ненад Ђорђевић, Зоран Јанковић, Спасоје Ивановић, Гордан и Драган Петрић.

Цео комплекс гради се на катастарским парцелама КО Врачар број. 1846/1, 1846/2, 1846/4, 1846/5 и 1847/5, с тим што се парцела број 1846/2, укупне површине 744 квадратних метара, води као државна својина, а право њеног коришћења имају власници посебних делова већ постојеће зграде и Град Београд. Због тога је још раније, на основу решења Града Београда (бр. 463-630/08, од 18.3.2008), уписана забележба закупа осталог грађевинског земљишта у државној својини и то на рок од 99 година, у корист првобитних инвеститора ГТП Трешња и Милоша Рутовића.

Када су се у грађевински подухват у Скерлићевој улици укључили министар Шутановац, његова супруга Марија и остали инвеститори, парцела у државној својини практично мења дотадашње закупце. Новим инвеститорима градоначелник Београда је својим решењем (бр. 463-4821/11-Г од 29.12.2011), дао у закуп на преостали период од 99 година 204/291 идеалних делова катастарске парцеле број 1846/2. Потом је Градска дирекција за грађевинско земљиште града Београда извршила промену ранијег уговора о закупу земљишта из 2008. године, па је са новим инвеститорима 12.1.2012. године закључила нови уговор бр. 2366/0815-0-II-3.

Ако се у виду има то да у овом подухвату учествује 10 лица и једна фирма, а да се гради 9 станова и један локал, онда би свака стамбена јединица требало да има површину од око 250 квадратних метара, али и по два подземна гаражна места. Ово велелепно здање налазиће се у непосредној близини Храма Светог Саве и Народне библиотеке Србије. На сајту фирме ABA Consult д.о.о. из Београда, која је још 2007. пројектовала зграду за потребе првобитних инвеститора, налазе се три фотографије њеног будућег изгледа. Без обзира што су Шутановац, његова супруга и остали инвеститори накнадно, према својим афинитетима, мењали пројекат, изглед комплекса би требало да буде приближан оном на објављеним фотографијама.


Из којих извора министар финансира градњу?

Без обзира на чињеницу да у Влади Србије обавља изузетно одговорну јавну функцију, министар одбране Драган Шутановац није обавестио јавност да је отпочео са инвестиционом градњом пословно-стамбеног објекта у Београду. То отвара кључно питање – одакле министру новац за ову инвестицију?

У имовинској карти коју је Шутановац доставио Агенцији за борбу против корупције пише да остварује месечне приходе од 103.037 динара по основу обављања функције министра, као и приход од 671.835 динара по основу обављања функције члана УО Директората цивилног ваздухопловства. Међутим, у мају 2010. лист Прес је објавио да је Шутановац одлучио да своју накнаду коју остварује у Директорату поклони у хуманитарне сврхе, а на исту тему је шест месеци касније писао и Блиц.

Према подацима из имовинске карте, министар Шутановац од имовине има једну трећину петособне куће чија је површина 157,5 квадратних метара, као и 1/3 њиве површине 3,5 хектара, али према доступним подацима није пријавио власништво на једној десетини стана у Скерлићевој где сада гради зграду. У својству министра одбране он од новембра 2007. године користи државну резиденцију површине 180 квадратних метара на Дедињу. Његова супруга Марија је директор људских ресурса Hypo Alpe-Adria банке у Београду, а претходно је била директор маркетинга у Делта банци Мирослава Мишковића. Истовремено, госпођа Шутановац је и члан УО Академије за банкарство и финансије, коју је 2005. године основала Народна банка Србије. Академија функционише као фонд НБС, а са циљем професионалне едукације запослених у НБС и банкарском и финансијском сектору Србије.

ПРИЛОЗИ:
Одговор Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове Града Београда на захтев за достављање информација од јавног значаја (страна 1, страна 2)

Захтев за промену инвеститора

Измењено решење о изградњи

 (страна 1, страна 2, страна 3, страна 4, страна 5, страна 6)

Везивни материјал с Кипра

Кипарска фирма која са министром одбране Драганом Шутановцем, његовом супругом и још осам инвеститора гради луксузну зграду на Врачару повезана је са фирмом која је у пословима са ресором одбране у последње четири године зарадила више од 40 милиона динара, показују подаци до којих је дошла Пиштаљка.

Директор предузећа Vilab Pharm LTD из Лимасола био је Радомир Бзик, власник београдске фирме Peyton medical д.о.о, која је продавала лекове и санитетски материјал Министарству одбране и Фонду за социјално осигурање војних осигураника. Према званичним подацима Управе за јавне набавке, Министарство одбране је фирми Peyton medical чак пет пута доделило тендере директном погодбом, а вредност уговора који су тако закључени била је 11 милиона динара, док су 25 милиона динара вредела три уговора закључена у редовном отвореном поступку јавне набавке.


Министарство је од фирме Peyton medical лекове, фармацеутске растворе и санитетски материјал купило једанпут 2008. године, четири пута 2009, два пута 2010. и последњи пут у септембру 2011. године. А Peyton medical је победио и на по једном тендеру Фонда за социјално осигурање војних осигураника 2010. и 2011. године и тако зарадио око 4 милиона динара.

Peyton medical, чији је власник и директор Радомир Бзик, основан је 1991. године, а од 2001. је заступник фармацеутске компаније Fresenius Kabi, која важи за лидера у производњи и дистрибуцији инфузионих раствора и клиничке нутриције у Европи, Латинској Америци и Азији.

Офшор предузеће Vilab Pharm које заједно са брачним паром Шутановац инвестира на Врачару до сада се појављивало у набавкама лекова, санитетског материјала и хемикалија и за потребе Апотекарске установе и Републичког фонда за здравствено осигурање Црне Горе. Зато се сарадник Пиштаљке за помоћ обратио Мрежи за афирмацију невладиног сектора из Црне Горе (МАНС), која је истраживала улогу офшор компанија у преварама у тој земљи и која нам је доставила извод из регистра кипарских предузећа. Он показује да је Vilab Pharm регистрован 2003, и да су садашњи власници Кипранке Наташа Јоану и Кристијана Клеантус. Јоану је већински власник и директор, а Клеантус је секретар фирме. Јоану је на месту директора заменила Радомира Бзика, који је директор био од оснивања фирме 9.10.2003. до 2.5.2006. године.


Да ли се у овом случају ради о сукобу интереса или нечем много опаснијем морале би да истраже надлежне институције.

ПРИЛОЗИ:
Преглед набавки Министарства одбране и Фонда за социјално осигурање војних осигураника од фирме Peyton medical (jpg)

Извод из кипарског регистра предузећа:
 власници и одговорна лица

Пријава против Драгана Шутановца


Сарадник Пиштаљке Иван Нинић и главни и одговорни уредник Владимир Радомировић поднели су Агенцији за борбу против корупције пријаву против Драгана Шутановца због изградње објекта у Скерлићевој 20.
Нинић и Радомировић су у представци навели да је оправдан интерес јавност да сазна све околности под којима се ова станоградња реализује и да то по хитном поступку треба да расветли Агенција за борбу против корупције.
„Недопустиво је да оног тренутка када је откривена министрова станоградња министар у јавност изађе са изјавом да не зна о колико ће га коштати инвестиција, нити зна квадратуру стана који град, али тврди да ће са супругом узети кредит. То отвара питање како је изградња објекта уопште отпочела ако министар до сада није уложио сопствена средстава и ко је уместо њега и његове супруге гарант за финансијско покриће ове инвестиције.
Агенција посебно мора да утврди када и како су министар и његова супруга стекли право својине на по 1/10 стана површине, а у вези са чим постоји и писани траг у списима Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове Града Београда, односно препис листа непокретности број: 952-412-1638/11, од 8.7.2011. године.
Упитан да ли је пријавио власништво на једној десетини стана до 31. јануара ове године како закон налаже, министар Драган Шутановац у изјави датој листу Политика, од 21.6.2012. године дословце каже: „Кроз сувласништво на делу старог објекта стекао сам право да градим. За то нисам дао новац партнерима. Пре него што сам ушао у посао, прошле године питао сам Агенцију за борбу против корупције да ли то што сам сувласник дела стана и што ћу да градим ме обавезује да им то пријавим. Речено ми је да када објекат буде саграђен и купим стан пријавим то до 31. јануара 2013. године и да нисам начинио прекршај.“
У одговору који је сарадник Пиштаљке затражио и добио од Агенције за борбу против корупције наводи се да је имовинска карта министра Шутановца доступна на сајту Агенције, што није спорно. Међутим, из имовинске карте министра на коју Агенција упућује, види се да министар закључно са 31.1.2012. године није пријавио власништво над 1/10 стана на Врачару у улици Скерлићевој број 20, где се тренутно гради стамбено-пословни објекат. То намеће питање да ли је министар својим нечињењем прекршио одредбу члана 27 Закона о Агенцији за борбу против корупције. Ова одредба прописује да ће се затвором од шест месеци до пет година казнити функционер који не пријави имовину Агенцији или даје лажне податке о имовини, у намери да прикрије податке о имовини.
Агенција треба да утврди и околности под којима се кипарско предузеће Vilab Pharm LTD из Лимасола појављује као власник 4/10 истог стана са Маријом и Драганом Шутановцем и суинвеститор заједничког пословно-стамбеног објекта на Врачару. Сумња у сукоб интереса је утолико већа ако се зна да је директор предузећа Vilab Pharm LTD из Лимасола био је Радомир Бзик, власник београдске фирме Peyton medical д.о.о, која је у протекле четири године продавала лекове и санитетски материјал Министарству одбране и Фонду за социјално осигурање војних осигураника.
Само доследном применом закона на све високе функционере могуће је озбиљно сузбијати сукоб интереса, који представља један од основих облика коруптивног понашања у држави и друштву. Случај станоградње министра у Влади Србије Драгана Шутановца је веома комплексан и његово решевање треба да илуструје политичку независност и јасну опредељеност Агенције за борбу против корупције да се ухвати у коштац са корупцијом у Србији“, наводи се у пријави.

Агенција за борбу против корупције у петак је објавила да је Драган Шутановац на захтев Агенције „лично доставио документацију у вези са инвестирањем у изградњу стана“. „Агенција ће у оквиру својих надлежности наставити даље провере достављене документације“,
 наведено је на сајту Агенције.

ПРИЛОГ: Пријава Агенцији за борбу против корупције

Питања за Агенцију и министра Шутановца

Тајни пословни аранжмани министра одбране Драгана Шутановца, са којима је јавност упозната после писања Пиштаљке, отварају низ питања на која би министар Шутановац и надлежне институције, пре свих Агенција за борбу против корупције, морали да пруже одговоре који ће разјаснити све нејасноће везане за овај случај. Ако министар, а поготово надлежни у Агенцији, не одговоре на питања која се сама намећу и то ће бити одговор свима који се питају да ли институције система служе да откривају или да прикривају корупцију.

Питања за министра Шутановца:

Како то да је министар у изјави за лист Ало рекао да он и супруга немају решено стамбено питање, док у изјави за Блиц каже да ће новац за инвестицију „обезбедити из кредита, продаје старог стана и уштеђевине“? Који ће то „стари стан“ министар да прода ако истовремено тврди да „нема решено стамбено питање“?

Да ли министар обмањује јавност када каже да „нема решено стамбено питање“ док истовремено у његовој имовинској карти, коју је објавила Агенција за борбу против корупције, пише да је власник 1/3 куће од 157,5 квадратних метара?

Ако се зна да је квадрат стана (без гараже) на Врачару оквирно око 3.000 евра, а да ће станови бити оквирне површине око 250 метара квадратних (без гараже) да ли министар може да објасни одакле му 750.000 евра за ову инвестицију? Ако министар заговара тезу да ће проћи бар 40 одсто јефтиније као инвеститор него да је купио готов стан, онда питање гласи одакле министру 450.000 евра?

Шта је то што су министар и његова супруга уложили у овај посао и тиме постали инвеститори када новац којим наводно инвестирају градњу још немају, јер још нису продали стан нити подигли кредит?

Како министар објашњава чињеницу да је пре него што је постао инвеститор градње носилац дозволе за изградњу било предузеће „Трешња“ д.о.о. из Београда, које је годину дана пре тога потписало уговор са Министарством одбране о извођењу радова за потребе министарства у вредности од 19,8 милиона динара?

У чијем власништву је стан на адреси на којој је пријављена његова супруга и да ли на тај начин прикрива тачне податке о својој имовини, с обзиром на то да су он и супруга пријављени на различитим адресама?

Због чега у имовинској карти министра која је доступна на сајту Агенције за борбу против корупције за 2011. и 2012. годину нису садржани подаци о власништву над 1/10 стана на Врачару у улици Скерлићевој број 20, где се тренутно гради стамбено-пословни објекат, што доказује Препис листа непокретности број: 952-412-1638/11 од 8.7.2011. године?


Питања за директорку и Одбор Агенције за борбу против корупције:

Да ли ће Агенција за борбу против корупције по службеној дужности покренути поступак за утврђивање одговорности министра Драгана Шутановца због непријављивања власништва над 1/10 стана на Врачару у улици Скерлићевој број 20, где се тренутно гради стамбено-пословни објекат, што доказује Препис листа непокретности број: 952-412-1638/11, од 8.7.2011. године?

Да ли ће Агенција за борбу против корупције омогућити министру да ретроактивно изврши своје законске обавезе пријављивања непријављене имовине и тако прекришити закон и стати у његову заштиту, као што је то већ виђено 2010. године, у случају накнадног преноса управљачких права и непријављивања јавних набавки фирме министра Оливера Дулића?

Да ли ће Агенција за борбу против корупције по службеној дужности утврдити из којих средстава министар као суинвеститор учествује у изградњи стамбено-пословног објекта укупне површине 3.764,27 квадратних метара ?

Да ли ће Агенција за борбу против корупције по службеној дружности утврдити на који начин су Град Београд и Дирекција за грађевинско земљиште уступили министру и осталим инвеститорима део неопходног земљишта у јавној својини на 99 година?

Да ли ће Агенција за борбу против корупције по службеној дружности утврдити околности под којима је предузеће „Трешња“ д.о.о. из Београда годину дана пре препуштања инвестиције министру Шутановцу потписало уговор са Министарством одбране о извођењу радова за потребе министарства у вредности од 19,8 милиона динара?

Да ли ће Агенција за борбу против корупције по службеној дужности утврдити све чињенице око пословног односа и могућег сукоба интереса у коме се налази супруга министра Шутановца која је истовремено директор људских ресурса Hypo Alpe-Adria банке и члан УО Академије за банкарство и финансије Народне банке Србије?

ДС, Г17 плус и СПС великодушни према Горану Шутановцу


Власник предузећа Гора пром интернационал Горан Шутановац, рођак министра одбране и потпредседника Демократске странке Драгана Шутановца, гарантовао је враћање кредита Фонду за развој имовином фирме коју је купио тим кредитом, показују документи до којих је дошла Пиштаљка. Кредит од 80 милиона динара Шутановац је гарантовао имовином предузећа Фриго-бел д.о.о. из Белановице, које је уз помоћ Интеркомерца а.д. из Београда купио истог дана када је од АИК банке обезбедио банкарску гаранцију за добијање кредита код Фонда.

Месец дана пре него што ће Управни одбор Фонда за развој одобрити пренамену кредита Интеркомерц а.д. из Београда, чији је директор Горан Перчевић близак СПС-у, позајмљује 20 милиона динара фирми Горана Шутановца, док Шутановац истовремено уплаћује прву рату од 211.000 евра за куповину фирме Фриго-бел д.о.о. По основу позајмице Интеркомерц ставља хипотеку на имовину фирме Фриго-бел, док се Перчевићева фирма истовремено код АИК банке појављује као гарант за враћање кредита који је фирми Гора пром одобрио Фонд за развој. Овакву финансијску акробацију Шутановцу је омогућио Управни одбор Фонда за развој на челу са Млађаном Динкићем, тако што је усвојио његов захтев и извршио пренамену кредита и то три недеље након што је извршена купопродаја предузећа Фриго-бел д.о.о.

Наиме, Горан Шутановац је 8.9.2009. упутио Фонду за развој захтев (бр.4616) за одобрење инвестиционог кредита од 81,3 милиона динара, a приложио је бизнис план под називом „Оправданости улагања у изградњу хладњаче и реконструкцију постојеће расхладне коморе за дораду рибе“ на локацији општине Вождовац у Београду. УО Фонда је 1.10.2009. године донео одлуку (бр.434) да се Гора прому одобри кредит од 80 милиона динара, са грејс периодом, роком отплате 5 година и каматном стопом од 2,5 одсто.

Месец дана касније Горан Шутановац је Фонду за развој Републике Србије упутио молбу за измену намене коришћења кредита.
„С обзиром да смо проценили да нам је много ефикасније и брже да купимо готову хладњачу, молимо вас да у делу текста првог поглавља одлуке промените намену кредита у: куповина хладњаче, општина Љиг (Белановица), како не би били у колизији гаранција АИК банке и ваша одлука“, стоји у молби (бр. 5625) коју је Шутановац потписао 30. 11. 2009. године и дан касније предао Фонду за развој. Управни одбор Фонда за развој заседао је 21.12.2009. и молба је усвојена, па је донета одлука о пренамени кредита (бр. 5434) и то баш онако како је Шутановац захтевао.


Истог дана када је Фонду за развој написао молбу, Горан Шутановац је са АИК банком потписао уговор о издавању банкарске гаранције (бр. 0509518923/050) за износ добијеног кредита од 80 милиона динара, а потписао је и уговор о купородаји непокретности фирме Фриго-бел из Белановице. Сарадник Пиштаљке је дошао до уговора о купородају непокретности који је под бројем 17458/2009 оверен у тадашњем Другом општинском суду у Београду. Предмет уговора је куповина канцеларија и пословног простора, производне хладњаче, надстрешнице за складиштење и земљишта на ком се ови објекти налазе.

Уговорена је купопродајна цена од 700.000 евра у динарској противвредности на дан исплате по средњем курсу НБС, с тим што Горан Шутановац купује 75 одсто вредности непокретне и покретне имовине предузећа по цени од 525.000 евра. У уговору се такође наводи да је купац на име дела цене продавцу већ платио 211.000 евра у динарској противвредности, те да остаје обавеза плаћања дуга од 314.000 евра, а најкасније до 15.12.2009. године. Иначе актуелни подаци АПР-а показују да је тренутно Горан Шутановац власник 100 одсто удела у предузећу Фриго-бел. Оно што је посебно у овом послу упечатљиво јесте члан 9. уговора о купопродаји, у ком стоји да се уговарачи слажу да се на непокретности, које су заправо предмет купопродаје, стави оптерећење-хипотека и то по три основа.

У првом случају хипотека ће бити стављена за износ од 20 милиона динара и то у корист АИК банке Београд. У другом случају хипотека ће бити стављена за износ од 80 милиона динара у корист АИК банке и у корист Интеркомерца, а везано за издату гаранцију за потребе Фонда за развој Републике Србије. У трећем случају хипотека се ставља на износ од 20 милиона динара у корист предузећа Интеркомерц и то по основу зајма са предузећем Гора пром интернационал од 25.11.2009.

Шта се иза брда ваља постаје јасно уколико се погледа садржина уговора о издавању банкарске гаранције који су Гора пром и АИК банка потписали 30.11.2009, а на основу ког банка обезбеђује инструменте плаћања и обезбеђења, у случају да фирма Горана Шутановца не измири обавезу враћања кредита према Фонду за развој.
Из члана 5. уговора јасно је да се предузеће Интеркомерц појављује као гарант намирења евентуалног потраживања АИК банке према Шутановцу, али као гарант појављује се и тек купљено предузеће Фриго-бел. Банка је обавезала Шутановца да у року од десет дана „изврши укњижбу заложног права-хипотеку на земљишту, пословном простору, хали-хладњачи са припадајућом опремом и надстрешници за складиштење“. Ова имовина фирме Фриго бел процењена је на 1.200.000 евра, наводи се у уговору.
Намеће се питање како то да су у истом дану потписана два уговора у којима се непокретности предузећа Фриго-бел из Белановице различито вреднују. У уговору о купопродаји предузећа наводи се да имовина предузећа („непокретности и покретне ствари“, члан 2. уговора) вреди 700.000 евра и око те цене је постигнута сагласност продавца и купца, док се потом у корист банке, новим уговором, ставља хипотека на исту имовину чија је вредност 1.200.000 евра?!

Дакле, вредност имовине предузећа исказана је тако да одступа ни мање ни више него 500.000 евра. То намеће логичко питање зато би било ко продао 75 одсто капитала предузећа за 525.000 евра, ако 100 одсто капитала предузећа заправо вреди 1.200.000 евра?!
Међутим, ништа од свега овога није представљало проблем руководству Фонда за развој да 25.12.2009. године са Гораном Шутановцем потпише уговор о одобрењу повољног државног кредита и да се три дана касније пребаци 80 милиона динара на рачун фирме Гора пром. А годину дана касније Фонд за развој је одобрио нови кредит од 40 милиона динара истом, са грејс периодом, роком отплате од две године и каматном стопом од 2,5 одсто. Кредит је одобрен за улагање за трајна обртна средства и то поново у погон хладњаче предузећа Фриго-бел.

ПРИЛОЗИ:

Уговор о продаји непокретности предузећа Фриго-бел из Белановице
 (страна 1, страна 2, страна 3, страна 4)

Одлука УО Фонда за развој о одобравању кредита

Молба за пренамену кредита

Одлука УО Фонда за развој о пренамени кредита

Уговор о банкарској гаранцији
(страна 1, страна 2)
====================================================================

Бахатост српских карцинома (V)

Иван Нинић


Тајне набавке и милионска штета

Некадашњи начелник Генералштаба Здравко Понош био је у праву када је тврдио да има неправилности у трошењу буџетских средстава у Министарству одбране, показује документ до ког је дошла Пиштаљка. Губици на курсним разликама у пословању са Југохемијом а.д., куповина лекова, куповина станова, куповина службених аутомобила, уговарање тзв. поверљивих набавки, одређивање стопе провизије за комисионе послове кључне су неправилности које су открили ревизори у министарству које је водио Драган Шутановац. Да све ово не би изашло у јавност Министарство одбране је три године незаконито скривало резултате ревизије, али су они сараднику Пиштаљке достављени након налога Повереника за информације од јавног значаја.

Генерал-потпуковник Здравкo Понош је 2008. упозорио јавност да се буџетом Министарства одбране управља „неекономично и нестручно“, да је финансијска одрживост система „крајње спорна“, те да је на „олаком игнорисању курсних разлика изгубљено 400 милиона динара“. Извештај ревизора из јуна 2009. до ког је дошла Пиштаљка показује да је приликом набавке мобилног система радио релејних веза преко Југохемије а.д. буџет Србије управо на курсним разликама оштећен за 12.745.230,23 динара приликом једног плаћања, а 259.331.786,08 динара приликом другог плаћања.

Министарство одбране и посредник (комисионар) Југохемија су крајем 2007. године уговорили увоз опреме мобилног система радио-релејних веза израелске фирме Tadiran Communications и то по цени од 36.946.964,23 америчких долара. Министарство одбране је 25. децембра 2007. платило аванс од 25% вредности уговора, односно 6.610.129 долара, и то у 17.52, када је новац пренет Комерцијалној банци. Пошто је радно време банке тада већ било истекло, а плаћање је извршено у динарској валути, куповина девиза на међубанкарском тржишту је обављена тек наредног дана и то по текућем курсу, уместо по продајном курсу Народне банке Србије на дан плаћања, како је то уговором било предвиђено. „Због тога је настала курсна разлика од 12.745.230,23 динара коју је Министарство одбране платило 28.12.2007. године“, наводе интерни ревизори Министарства финансија у свом извештају. Притом је Министарство одбране могло да отвори девизни рачун у НБС и да плаћање обавља према курсу НБС, без губитака на курсним разликама, што је учињено тек у мају 2008. године.


Допуна уговора између Југохемије а.д. и Министарства одбране која је извршена 24.9.2008. године предвиђала је да се, за опрему која ће бити испоручена 2008. и 2009. године, изврши плаћање „уплатом бескаматног аванса у износу од 17.992.189,50 USD до краја септембра 2008. године, с тим да комисионар (Југохемија) доставу комитенту (Министарству одбране) предрачун најкасније до 15.9.2008. године“. Након тога, Министарство одбране је упутило захтев НБС (30.9.2008) да изврши плаћање 17.992.189,50 USD са девизног рачуна који је претходно отворен код НБС.

Међутим, министарство је од НБС (1.10.2008) затражило повраћај претходно уплаћених 941,4 милиона динара, због тога што „комисионар Југохемија није успео да обезбеди сву потребну документацију за откуп девизних средстава“. Готово месец дана касније (29.10.2008) Министарство одбране је издало налог за ново плаћање, а на девизни рачун код НБС овог пута је извршен пренос 1,2 милијарде динара. „Услед пораста курса USD Министарство одбране је ангажовало буџетска средства у износу од 259.331.786,08 динара већем него да је плаћање извршено 30.9.2008. године“, пише у налазу ревизора. Ревизори су констатовали да пуна уштеда није остварена због неспремности комисионара Југохемије (због недостатка потребне документације). Међутим, у извештају се не наводи да ли је Министарство одбране покушало да од Југохемије а.д. надокнади штету која је настала очигледном кривицом те компаније.

Као поверљиву набавку Министарство одбране третирало је куповину 19 путничких возила више класе за службене потребе, са додатним уређајима за светлосну и звучну сигнализацију. Поверљивом одлуком Управе за снабдевање (1.9.2008) формирана је комисија и утврђена је вредност набавке на износ од 45.560.169,49 динара без ПДВ-а. Предузеће Porsche SCG д.о.о. из Београда доставило је понуду од 104.102.379,39 динара са ПДВ-ом за 19 возила марке ауди A6 и ауди A8. Потом је Управа за планирање и развој Министарства одбране одобрила повећање средстава за набавку, а министар одбране је донео одлуку којом се одобрава куповина аутомобила цени од 104.102.379,39 динара. Међутим, према закључку ревизора набавка путничких аутомобила није смела да буде третирана као поверљива.


Посебну пажњу ревизори су посветили набавкама тзв. средстава посебне намене које је уговарало Министарство одбране и том приликом је утврђено да Планови набавке средства посебне намене за 2008. и 2009. годину нису донети у законским роковима. Набавке сложених борбених система и припадајућих услуга, као и набавке/продаје које су одлуком министра одбране одређене као државна тајна и као строго поверљиве, поверене су ЈП Југоимпорт СДПР. Према Уредби о средствима посебне намене, ово предузеће има право на наплату комисионе провизије до 1,5% од вредности извршене набавке, као и на наплату стварних трошкова које настану у поступку набавке. Ревизори су утврдили да министар одбране није донео посебне прописе којима се дефинише „сложени борбени систем“, начин поверавања набавке, начин утврђивања стопе провизије до 1,5% од вредности реализованог посла и врсте стварних трошкова за које се плаћа Југоимпорту.

Контролом појединих уговора о набавкама средстава посебне намене ревизори су установили да Министарство плански определи један износ средстава у буџету, а потом изврши промену плана и набавку уговори по ценама које буду знатно веће од првобитно планираних. Такав случај је уочен и приликом набавки ракета ваздух-ваздух Р-27Р преко Југоимпорта. Планом опремања војске за 2008. годину првобитно процењена вредност набавке ових ракета је била 130 милиона динара, да би се потом извршила корекција плана и износ увећао на 288.640.000 динара. Југоимпорт је уговорио набавку ракета са Рособоронекспортом из Москве и то по цени од 359.008.819,60 динара са свим припадајућим трошковима, што је 70.368.820 динара више од плански обезбеђених и одобрених средстава у буџету. Министар одбране је донео одлуку да се ова набавка изврши (4.12.2008), а истог дана уговор су потписали Министарство одбране и Југоимпорт.


Седам дана касније (11.12.2008.) министар одбране је донео одлуку којом је променио ранији План опремања и генералног ремонта наоружања и војне опреме за систем одбране за 2008. годину, те је на тај начин за куповину ракета Р-27Р одобрено повећање буџетских средстава од 25.315.000 динара. Ревизори су утврдили да је уговор о набавци ракета закључен пре него што су обезбеђена додатна средства у буџету, да за део уговора од 45.053.820 динара уопште није одобрено повећање буџетских средстава, те да спорна набавка ракета није спроведена у складу са Уредбом о средствима посебне намене.

Контрола јавних набавки у Министарству одбране показала је да је Управа за снабдевање тог министарства спроводила набавке и потписивала уговоре са здравственим установама и апотекама широм Србије, без обзира што је носилац осигурања војних осигураника био посебан Фонд који је имао својство правног лица. Фонд за социјално осигурање војних осигураника није овластио Министарство одбране да у његово име може спроводити јавне набавке, како то прописује Закон о јавним набавкама. Дакле, надлежни из министарства су незаконито и на своју руку централизовали набавке, док су фактуре добављача лекова достављане на плаћање Фонду.

Ревизори су проверили и начин на који је Министарство одбране 2008. године извршило куповину станова за службене потребе, а за шта су Закључком Владе била опредељена средства од 425 милиона динара. Огласи за куповину станова су у два наврата објављени у Службеном гласнику, али за ову куповину није спроведена јавна набавка. „С обзиром да су станови добра, да је куповина из буџетских средстава, а да је Министарство одбране државни орган, станови су предмет Закона о јавним набавкама, па је за набавку истих министарство било у обавези да спроведе поступак набавки у складу са законом“, закључили су ревизори у свом извештају који носи ознаке „службена тајна“ и „поверљиво“.


Провизија Мишковићеве Југохемије „војна тајна“

Министарство одбране прогласило је „војном тајном" уговоре са Југохемијом а.д. и провизију исплаћену том предузећу у власништву Мирослава Мишковића и тврди да би откривање података о комисионом увозу опреме за Војску Србије „угрозило безбедност државе или грађана“. Ово је изговор под којим надлежни у Министарству одбране прикривају информације о петогодишњим пословним аранжманима са Југохемијом.

Сарадник Пиштаљке је, позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, затражио податке о увозним активностима Југохемије а.д. за период 2007-2012. године, из којих се може видети шта је све и по којој цени Војска Србије куповала посредством Мишковићеве компаније. Такође, затражен је уговор који се односи на куповину авиона „пајпер сенека“ који је у Србију стигао крајем јануара ове године. Подсећања ради, у питању је први нови авион који је након 25 година купљен за Војску Србије и са пратећом опремом коштао је око 2,7 милиона евра. Према писању листа Блиц авион је у Србију увезла Мишковићева Југохемија са којом је склопљен комисиони уговор. Блиц је 26. јануара објавио да у Министарству одбране нису навели колика је провизија за тај посао исплаћена Југохемији.

„Како је тек прекјуче авион слетео и извршена царинска формалност, а испитивање целокупне опреме тек следи, још увек се нису стекли услови за исплату провизије”, навели су за Блиц у Министарству одбране. Међутим, када је два месеца касније сарадник Пиштаљке покушао да провери колико је Југохемија зарадила на овом послу из Министарства одбране стигло је решење о ускраћивању информација.

У образложењу решења којим је одбијен захтев, надлежни из Министарства одбране наводе да се тражене информације односе на „податке о набавкама средстава посебне намене, које се у Министарству одбране спроводе у складу са одредбама Уредбе о средствима посебне намене“. То практично значи да се на набавке „средстава посебне намене“ не примењују одредбе Закона о јавним набавкама, већ уредба прописује да набавке непокретних и покретних ствари за потребе Министарства одбране, Војно-безбедносне агенције (ВБА) и Војно-обавештајне агенције (ВОА) имају „поверљив карактер“. Надлежни у Министарству одбране сматрају да би „сазнања неовлашћених лица да се такве набавке спроводе, или сазнање да предмети набавке имају одређене спецификације или да се врше од одређеног понуђача, угрозила безбедност државе или грађана“.

Образлажући своју одлуку, у Министарству одбране позивају се на Закон о одбрани, Закон о тајности података и Правилника о критеријумима за утврђивање података о Војсци који предствљају војну тајну, степен војне тајне и мере за њихову заштиту. У образложењу се истиче да се траже информације „чијим би одавањем могле наступити тешке последице по интерес заштићен законом који претеже над интересом за приступ информацији, а у конкретном случају последице по безбедност државе и грађана“. Међутим, ни једном једином речју се не појашњава како би то сарадник Пиштаљке могао да угрози безбедност државе и грађана уколико би сазнао колика је провизија из буџета Србије исплаћена за услуге Мишковићеве Југохемије.

Иначе, ово није први пут да Министарство одбране сараднику Пиштаљке ускраћује информације које би по својој природи требало да буду доступне јавности. И раније је било таквих случајева, па је Повереник за информације од јавног значаја поништио више решења Министарства одбране у којима се тај орган супротно закону позивао на „војну тајну“ и ознаку „поверљивости“, покушавајући да угуши право на доступност информација, односно право на јавно информисање.

Индикативно је да је путем тзв. поверљивих набавки, које се нигде не обелодањују, у последњих пет година Министарство одбране закључило на десетине уговора са Мишковићевом компанијом Југохемија а.д. О томе најбоље говори извештај Државне ревизорске институције о ревизији Завршног рачуна Министарства одбране за 2010. годину.
Из налаза ДРИ види се да су Министарство одбране и Југохемија а.д. 20. 12. 2007. године закључили уговор о поверљивој набавци вредан чак 36.946.964,23 долара. Примера ради, 15. 10. 2008. закључена су два уговора, од којих вредност првог износи 728.956,88 евра, а вредност другог 387.028,55 евра. Међу значајније „тајне“ набавке поверене Југохемији а.д. спада набавка у вредности од 2.737.424,66 евра за коју је уговор потписан 1. 12. 2010. године. У извештају ДРИ се уопште не наводи о каквој врсти и количини робе је реч с обзиром да су у питању набавке које су изузете из редовне процедуре. Из извештаја ДРИ се види да, поред Мишковићеве Југохемије, у пословима поверљивих набавки за потребе система одбране Републике Србије учествује и ЈП Југоимпорт-СДПР.


Уредбом о средствима посебне намене не само да је суспендован Закон о јавним набавкама него је искључена и јавност из поступака који би због своје природе требало да буду потпуно транспарентни, ако се има у виду висок степен корупције у сфери јавних набавки у Србији. Енигма је шта све данас Министарство одбране третира под појмом „средства посебне намене“, јер управо таква формулација може бити подложна различитим злоупотребама.

Пиштаљка је раније писала о случају Безбедносно-информативне агенције која је у „средства посебне намене“ сврстала и најобичнији канцеларијски намештај, да би након тога „поверљива набавка“, без расписивања јавног позива, била дата фирми веренице тадашњег потпредседника Владе Србије Божидара Ђелића.

ПРИЛОГ:

Решење Министарства одбране о одбијању захтева за информацију од јавног значаја



Министарство одбране: Ништа није тачноСаопштење Управе за односе с јавношћу Министарства одбране, 16. јул 2012.

1. Потпуно су нетачни наводи на сајту pistaljka.rs o неправилностима које је наводно констатовала Инспекција Одељења за интерну ревизију Министарства финансија приликом контроле спровођења поступака јавних набавки у Министарству одбране.

2. Плаћањем уговорних обавеза комисионару Југохемији унапред за телекомуникациону опрему било је по налазу Инспекције целисходно, јер се тиме уштедело 83 милиона динара (Извештај о извршеној ревизији у МО, 47. страна).

3. Пренос средстава на рачуне комерцијалних банака приликом плаћања робе и услуга врши Трезор Министарства финансија, тако да Министарство одбране не може да утиче на време пласирања средстава и курсне разлике. Сличне проблеме имала су и друга министарства.

4. Одлуком министра одбране одобрена је набавка 19 путничких аутомобила са светлосном и звучном сигнализацијом укупне уговорне вредности од 104.102.379,39 динара са ПДВ-ом. Комисија Управе за снабдевање јесте предложила мањи износ (без ПДВ-а), али су они приликом процене у обзир узели карактеристике возила стандардних комерцијалних модела, што није био реалан износ. У прилогу је образложење зашто је набавка проглашена поверљивом.

5. Планови јавних набавки мењају се због померања термина доношења Закона о буџету, на шта Министарство одбране не може да утиче.

6. Према члану 75. Закона о буџетском систему, Инспекција је имала право и обавезу да у случају утврђивања неправилности покрене поступак за одговорност, што ни у једном случају није учињено, јер за то није било повода.

7. Поступак набавке станова за потребе Министарства одбране 2008. године био је у потпуности у складу са Законом о средствима у својини Републике Србије, који је у то време био једино меродаван закон за располагање непокретностима у својини РС. Набавка непокретности у својини РС се не врши према Закону о јавним набавкама.

8. Извештај Инспекције носио је ознаку тајности, јер се у њему прецизно описује наоружање и телекомуникациона опрема која је за потребе Војске Србије МО набавило, што је у свим земљама поверљив податак.
9. Након налаза Инспекције, Министарство одбране је поступило по њеној препоруци и прибавило сагласност Фонда СОВО за поступак набавке лекова, који се последњих неколико деценија вршио на уобичајен начин.

У прилогу се налази детаљна информација о свим питањима са сајта pistaljka.rs.


И Н Ф О Р М А Ц И Ј А Поводом писања на сајту ''Pištaljka.rs''

Извор за писање је био Извештај о извршеној ревизији у министарству одбране број: 40-00-1/2009-09-04 од 09.06.2009. године, које је извршило Одељење за интрну ревизију, Сектора за буџетску инспекцију и ревизију министарства за финансије Републике Србије. Решењем бр. 07-00-02148/2010-03, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, наложено је Министраству одбране да без одлагања најкасније у року од три дана од пријеме решења Нинић Ивану достави тражене информације односно копију наведеног извештаја.

Набавка ракета Р- 27Р:

На основу Плана набавки за систем одбране у 2008. години и рефератом Управе за планирање и развој (Ј-5) ГШ ВС, покренут је поступак набавке 4 комада ракета земља - ваздух, за шта су плански одређена средства у висини од 130.000.000,00 динара.

Након спроведене тендерске процедуре, приспеле понуеде су превазилазиле укупно одобрена планска средства.

У складу са таквим условима из инопонуда, покренути поступак набавке је формално обустављен.

Имајући у виду првобитну инопонуду и нужност набавке, Управа за планирање и развој (Ј-5) ГШ ВС је доставила свој став по коме се врши измена и допуна првобитног реферата, на основу кога је од стране УСн СМР МО РС покренута нова набавка, одређена као набавка сложеног борбеног система - у поступку непосредне погодбе, са инофирмом "РОСОБОРОНОЕКСПОРТ", као екслузивним ипоручиоцем оваквих средстава из Руске ФЕдерација, и комисионаром ЈП "Југоимпорт СДПР", где је уместо првобитно планираних 130.000.000,00 динара за набавку 4 комада ракета, обезбеђено 288.640.000,00 динара за 8 комада ракета.

Уговор за мобилна РРУ:

Плаћање Робе, произвођача "Tadiran" према иностранству је извршено по профактури комисионара "Југохемија" а.д., Београд, а преко "Комерцијалне банке" а.д, Београд, као пословне банке комисионара "Југохемија", јер у моменту првог плаћање према овом уговору, МО РС није имало отворен девизни рачун код НБС за комисиона плаћања Роба и Услуга према иностранству.

Касније плаћања према иностранству, а по овом уговору, извршена су преко девизног рачуна МО РС који је отворен у НБС.

Трезор је средства на намеснки девизни рачун код НБС, намењена за откуп девиза за плаћање према иностранству по предемтном уговору пребацио у петак. Пошто тај износ није у целини покривао девизну вредност дознаке према иностранству, те да није било могуће у току истог дана извршити доплату недостајућих динарских средства за откуп пуног девизног износа извршен је повраћај првобитно уплаћеног износа. Како је у том периоду дошло и до промене у интерној процедури одобрења авансних плаћања, било је потребно усагласити уговорну документацију у складу са новом процедуром пре испостављања нове наредбе за исплату. За то време је дошло до знатне промене девизног курса на који Министарство одбране нема утицаја.

Набавка путничких возила од "PORSCHE SCG" д.о.о из Београда

Рефератом Одељења за транспорт Сектора за материјалне ресурсе МО, покренута је процедура набавке покретних ствари за посебне намене – аутомобила путничких са светлосном и звучном сигнализацијом.

Одлуком министра одбране РС, акт Управе за снабдевање Сектора за материјалне ресурсе МО, пов. број 1224-16 од 16.10.2008. године, одобрена је набавка средстава посебне намене (аутомобили путнички са светлосном и звучном сигнализацијом – 19 комада), укупне уговорне вредности од 104.102.379,39 динара са ПДВ-ом.

Уговор је закључен са продавцем "PORSCHE SCG" д.о.о из Београда, дана 20.10.2008. године и заведен под бројем 1224-19 од 20.10.2008. године, а испорука добара извршена је 17.12.2008. године.

Покретање процедуре поверљиве набавке и сам поступак набавке је проглашен као поверљив, с обзиром да се ради о аутомобилима који имају служе за превоз и пратњу штићених личности, представника страних држава, а посебна је обавеза да се врши антидиверзиона провера сваког аутомобила и спадају у категорију других спеијалних моторних возила сходно одредбама члана 4. став 1, тачка 5. Уредбе о средствима за посебне намене (Службени лист СЦГ бр.28/2005).

О прибављеним службеним становима за потребе Министарства одбране 2008. године

Влада Републике Србије је Закључцима 05 Број: 360-7405/2007 од 15. новембра 2007. године и 05 Број: 360-7405/2007-1 од 27. марта 2008. године, одлучила да се у својину Републике Србије, за потребе Министаства одбране, прибаве непокретности које чини укупно 95 (деведесетпет) станова за службене потребе, и то 83 (осамдесет три) двособна, 9 (девет) трособних и 3 (три) четворособна стана на територији Републике Сбије, а по спроведеном поступку јавног надметања, односно поступку прикупљања писмених понуда.

Саставни део Закључака чини Преглед орјентационе вредности финансијских средстава за прибављање потребних службених станова у укупном износу од 398.504.000 динара. Ова средства обезбеђена су Законом о буџету Републике Србије за 2008. годину, на разделу Министарства одбране, у износу од 306.705.000 динара, док је преостали део средстава, у износу од 91.799.000 динара, обезбеђен из средстава од отуђења непокретности обухваћених Мастер планом, који је усвојен Закључком Владе 05 Број: 46-3622/2006-3 од 22. јуна 2006. године, која се уплаћују на уплатни рачун буџета Републике Србије. Овим средствима Министарство одбране располаже наменски, за подстицање и подршку реформе и функционисања суистема одбране Србије и за побољшање материјалног положаја Војске Србије, а чија намена није опредељена.

Доношење наведених Закључака предложило је Министарство одбране, а сам поступак њиховог доношења од стране Владе Републике Србије, у смислу одредаба члана 8. став 1. Закона о средствима у својини Републике Србије («Службени гласник РС», бр. 53/95, 3/96 – исправка, 54/96, 32/97 и 101/05 – др. закон), спровела је Републичка дирекција за имовину Републике Србије.

Поступак је спроведен уз поштовање процедуре предвиђене Пословником Владе («Службени гласник РС», број 61/06- пречишћен текст, 69/08, 88/09, 33/10 и 69/10, 20/11 и 37/11), а што значи да је на Предлог закључка, који је припремила Републичка дирекција за имовину Републике Србије, морало бити прибављено не само позитивно мишљење Министарства одбране, већ и Министарства финансија, Републичког јавног правобраниоца, као и Секретаријата за законодавство.

У циљу реализације наведених Закључака, Министарство одбране – Управа за инфраструктуру – Дирекција за грађевинско-урбанистички консалтинг објавила је укупно 2 (два) огласа - јавних позива за прикупљање писмених понуда, и то у: «Службеном гласнику Републике Србије» (број 123 од 26.12.2007. године и број 61 од 20.06.2008. године), у дневним листовима «Политика» (08.12.2007. године и 13.06.2008. године), «Блиц» (10.12.2007. године и 14.06.2008. године), као и «Вечерње новости» (12.12.2007. године и 14.06.2008. године).

У складу са донетим Закључцима, поступак прикупљања писмених понуда за прибављање предметних станова спровела је мешовита Комисија образована Одлуком министра, инт. бр. 3392-17/07 од 30.01.2008. године, а састављена од овлашћених представника Министарства одбране, Министарства финансија и Републичке дирекције за имовину Републике Србије.

По наведеном правном основу за потребе Министарства одбране прибављено је укупно 34 (тридесет четири) стана, и то по првом огласу 24 (двадесет четири) у Нишу, од Предузећа за пројектовање и изградњу «МАГДОН» ДОО Ниш, са којим је закључен Уговор о купопродаји непокретности , оверен пред Општинским судом у Нишу, Оv. бр. Iб 1858/08 и 10 (десет) станова по другом огласу, у вези са чим су закључени Уговори о купопродаји непокретности, са физичким лицем Михајловић Синишом из Рашке, за 1 (један) стан у Рашкој, као и за 9 (девет) станова, са Грађевинском дирекцијом Србије из Београда, и то за: 2 (два) стана у Бачкој Тополи, 1 (један) стан у Сремској Митровици, 4 (четири) стана у Зајечару и 2 (два) стана у Лесковцу.

У име Републике Србије, уговоре о купопродаји непокретности закључио је директор Републичке дирекције за имовину Републике Србије, господин др. Милан Томић, јер је, према члану 24. Закона о средствима у својини Републике Србије, овлашћено лице за закључење овакве врсте уговора, у име Републике Србије, што је и у конкретном случају учинио на предлог Комисије и претходно донете Одлуке министра одбране о избору наведених субјеката за најповољније понуђаче у спроведеном поступку прикупљања писмених понуда.

Од укупно одобрених средстава за наведене намене, што је, понављамо, према Прегледу орјентационе вредности финансијских средстава за прибављање потребних службених станова чинило износ од 398.504.000 динара, у реализацији наведених Закључака, односно за прибављање поменутих 34 (тридесетчетири) стана, утрошено је 144.481.883,75 динара.

Из свега напред изнетог јасно је да је у овом поступку у свему испоштован једино меродован закон у Републици Србији за располагање непокретностима у својини Републике Србије, а то је у то време важећи Закон о средствима у својини Републике Србије. Ово из разлога што је прибављање непокретности у својини Републике Србије вид располагања непокретностима. У случају да се и сада прибављају станови у својину Републике Србије, такође не би постојала обавеза спровођења поступка њихове јавне набавке према Закону о јавним набавкама, већ Закона о јавној својини («Службени гласник РС», бр. 72/11), који је ставио ван снаге Закон о средствима у својини Републике Србије, а ступио је на снагу 06. октобра 2011. године.

Стручним службама Управе за инфраструктуру је познато да је прибављање предметних станова било предмет контроле буџетске ревизије Министарства финансија Републике Србије, али и то да по том питању иста званично није дала било какве примедбе, нити препоруке за отклањање евентуално уочених неправилности у погледу спроведеног поступка прибавања предметних непокретности у својину Републике Србије.

Одговор Министарству: Што се нама жалите?

Одговор Пиштаљке на саопштење Управе за односе с јавношћу Министарства одбране

Министарство одбране наводи: „Потпуно су нетачни наводи на сајту pistaljka.rs o неправилностима које је наводно констатовала Инспекција Одељења за интерну ревизију Министарства финансија приликом контроле спровођења поступака јавних набавки у Министарству одбране.“

Одговор Пиштаљке: Пиштаљка је дословце пренела, односно цитирала наводе из Извештаја о извршеној ревизији у Министарству одбране број: 40-00-1/2009-09-04, од 9.6.2009. године који је направио трочлани ревизорски тим Одељења за интерну ревизију Министарства финансија. Очигледно наводи ревизора нису по укусу надлежних из Министарства одбране, али овде је реч о званичном документу државног органа. Ванредна ревизија у Министарству одбране извршена је на основу писменог захтева који је министар Драган Шутановац упутио тадашњем премијеру и министру финансија.

Министарство одбране наводи: „Плаћањем уговорних обавеза комисионару Југохемији унапред за телекомуникациону опрему било је по налазу Инспекције целисходно, јер се тиме уштедело 83 милиона динара (Извештај о извршеној ревизији у МО, 47. страна).“

Одговор Пиштаљке: Ревизори наводе: „Плаћање уговорених обавеза комисионару Југохемији 29.10.2008. године, услед пораста курса УСД, Министарство одбране је ангажовало буџетска средства у износу од 259.331.768,08 динара већем, него да је плаћање извршено 30.9.2008. године“. И закључују: „У циљу уштеде буџетских средства Министарство одбране-Управа за снабдевање МО је уговорила плаћање набавке мобилног система радио релејних веза унапред. Због неспремности комисионара Југохемије-недостатка потребне документације за откуп девиза, није остварена пуна уштеда од 342.227.182,32 динара, већ само 82.895.396,26 динара, односно мање за 259.331.786,08 динара, због разлике у девизном курсу.“

Министарство одбране наводи: „Пренос средстава на рачуне комерцијалних банака приликом плаћања робе и услуга врши Трезор Министарства финансија, тако да Министарство одбране не може да утиче на време пласирања средстава и курсне разлике. Сличне проблеме имала су и друга министарства.“

Одговор Пиштаљке: Министарство одбране је овај проблем могло да отклони отварањем девизног рачуна код НБС, што је и учињено тек у мају 2008. године, односно пет месеци након што је буџет већ претрпео штету на курсним разликама од 12.745.320,23 динара, услед плаћања код Комерцијалне банке.

У извештају ревизора се наводи (стр. 45): „Управа за снабдевање је 10.3.2008. године НБС поставила питање да ли постоји начин да комисионар откупи потребну количину девиза по званичном курсу НБС, како би се избегли трошкови курсних разлика између курса НБС и курса пословне банке комисионара“.

Ревизори такође наводе (стр. 45): „На захтев Управе за снабдевање бр. 554-2, од 13.5.2008. године, за отварање девизног рачуна, НБС-Одељење за платни промет са иностранством је 22.5.2008. године обавестило Министарство одбране да је у књигама НБС отворен посебан девизни рачун под следећим бројем и називом (...)“.

Дакле, без обзира што је Министарство одбране отворило девизни рачун код НБС дошло је до плаћања курсних разлика од 259.331.786,08 динара, јер комисионар Југохемија а.д. није припремио сву документацију која је била неопходна да би се плаћање извршило благовремено (стр. 47).

Министарство одбране наводи: „Одлуком министра одбране одобрена је набавка 19 путничких аутомобила са светлосном и звучном сигнализацијом укупне уговорне вредности од 104.102.379,39 динара са ПДВ-ом. Комисија Управе за снабдевање јесте предложила мањи износ (без ПДВ-а), али су они приликом процене у обзир узели карактеристике возила стандардних комерцијалних модела, што није био реалан износ. У прилогу је образложење зашто је набавка проглашена поверљивом.“

Одговор Пиштаљке: Министарство одбране потврђује наводе ревизора које је пренела и Пиштаљка, да је за првобитну набавку било предвиђено 45.560.169,49 динара, а да је потом набавка уговорена по цени од 104.102.379,39 динара.

Министарство одбране у приложеном образложењу наводи: „Покретање процедуре поверљиве набавке и сам поступак набавке је проглашен као поверљив, с обзиром да се ради о аутомобилима који имају служе за превоз и пратњу штићених личности, представника страних држава, а посебна је обавеза да се врши антидиверзиона провера сваког аутомобила и спадају у категорију других спеијалних моторних возила сходно одредбама члана 4. став 1, тачка 5. Уредбе о средствима за посебне намене (Службени лист СЦГ бр.28/2005).“

Одговор Пиштаљке: У извештају ревизора наводи се следеће (стр. 17): „Уредбом о покретним стварима за посебне намене, донетом 2005. године, као покретне ствари за посебне намене, одређене су и све врсте возила намењених за војне потребе (борбена, неборбена и друга специјална моторна возила), осим путничких“. Дакле, пропис на који се у свом демантију позива Министарство одбране, према налазу ревизора није дао широко тумачење и могућност да се службена-путничка возила набаве по тајној процедури као остала средства „посебне намене“.

Министарство одбране наводи: „Планови јавних набавки мењају се због померања термина доношења Закона о буџету, на шта Министарство одбране не може да утиче.“

Одговор Пиштаљке: У извештају ревизора наводи се следеће (стр. 16): „План набавки средстава посебне намене за 2008. и План набавки средстава посебне намене за 2009. годину нису донети благовремено у складу са одредбама Уредбе о средствима посебне намене“. Дакле, о разлозима због којих је Министарство одбране каснило у доношењу планова ревизор се није изјашњавао, нити спорно образложење Министарства одбране на било који начин може да оправда кршење прописа.

Министарство одбране наводи: „Према члану 75. Закона о буџетском систему, Инспекција је имала право и обавезу да у случају утврђивања неправилности покрене поступак за одговорност, што ни у једном случају није учињено, јер за то није било повода.“

Одговор Пиштаљке: Циљ антикорупцијског портала Пиштаљка није да оцењује методологију рада Одељења за интерну ревизију Министарства финансија, већ да објективно информише јавност и објављује наводе и податке из докумената до којих дође. У овом случају, чињенице из Извештаја о извршеној ревизији у Министарству одбране свакако заслужују пажњу јавности. Пиштаљка не може да утиче на то да ли ће надлежни државни органи реаговати на те чињенице или не.

Министарство одбране наводи: „Поступак набавке станова за потребе Министарства одбране 2008. године био је у потпуности у складу са Законом о средствима у својини Републике Србије, који је у то време био једино меродаван закон за располагање непокретностима у својини РС. Набавка непокретности у својини РС се не врши према Закону о јавним набавкама.“

Одговор Пиштаљке: У извештају ревизора наводи се следеће (стр. 37): „Увидом у документацију утврђено је да за набављене станове није спроведен поступак јавне набавке. С обзиром да су станови добра, да је куповина из буџетских средстава, а да је Министарство одбране државни орган, станови су предмет Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 39/02...101/05), па је за набавку истих министарство било у обавези да спроведе поступак набавки у складу са законом“.

Министарство одбране наводи: „Извештај Инспекције носио је ознаку тајности, јер се у њему прецизно описује наоружање и телекомуникациона опрема која је за потребе Војске Србије МО набавило, што је у свим земљама поверљив податак.“

Одговор Пиштаљке: Стављање ознаке „службена тајна“ на извештај о ревизији послужило је као алиби Министарству одбране да 35 месеци скрива спорни докуменат од јавности. Такав поступак је представљао кршење Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, што је својим решењем (бр. 07-00-02148/20120-03, од 16.6.2012.) утврдио и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Повереник је наложио Министарству одбране да сараднику Пиштаљке достави копију извештаја, уз претходно уклањање само 14 редова текста који се третирају као службена тајна. Овим поводом Пиштаљка је 27.6.2012. године објавила текст под насловом „Шабић поништио „тајну“ Министарства одбране“.

Министарство одбране наводи: „Након налаза Инспекције, Министарство одбране је поступило по њеној препоруци и прибавило сагласност Фонда СОВО за поступак набавке лекова, који се последњих неколико деценија вршио на уобичајен начин.“

Одговор Пиштаљке: Министарство одбране потврђује наводе ревизора које је Пиштаљка пренела, да су набавке лекова вршене без сагласности Фонда СОВО. У извештају ревизора наводи се следеће (стр. 12): „Тестирањем уговора о пружању услуга здравствене заштите и издавању лекова војним осигураницима и члановима њихових породица, утврђено је да Министарство одбране не закључује уговоре са здравственим установама у складу са прописима који регулишу јавне набавке“.

Процедуре ревизије у јавном сектору се обављају према унапред прописаним критеријумима, стандардима и методолошким упутствима, тако да је немогуће да извештај буде коначан уколико се предходно не размотре све примедбе које је субјект ревизије доставио ревизорима. Да су неким случајем наводи Министарства одбране основани онда би чињенично стање из извештаја о извршеној ревизији претрпело одређене измене и корекције.

Због провере тачности података пре њиховог објављивања сарадник Пиштаљке је коначан извештај о ревизији затражио од Министарства одбране, али и од надлежног Министарства финансија. Обе верзије добијених извештаја су истоветне садржине, што указује на то да су ревизори утврдили и констатовали право чињенично стање, које су затекли приликом ревизије финансијског пословања Министарства одбране.

Уколико надлежни из Министарства одбране сматрају да наводи изнети у извештају о извршеној ревизији нису тачни, онда права адреса за деманти није редакција Пиштаљке, него надлежно Министарство финансија.
======================================================================

Бахатост српских карцинома (VI)

Курир


Триванкин муж зарадио милионе из државне касе

Фирма „Протекта груп“, која је у власништву Драгана Тривана, супруга потпредседнице Демократске странке Јелене Триван, на пословима с државним институцијама и предузећима годинама згрће милионе! На рачун Триванове фирме, која се бави обезбеђењем објеката и лица, за последње две и по године из буџета државних институција прелило се најмање 33 милиона динара.

Посао с Трезором

Неку врсту сарадње Триванова фирма „Протекта груп“ је остварила с Управом за трезор, општином Звездара, Агенцијом за лиценцирање стечајних управника, Националном службом за запошљавање, ЈКП „Чистоћа“ Сомбор, Предшколском установом Звездара, Шумадијским управним округом, Пореском управом Србије, Домом здравља Вождовац и Секретаријатом за дечју и социјалну заштиту Београд.

Према подацима до којих је Курир дошао, „Протекта груп“ је с Управом за трезор склопила два уговора. Први посао, вредан 1,9 милиона динара, склопљен је прошле године, а односи се на „услугу поправке и надоградње видео-надзора и система за рано откривање и дојаву провале и препада“. Други уговор, чија је процењена вредност осам милиона динара, Управа за трезор потписала је с њима у фебруару ове године. У Министарству финансија тврде да су обе јавне набавке спроведене у складу са законом.

- На основу спроведеног отвореног поступка за набавку опреме за откривање и дојаву провала закључен је уговор са групом понуђача (заједничка понуда) „Г4С Секјур солушнс“ и „Протекта груп“. Процењена вредност набавке је 8.000.000 динара без ПДВ. Уговорена вредност је 7.110.817,08 динара без ПДВ - кажу у Министарству финансија.

Обезбеђује порезнике

Да Триван воли да обезбеђује државне институције у којима се обрће велика лова, показује и чињеница да његови радници обезбеђују филијале Пореске управе широм Србије. Колико филијала тачно, то још није познато, јер су нам у Пореској управи обећали да ће нам накнадно доставити податке и укупну вредност склопљених уговора.

Директор ЈКП „Градска чистоћа“ Сомбор Андрија Пензеш каже да је „Протекта груп“ добила посао обезбеђења те фирме зато што је дала најбољу понуду.

- То је била јавна набавка мале вредности и односила се на послове екстерног обезбеђења за 2012. - каже Пензеш.

У Дому здравља Вождовац нисмо успели да добијемо податак колико за послове обезбеђења плаћају фирми „Протекта груп“, јер су сви надлежни у петак били на семинару.

С овим институцијама и фирмама послује Триван

Фирма       вредност уговора

♦ Управа за трезор    9.900.000 дин.
♦ Општина Звездара    15.713.314,21 дин.
♦ Агенција за лиценцирање стечајних управника    1.570.943 дин.
♦ ЈКП „Чистоћа“ Сомбор    2.760.000 дин.
♦ Предшколска установа Звездара    273.854,40 дин.
♦ Шумадијски управни округ    194.430,28 дин.
♦ Пореска управа Србије    нема података
♦ Дом здравља Вождовац    нема података

Како послује „Протекта груп“

                                           2009.           2010.                2011.

♦ пословни приходи    63.197.000    90.850.000    159.524.000   
♦ нето добитак                3.923.000      3.236.000        3.551.000
♦ број запослених                       19                  46                  105

Триван: Зарадио сам најмање од свих

Власник „Протекта груп“ Драган Триван за Курир тврди да је његова фирма у пословима с државним институцијама зарадила мање од свих других у истом рангу.

- Моја фирма спада у мање фирме у бранши и, као таква, зарадила је најмање од свих осталих у том рангу. Све послове смо добили путем јавних набавки, а ја стојим иза тога да моја фирма није учествовала ни у једном послу у коме је било шта нелегално. Зараде су јако мале, тако да фирма ради на ивици егзистенције. Можда сам више изгубио него добио - каже Триван.

Дааа, а колико сте добили од ДС?
..а колике су плате запослених код вас?
Ајдеее, у минусу сте!?

Госпођа  је способна ,муж јој је способан а ми смо будале...
===================================================================

Бахатост српских карцинома (VII)

Аутор: Катарина Благовић
Фото: Драган Кадић

Министре, одакле ти јахта од 500.000 евра


Милан Марковић, одлазећи министар за државну управу, провео викенд с породицом на суперлуксузном броду
Милана Марковића, актуелног министра за државну управу и локалну самоуправу, усликао је папарацо Курира на Земунском кеју, на суперлуксузној јахти „престиж 42“, чија цена се креће од 150.000 евра до невероватних 500.000 евра. И док се Србија у суботу, 21.јула, топила на 40 степени, Марковић је с породицом уживао на реци, на пловилу од чије се цене просечном човеку заврти у глави.

Према оцени стручњака, цена ове јахте варира од 150.000 евра па до пола милиона, а зависи од годишта производње, али и уграђене опреме.

- Годиште пловила много значи, али ту је и опрема. Рецимо, ако јахта кошта 200.000 евра, а уграде се радар и телевизори, то умногоме подиже њену вредност. Мислим да оваква јахта, без додатне опреме, кошта око 250.000 хиљада евра - каже за Курир један од стручњака из области наутике.

Јахта на којој смо снимили Марковића дуга је 13,36 метара, широка 4,16 метара и има две до три кабине. Тешка је 11 тона, максимална снага мотора је 625 киловата, а капацитет резервоара за гориво је 1.200 литара. Иначе, ова јахта је хит на приморју, где се може изнајмити на седам дана за „тричаву“ суму од 6.761 евро.

Просечан грађанин Србије овако нешто себи не може да приушти. Марковић је, међутим, одбио да одговори на питање Курира одакле му стотине хиљада евра за овај брод. Пошто је саслушао због чега га зовемо и чуо да имамо фотографије које поткрепљују наше наводе, када смо питали одакле му толики новац за јахту процедио је кроз зубе:

- Немам коментар.

Иако смо упорно инсистирали на томе да објасни како неко ко је као министар имао плату око 101.000 динара може себи да приушти овакву „играчку“, Марковић је остао при ставу да нема шта да коментарише.


Вртоглава каријера Милана Марковића

Милан Марковић (42) је био председник општине Палилула од 2000. до 2004. године, као и председник УО ПКБ од 2001. до 2006. године. Био је и заменик председника УО „Прва петолетка“ 2002-2003. године. Функцију градског одборника обављао је у периоду од 2000-2004. године, а од 2003. до 2007.године био је потпредседник Скупштине. Функцију министра за државну управу и локалну самоуправу обављао је у две владе, од 2007. до 2008. године и од 2008. до 2012. године.

Карактеристике јахте „престиж 42“

Дужина: 13,36 метара
Ширина: 4,16 метара
Кабине: 2-3
Тежина: 11.000 килограма
Макс. Снага мотора: 625 КW
Капацитет горива: 1.200 литара
Недељно изнајмљивање: 6.761 €

Изгледа да је сада у моди да чланови странке, која је изгубила власт, немају коментар...


Марковићу, не поштујете ни закон

Иако је Агенцији за борбу против корупције пријавио да има „хјундаи аксент“ из 2007. године, Марковић се вози у тамнозеленом џипу „гранд чироки“. Бивши министар је до кеја дошао у овом аутомобилу. Чак је ус¬пео и да се непрописно пар¬кира - насред улице!

Српски радник за ову јахту мора да издвоји 1.464 плате

♦ Лекар (просечна плата у априлу била 50.000 динара) - мора да издвоји 1.176 плата и да ради 96 година како би могао да купи ову јахту
♦ Професор (просечна плата професора 70.000 динара) - мора да издвоји 840 плата и да ради 70 година како би могао да купи ову јахту
♦ РАДНИК (који прима просечну плату од 39.800 динара) - мора за овакву јахту да издвоји 1.464 плате, односно, да ради 122 године

Марковићева имовинска карта

♦ плата 101.000 динара
♦ стан од 72 м2 размена за стан стечен поклоном од оца
♦ стан од 46 м2, куповина
♦ аутомобил „хјундаи аксент“ 2007.
♦ штедне улоге у банкама нема


Одлазећи министар Милан Марковић трећи дан заредом одбија да одговори на питање да ли је луксузна јахта „престиж 42“ његова и, ако је власник, одакле му до пола милиона евра, колика је отприлике цена тог пловила.

- На састанку сам - рекао нам је кратко Марковић не саслушавши ни питања и прекинуо везу.

Како Курир сазнаје, брод је произведен 2008. године у Француској, а годину дана касније први пут је регистрован на име Јоване Марковић (супруга Милана Марковића). Први власник био је њен отац Ђорђе Хајваз, који је с њом склопио купопродајни уговор.

Курир данас објављује слике луксузног брода попут Марковићевог који се на специјализованим сајтовима за продају бродова не може набавити за мање од неколико стотина хиљада евра. Судећи по сликама, власник јахте може да ужива у белој кожи, предахне у кабини с брачним креветом, спреми оброк у кухињи од махагонија...

Дужина ове лепотице је 13,36 метара, ширина 4,13 метара, а има од две до три кабине. Тежине је 11.000 килограма, максимална снага мотора је 625 КW, а капацитет горива 1.200 литара. Недељно изнајмљивање ове јахте на приморју кошта 6.761 евро. Подсетимо, папарацо Курира усликао је Марковића како ужива с породицом на јахти чија цена износи и до вртоглавих 500.000 евра.

Јахта „престиж 42“, на каквој је усликан Милан Марковић, има две палубе, два апартмана и шест кабина.



Милан Марковић је само један од многих, који је 2000.године ушао у политику у патикама и фармеркама из родитељског стана на Карабурми, па се обогатио захваљујући политици.
Могао би да послужи као "показни примерак" како је Србија постала приватна прћија.

МИНИСТАР МИЛАН МАРКОВИЋ – НИШТА, МАЛО, НЕМА, НЕ РАЗУМЕ!?

-Милан Марковић, четрдесетогодишњак, не српски дизајнер и не судија Уставног суда већ специјалиста за борбу против тероризма због чега га не брине покушај стварања Велике Албаније
-човек кога није изненадило отварање Бошњачке академије науке али ето није имао објашњење
-свесрдни "обновитељ" настрадалог Краљева
-човек који није разуме откуд бојазан од трговине мандатима у српском парламенту
-човек који је ценио пристојност и стрпљивост (мртвокурост) Мирка Цветковића
-човек који је са свима жели поверљивост те је Цркви вратио матичне књиге
-човек који је желео да грађани више владају сами али није желео да странке немају моћ владања
-човек који је хвалисаво водио највећу реформу државне управе од 1946.године
-човек који је све најкрупније државне послове радио само једанпут!

Министар Милан Марковић у својој вишегодишњој, како сам тврди, беспоштедној политичкој борби за права грађана није однео ни једну победу, увек му се на путу испречило или искрсло нешто на шта је уобичајено одговарао да није то ништа или мало-мало па сад ће или нема, а како нема то не разуме! Промовишући персонализовано пропорционални изборни систем признао је да у политичком животу Србије нема унутарстраначког такмичења и позитивног обнављања кадра. Отуда је као свемогући министар морао да мења већину у локалним самоуправама тврдећи да је принуђен на тај начин да очува систем! Али није нам рекао чији то систем! Да ли је то министар Марковић чувао систем најпознатије српске Ахилове тетиве, који се полако урушио!? Можда је зато писао песме о Светом Сави и објављивао у дијаспори, а истовремено се снажно опирао било каквим питањима везаним за растумачивање историје династије Карађорђевића, желећи ваљда да се представи грађанима Србије као залутали Прометеј српске Владе!?

Заслужена награда ипак је стигла министру Марковићу и постао је почасни грађанин Деспотовца.

То да министар Милан Марковић, воли новац у милионским износима Синдикат општине Нови Београд доказао је документовано! За сада, он је једини министар српске Владе који се није устручавао да своју фотографију, у 90.000 примерака раздели свим новобеограђанима у жељи да се самопромовише за будуће прометејско историјске походе!  Новобеоградских буџетских пет милиона динара невешто украдених за чупање амброзије и исплаћивање политичких миљеника били су више него довољна препорука немирном премијеру Цветковићу и најпознатијој српској Ахиловој тетиви за ново-старо намештење!

Председник Ненад Миленковић чупао амброзију за министра Милана Марковића па ишчупаше 5 милиона динара из буџета


====================================================================

Бахатост српских карцинома (VIII)

Пише Екипа Пиштаљке

Хоменовој сестри 34 милиона из Фонда за развој 


Фирма чији је власник сестра Слободана Хомена, бившег државног секретара у Министарству правде, добила је из Фонда за развој Републике Србије кредит од 34 милиона динара уз камату од само 0,5 одсто годишње, сазнаје Пиштаљка. Кредит за који ће платити петогодишњу камату од само 4.745 евра сестра државног секретара добила је 2009. године а одлуку управног одбора фонда о додели кредита потписао је Млађан Динкић, тада председник УО.






Фабрика изолационих материјала и амбалаже Фима а.д. из Мионице, чији је власник Јелена Хомен Тасић, заступник предузећа њен муж Милан Тасић, а председник Управног одбора у то време њен и Слободанов отац Боривоје Хомен, овај повољни кредит је добила на период од пет година са грејс периодом од годину дана. Предузеће Фима а.д. се Фонду за развој обратило 27.5.2009. године са захтевом за доделу средстава „за подстицај и развој неразвијених општина у Републици Србији“. Од Фонда је затражен кредит од 40 милиона динара и то за набавку опреме која би требало да „унапреди производњу изолационог материјала и амбалаже“. Управни одобор Фонда је на седници одржаној 1.10.2009. године одобрио кредит у износу од 34 милиона динара.

О одобрењу кредита предузећу Јелене Хомен-Тасић на седници УО Фонда за развој одлучивали су: Млађан Динкић, Слободан Милосављевић, Слободан Илић, Зоран Мартиновић (замена за Расима Љајића) и Рајко Перић (замена за Милутина Мркоњића). У записнику се наводи да су седници присуствовали председник комисије Фонда за развој Верица Калановић, Динкићев шеф кабинета Ивица Којић, директорка Фонда Оливера Божић и друга лица из стручне службе Фонда.

Директорка Фонда за развој и директор Фима а.д. потписали су 22.10.2009. године уговор о инвестицоном кредиту, а пун износ кредита од 34 милиона динара трансферисан је кориснику кредита 26.11.2009. године. А да ће кредит бити уредно враћен Фима а.д. је гарантовала својом пословном зградом од 2.487 метара квадратних, на коју је успостављена хипотека у вредности од 364.924,33 евра, колико иначе износи главница дуга и камата по спорном кредиту. Одлуку о упостављању хипотеке потписао је 25.4.2009. године Боривоје Хомен, тадашњи председик Управног одбора предузећа из Мионице.

Амортизациони план кредита најбоље илуструје колико је заправо повољан кредити који су од државе добили отац, сестра и зет тадашњег државног секретара у Министарству правде Слободана Хомена. Наиме, предузеће Фима а.д. кредит треба да врати у 20 рата које доспевају на наплату на свака три месеца, а чији износ се креће од 17.825 евра до највише 18.256 евра. При свакој тромесечној уплати рате главнице дуга, корисници кредита треба да плате и симболичну камату од 0,5%, односно износ од највише 453 евра до најмање 22 евра. Другим речима, просечна тромесечна уплата по основу камате износи свега 237 евра, тако да је збир укупне камате по овом кредиту свега 4.745 евра. У преводу, то значи да је предузеће Фима а.д. је добило 360.852 евра, а до 30.9.2015. године држави треба да врати 365.598 евра.

У години у којој је добијен повољан кредита из Фонда за развој, Јелена Хомен-Тасић имала је већински пакет од 91% акција у капиталу Фабрике изолационих материјала и амбалаже Фима а.д. из Мионице. Данас је акционарско друштво Фима пререгистовано у Фима д.о.о. и власник 100% удела у друштву је Јелена Хомен-Тасић, директор предузећа је Влада Ћосић, док је Милан Тасић, муж Јелене Хомен-Тасић и зет Слободана Хомена, уписан као заступник.

У периоду када је одобрен повољан кредит Фонда за развој, отац државног секретара, Боривоје Хомен, био је председник Управног одобора предузећа Фима а.д., док је председник Надзорног одбора у тој фирми био извесни Здравко Хомен. Здравко Хомен је истоворемено запослен као помоћник генералног директора породичне фирме Хоменових Dikem Chemical д.о.о. из Београда, чији је директор Боривоје Хомен. Ово предузеће послује у саставу предузећа Инова д.о.о. из Београда, које је у власништву Душанке Суботић-Хомен.

Сарадник Пиштаљке је истраживао под каквим би условима једно приватно предузеће могло да се задужи код комерцијалних банака. Разноврсна понуда на банкарском тржишту показује да је немогуће уговорити инвестициони кредит за набавку машина и опреме без каматне стопе од минимум 10%, а у зависности од банке, она може да достигне и 20% на годишњем нивоу.

Примера ради, за инвестициони кредит код Комерцијалне банке неопходно је учешће од око 20% износа кредита и неки од инструмената обезбеђења наплате кредита. У случају куповине машина и опреме, грејс период за отплату кредита је 6 месеци, док би номинална каматна стопа износила између 10,5% и 11,95%. То значи да би предузеће које узима кредит од 360.852 евра морало да прво положи депозит у висини до 72.170 евра и да за отплату главнице и дуга на крају издвоји износ од 400.951 евро до 403.973 евра. А то је најмање за 35.353 евра скупље од кредита које је предузећу Фима а.д. одобрио државни Фонд за развој.

Према подацима којима Пиштаљка располаже, предузеће Фима а.д. је 2006. године узело кредит код Комерцијалне банке са каматном стопом од 5,19%, док је 2009. године закључило уговор о финансијском лизингу са Рајфајзен банком уз каматну стопу од 12,78%. Сарадник Пиштаљке од маја 2011. године покушава да од Фонда за развој, у складу са законом, добије податке под којим условима је та институција одобрила кредит предузећу Фима а.д. из Мионице. Уз необјашњиво кашњење од 15 месеци одговор је стигао у августу ове године, након што је уложена жалба Поверенику за информације и након што је по други пут упућена ургенција руководству Фонда да поступи по захтеву.

Пиштаљка је и раније истраживала и указивала на нетранспарентно кредитирању предузећа која су блиска режиму средствима Фонда за развој Републике Србије. Редакција Пиштаљке упутила је јавни позив Републичком јавном тужилаштву и Агенцији за борбу против корупције да испитају рад Фонда за развој, због сумње да та институција злоупотребљава новац грађана.

ПРИЛОЗИ:
Записник са седнице Управног одбора Фонда за развој 1.10.2009.

Одлука о одобрењу кредита предузећу Фима а.д. (страна 1, страна 2)

Уговор о кредиту

Одлука о стављању некретнине под хипотеку

Амортизациони план отплате кредита

Хомен: Тужићу џукеле из Пиштаљке 

Бивши државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен упутио је претње и увреде на рачун Пиштаљке због текста о повољном кредиту који је предузеће његове сестре добило од Фонда за развој. Хомен је за данашњи Информер рекао да ће тужити Пиштаљку.

„Са великим задовољством ћу тужити те џукеле из Пиштаљке! И због овог и због претходних текстова о мени, који су рађени по налогу ментора из ДСС! Како их више није срамота?!“, рекао је Хомен.

Ово је још један у низу неаргументованих напада на Пиштаљку која се у текстовима не бави инсинуацијама и нагађањима, већ све наводе поткрепљује документацијом. Подсетимо, ово није прва претња Пиштаљци због писања о кредитима Фонда за развој који су дељени члановима породица политичара на власти. Бивши министар одбране Драган Шутановац претио је да ће нас тужити због текста о повољном кредиту који је добио његов брат од стрица.

УНС осуђује Хоменову изјаву

Саопштење Удружење новинара Србије

Удружење новинара Србије осуђује изјаву бившег државног секретара у Министарству правде Слободана Хомена у којој је новинаре сајта Пиштаљка назвао „џукелама“.
Реагујући на текст Пиштаљке о повољном кредиту Фонда за развој Републике Србије који је добило предузеће његове сестре, Хомен је у дневнику Информер запретио да ће тужити новинаре.

„Са великим задовољством ћу тужити те џукеле из Пиштаљке! И због овог и због претходних текстова о мени, који су рађени по налогу ментора из ДСС! Како их више није срамота?!“, рекао је Хомен.

УНС опомиње да овакав начин комуникације није дозвољен ни политичару на власти ни оном који више није на власти. Увреде и претње тужбама због информисања јавности своде се на покушај забране слободе говора и новинарског истраживања.

 Хоменова фирма добила два тендера у Ковину

Фирме оца и мајке Слободана Хомена пословале су са државом и учествовале на тендерима док је он био на функцији државног секретара у Министарству правде, сазнаје Пиштаљка. Документација до које је дошла Пиштаљка доказује да је Слободан Хомен обмануо јавност када је рекао да фирма његовог оца никада није пословала са државом.

„Фирма мога оца увек је исплаћивала порезе и доприносе и враћала кредите на време – без кредита не би могла да опстане. Ја у њој никада нисам радио. Фирма никада није пословала ни са једним државним органом , нити учествовала на неком тендеру“, рекао је Хомен у уторак у изјави за Танјуг. Предузеће за производњу регулационе опреме Инова д.о.о. из Београда, чији су директор и власник отац и мајка бившег државног секретара у последњих годину дана добило је два тендера од Општине Ковин укупне вредности 7.270.400 динара, сазнаје Пиштаљка.

Да фирма Инова д.о.о која је у власништву породице Хомен послује са државом, на суду је потврдио директор предузећа и отац бившег државног секретара Боривоје Хомен. У записнику са главне расправе у поступку за привредни преступ, одржане 15.9.2010. године у Привредном суду у Београду (предмет: 2 ПК 2003/10) – о чему је Пиштаљка такође писала – стоји да је окривљени Боривоје Хомен рекао „да се правно лице бави производњом иновативних производа регулационе опреме, да послове добија искључиво путем тендера и да би га било какво кажњавање онемогућило да учествује на тендеру“.

Према подацима до којих је Пиштаљка дошла види се да је породична фирма Хоменових Инова учествовала и победила на тендерима које је октобра 2011. године и јула 2012, на самом крају мандата Слободана Хомена, спровела Општина Ковин  на чијем челу је био функционер Демократске странке, а чија је укупна вредност 7.270.400 динара. 

На првом тендеру за постављање плутајућег објекта-понтона на Дунавцу у Ковину фирма Инова победила је са понуђеном ценом од 2.847.000 динара са ПДВ фирму Енигма идеа д.о.о. из Београда која је понудила цену од 4.248.000 динара са ПДВ. На другом, овогодишњем, тендеру за набавку и постављање понтона за формирање пловног пристана на Дунавцу у Ковину фирма Инова је победила са понуђеном ценом од 3.870.400 динара са ПДВ. У овом случају фирма Енигма идеа д.о.о. је понудила цену од 4.838.000 динара и доставила неисправну понуду, без адекватних потврда произвођача и надлежних органа.

Индикативно је да је руководство општине на оба тендера позиве за достављање понуда слало само на адресе три иста предузећа: Инова, Енигма идеа и Монтажа плус д.о.о. из Београда. У оба случаја предузеће Монтажа плус д.о.о. пропустило је могућност да достави своју понуду, док је предузеће Енигма идеа д.о.о. достављало понуде које премашују унапред утврђену вредност набавке која је понуђачима била позната. Комисији за јавне набавке није преостало ништа друго него да или обори тендере или набавке додели Хоменовој фирми.

Када је реч о другом тендеру који је општина Ковин спровела у јулу 2012. године, понуда фирме Инова је износила 3.280.000 динара без ПДВ, док је процењена вредност мале набавке износила 3.300.000 динара без ПДВ-а, а што је за свега 11.000 динара мање од горњег лимита за набавке мале вредности. Набавке изнад 3.311.000 динара у 2012. години третирају се као тзв. набавке велике вредности за које се спроводи отворени поступак, па се може поставити питање колико би у конкретном случају јавно објављивање позива и већа конкурентност погодовали фирми Боривоја Хомена.

Према документацији до које је дошла Пиштаљка, први уговор додели јавне набавке предузећу Инова потписао је 14.10.2011. године директор предузећа Боривоје Хомен, председник општине Ковин Славко Бранковић и директорка Фонда за грађевинско земшиште, путеве и комуналну потрошњу општине Ковин Татјана Будаковић. Иначе, на функцију председника општине Ковин Славко Бранковић изабран је као функционер ДС и уједно обавља функцију председника Окружног одобора ДС за Јужнобанатски округ.

Према званичним подацима Агенције за привредне регистре, као власник предузећа за производњу регулационе опреме фирме Инова уписана је Душанка Суботић Хомен са 100% удела. Заступник фирме је Боривоје Хомен, који у предузећу обавља функцију директора, што потврђују и потписи на оба уговора о јавној набавци са општином Ковин.


Изјава Слободана Хомена за Танјуг, 28. август

Посланик Скупштине Србије и бивши државни секретар Министарства правде Слободан Хомен нашао се на мети неких медија који тврде да је његова сестра добила кредит из Фонда за развој под повољним условима и да је он вређао новинаре сајта "Пиштаљка", а Хомен каже да није вређао новинаре, већ њихове злонамерне изворе, а да је кредит неспоран

"У својој дугогодишњој сарадњи са новинарима никада нисам имао ниједан проблем, нити сам користио ружне речи. Реч 'џукеле' се не односи на новинаре 'Пиштаљке' већ на особе које су им доставиле нетачне информације покушавајући да праве лажну аферу", рекао је Хомен Тањугу. Што се тиче тврдњи о повољном кредиту Фонда за развој који је добило предузеће његове сестре, Хомен је навео је такав кредит добило на хиљаде других предузећа у Србији.

"Кредит је узет под истим условима која важе за све и камате се редовно враћају. То нема никакве везе са мном. Кредит датира још из 2004. године, а исплаћен је 2009. када је настављен други део кредита, с обзиром да се ради о фирми која послује у неразвијеном подручју и бави се набавком машина", рекао је Хомен. Он сматра да би "Пиштаљки" било боље да проверава да ли фирме редовно плаћају порезе и доприносе и да ли исплаћују плате и враћају кредите на време, а не да се бави јефтином политичком пропагандом.

"Фирма мог оца је увек исплаћивала и порезе и доприносе и враћала кредите на време - без кредита не би могла да опстане. Ја у њој нисам никада радио. Фирма никада није пословала ни са једним државним органом, нити учествовала на неком тендеру", нагласио је Хомен. Удружење новинара Србије раније је у саопштењу осудило Хоменово вређање новинара.
ПРИЛОЗИ:
Извештај о оцени понуда из 2011. (страна 1, страна 2)
Извештај о оцени понуда из 2012. (страна 1, страна 2)
===================================================================

Бахатост српских карцинома (IX)

Аутор: Катарина Благовић
Фото: Дадо Ђилас

Бивши министар ухваћен у лажи

Дулићу, кажи ко је украо 375.000 евра?

„Фемили спорту“ за кампању „Очистимо Србију“ уплаћено око 100.000 евра, а Дулић неће да одговори где се „загубио“ остатак

Изгубљени у преводу.

Некадашњи министар просторног планирања и заштите животне средине Оливер Дулић, који је за само један билборд искеширао чак 475.798 евра, о чему је Курир јуче писао, одбио је да објасни где се „загубило“ 375.000 евра, с обзиром на то да је „Фемили спорту“, породичној фирми нашег прослављеног тенисера Новака Ђоковића, за ту кампању уплаћено око 100.000 евра!

О тој своти је говорио Срђан Ђоковић у емисији „Између две ватре“ још прошле године, казавши да је на рачун „Фемили спорта“ уплаћено укупно око 100.000 евра за рекламирање те акције на два турнира. Како је тада рекао, 2009. уплаћено је 6.484.000 динара, а 2010. године 5.071.000 динара.

Дулић није хтео да „прича за наш цењени лист“, али је зато из скупштинске сале поручио да поменути билборд не постоји и да се против њега води прљава медијска хајка како би се сви они који су урадили нешто за земљу представили као лопови?!

- Где је тај билборд који кошта 500.000 евра, када је плаћен, којим средствима из буџета, ко га је платио и потписао? - питао је Дулић.

Ако већ некадашњи министар не зна на шта је арчио народне паре, Курир зна - дошли смо у посед копије једног од два уговора који је, по његовом овлашћењу, с фирмом „Њуз вол“ потписао државни секретар у Министарству Бојан Ђурић!

- Предмет овог уговора је пружање услуге промоције акције „Очистимо Србију“ током одржавања АТП турнира Србија опен 2010. Уговорена цена за предметну услугу износи 23.481.610 динара (ПДВ је урачунат). Рок за израду идејног решења је један дан од дана закључења уговора. Рок за израду и монтажу подконструкције је два дана, рок за продукцију платна је два дана, рок за монтажу платна је два дана...“ - пише у уговору.

„Њуз вол“ је добио посао без јавног тендера, а наведени уговор о рекламирању потписан је 27. маја 2010, дакле 17 дана након одржавања турнира (1-9. маја).

За исто рекламирање - развлачење једног паноа на турниру Србија опен 2009, ова фирма добила је 247.821 евро.

Код Дулића само широко

♦ рекламирање акције „Очистимо Србију“ 18 дана на Србија опену 475.798 евра
♦ израда сајта за акцију „Очистимо Србију“ 25.000 евра
♦ за збрињавање ретких птица, змија, буба дао милионе динара
♦ ручни сатови у вредности од око 100.000 евра

Шта смо све могли са 375.000 евра

♦ 1.036 просечних плата у Србији (у јуну износила 42.000 динара)
♦ 2.907 минималних пензија (15.000 динара)
♦ 1.630 родитељских додатака  (за прво дете - 26.663 динара)
******

Аутор: Катарина Благовић
Фото: Зорана Јевтић

Како је чистио буџет

Дулић дао 500.000 евра за билборд

За рекламирање акције „Очистимо Србију“ на Србија опену бивши министар с фирмом Александре Дрецун потписао уговор вредан око пола милиона евра
И Била Гејтса би довео до просјачког штапа.

Министарство просторног планирања и заштите животне средине, за време Оливера Дулића, потписало је с фирмом „Њуз вол“ два уговора вредна око пола милиона евра о рекламирању акције „Очистимо Србију“ на тениском турниру Србија опен 2009. и 2010. године, сазнаје Курир. Уговор о рекламирању 2010. потписан је чак 17 дана по завршетку турнира!

Наиме, министарство и фирма „Њуз вол“, у власништву Небојше Мишића (краља марципана, како га зову у медијима), где је у то време функцију директора обављала његова супруга и некадашњи генерални секретар у Председништву Александра Дрецун, потписали су уговор 27. маја 2010. године, а поменути турнир трајао је од 1. до 9. маја.

Акција „Очистимо Србију“ рекламирана је две године заредом на Србија опену на једном паноу димензија 8 x 2 метра и то задовољство је коштало грађане Србије невероватних 50.000.000 динара или, по тадашњем курсу, око 500.000 евра! Дакле, грађани су 2009. израду, монтажу и рекламирање једног Дулићевог паноа платили 250.000 евра, док су исту работу 2010. платили додатних 250.000 евра. Притом, посао је склопљен без јавног тендера.

И поред упорног инсистирања, нико од актера ове афере није хтео да одговори на питања Курира. Александра Дрецун рекла је да је већ све на ту тему испричано и да нема шта да изјави.

- Извините, журим - казала је пре него што је прекинула везу, док је њен супруг Мишић поручио преко секретарице да нема коментар.Ни Оливер Дулић није био речитији.- Немам коментар ни на једно питање које долази из ваших цењених новина - навео је бивши министар.Горан Ђоковић, директор Србија опена кратко је поручио да нема коментар на наша сазнања.

С ким је Дулић пословао
Фирма „Њуз вол“ основана је 2007. године, у 2009. имали су само једног запосленог, а 2010. двоје. Фирма је, према подацима са АПР, на адреси Његошева 77, истој на којој је и друга Мишићева фирма „Арекс марципан“.
Дулић

Немам коментар ни на једно питање које долази из ваших цењених новина

---------------------------------
...једна суботичанка износи и ово!

Све те паре су завршиле у Суботици! Стамбене зграде ничу као печурке широм Суботице, а све их гради и продаје Дулић Градња (DG Company). Сваки од четворице браће Дулић бахато вози џипове по граду, имају своју вишеспратницу са базеном, пословним просторима и фирмама које послују искључиво са буџетским фирмама се не зна број! А пре ДС нису имали за бели хлеб! Нека дође новинар Курира да види овај јавашлук. Не зову нас за џабе Дулићево!

*****
Аутор: Екипа Курира
Фото:Немања Панчић

Ево зашто је увозио отпад

Дулић муљао с акумулаторима

Бивши министар није хтео да изда дозволу „Андра комерцу“ да извезе отпад како би средио посао Богићевићевом „Фармакому“

Бивши министар није хтео да изда дозволу „Андра комерцу“ да извезе отпад како би средио посао Богићевић Ко ће коме ако не свој своме.
- Министар Оливер Дулић није хтео да ми да дозволу за извоз старих акумулатора иако сам имао сву документацију. Тако је штитио „Фармаком“ Мирослава Богићевића, који је по нижој цени могао да их откупљује и прерађује - каже за Курир Миладин Андрић, власник ужичке фирме „Андра комерц“, која се годинама бави прикупљањем и извозом секундарних сировина.

Он истиче да је због свега тужио државу и добио одштету од шест милиона динара. Андрић наводи да му је Дулићев помоћник испричао да је министар одбио да потпише дозволу.

- Када је Дулићу однео дозволу да је само потпише јер су сви услови били испуњени, рекао му је да то не доноси више, јер неће да потпише - прича Андрић.

На питање да ли је нека друга фирма добијала дозволе за извоз уместо њега, Андрић каже да се нико није бавио тим послом, а суштина је била да се не извозе акумулатори јер им тада расте цена на домаћем тржишту, где их откупљује „Фармаком“.

- Захтев смо поднели новембра 2008, а први и једини одговор добили смо октобра 2009. године. Написали су нам да размишљају да због развоја домаће рециклажне индустрије забране извоз. Нигде нису рекли да се тиме једино бавио „Фармаком“, а позната је веза ове компаније и ДС - каже Андрић.

Он наводи да је министарство неиздавањем дозволе упропастило његово предузеће јер је узео кредит како би проширио пословање.

Дејан Милековић, портпарол Министарства енергетике и заштите животне средине, каже да је право чудо што некоме није било дозвољено да извезе отпад.

- Министарство ће испитати шта се десило у том случају, али потребно је мало времена јер треба проверити доста обимну документацију - каже Милековић.евом „Фармакому“

Мирослав Богићевић
Андрић: Дулић није хтео да ми да дозволу иако сам имао сву документацију
Зарада 500 одсто

Млађан Динкић, министар привреде и финансија, оптужио је Оливера Дулића да је око 1,1 милијарду динара потрошио на субвенционисање увоза старих акумулатора и гума. Андрић каже да не види у чему је поента давати овакве подстицаје.

- Само на увозу старих акумулатора и преради у нове заради се 500 одсто - каже Андрић.

Дулић без коментара

Оливер Дулић није био расположен за коментар, а Мирослав Богићевић, власник „Фармакома“, није се јављао на телефон.

*****

Аутор: С. Томчић
Фото: Дадо Ђилас

Фајт због пара

Динкић: Дулић куповао акумулаторе и гуме

Министар финансија и посланик ДС жестоко се посвађали у Скупштини због баснословних трошкова Фонда за заштиту животне средине
Лети перје!

Министар финансија и економије Млађан Динкић ушао је јуче у Скупштини у жестоку расправу с бившим колегом из Владе Оливером Дулићем, а све због огромних трошкова које је правио док је министровао!

Динкић је упитао Дулића зашто је 1,1 милијарда динара из Фонда за заштиту животне средине утрошена на увоз 140 тона половних акумулатора и 13 тона старих гума.

- Та средства дата су као субвенција онима који увезу ту врсту отпада како би га збринули на својим приватним плацевима, углавном у Војводини, а пре свега у Суботици, где Дулић живи - истакао је Динкић и додао да то „нема никаквог смисла“.

Дулић је одговорио Динкићу да провери „трачеве из фризерских салона“ пре него што их изговори у парламенту и тврдио да је 1,1 милијарда потрошена на рециклажу акумулатора и гума прикупљених у Србији.

Бивши министар одбацио је Динкићеве оптужбе о ненаменском трошењу новца и оптужио га да учествује у његовој криминализацији без икаквих аргумената. Рекао је да у општој хистерији у медијима сви људи из претходне власти настоје да се прикажу као криминалци. Такође, покушава се приказати да је сав потрошени новац отишао у „нечије џепове и политичке странке“.

- Ако је било злоупотреба, нека се докаже, али немојте да етикетирате некога у медијима - рекао је Дулић, који је навео да је око 97 одсто средстава Фонда трошено наменски.

Министар Динкић тврдио је да је више од 80 одсто средства из Фонда трошено у сврху предизборне кампање ДС.

На Дулићеву опаску да је влада могла, ако је хтела, да укине Фонд и без „срамне кампање“, Динкић је узвратио да су велика средства из Фонда потрошена на медијску кампању, као и за потребе одржавања кола и клима-уређаја у Министарству животне средине.
Владимир Илић
Илић: Дулић је у проблему

Шеф посланичке групе УРС Владимир Илић казао је да је Дулић у проблему. Додао је да разуме личну исповест Дулића.

- Ви сте својевремено креирали наслове против Динкића, писали сте неистине и саосећам с вама сада кад сте ви мета и жртва таквих натписа - казао је Илић.

*****

Аутор: Екипа Курира
Фото: Марина Лопичић

Афера „оптички каблови“

Дулић наместио милионе тајкуну из Словеније

Српска и словеначка полиција испитују Оливера Дулића јер је словеначкој фирми "Нуба инвест" без тендера дао постављање оптичког кабла

Опет ће морати да пева у полицији
Опет на мети полиције!

Служба за борбу против организованог криминала - СБПОК - завршила је истрагу против бившег министра за просторно планирање Оливера Дулића због сумње да је без икаквог тендера словеначкој фирми „Нуба инвест“ омогућио да добије посао постављања оптичких каблова, сазнаје Курир!

Дулића, међутим, у вези са „Нуба инвестом“, који је у власништву контроверзног бизнисмена, како сазнајемо, не чешља само домаћа служба, већ и словеначко тужилаштво.

Они сумњају да је „Нуба инвест“ уговор потписала незаконито и тако добила дозволу за изградњу оптичких каблова широм Србије.Наиме, та словеначка фирма је 2009. године као новооснована фирма која се никад није бавила телекомуникацијама посао добила без тендера и без лиценце Ратела. Иако је реч о послу који се мери у десетинама милиона евра, посао добија предузеће, тада, са једним запосленим и са оснивачким улогом од 3.000 евра, док су сви велики оператери извисили!- Колеге из Словеније позвале су нас да нас обавесте да је неопходно да саслушају Дулића.

Питали су нас да ли постоји могућност да разговор са њим буде обављен у Србији и како би то могло да се уради - каже саговорник Курира из истраге и додаје да само чекају да им Словенци доставе документацију.Наш извор наводи да се проверавају информације да ли Дулић има и неки власнички однос са том фирмом.

- Од дана када је потписан уговор са „Нуба инвест“ било је очигледно да се ради о некој намештеној превари. Наиме, „Нуба инвест“ је своје предузеће у Србији регистровао 10. априла 2009. године, само неколико месеци пре добијања прве локацијске дозволе за посао са оптичким кабловима - каже саговорник из истраге.С друге стране, Дулић у изјави за Курир истиче да не зна ништа о истрази која се води.

- Знам да је истрага вођена још 2010. Лично сам је иницирао након писања медија да је било злоупотреба. Тужилаштво је истраживало и утврдило да није било неправилности. Имам папир из тужилаштва, који вам могу дати на увид. Уколико се сада ради истрага, претпостављам да није усмерена ка министарству, већ другим државним институцијама - нагласио је Дулић.
Растка Томажича, власник "Нуба инвеста"

Шта су оптички каблови?С уградњом оптичких каблова фирма „Нуба“ ће имати могућност да изнајмљује мрежу интернет провајдерима и мобилним оператерима. То је зна¬чајно, јер ће оператери морати да користе њихове услуге ако желе најбржи проток интернета.

----------------------------
Ова афера погађа у срце. Дулић је без икакве ваљане процедуре доделио Словенцима право да поставе оптички кабл од бугарске до хрватске границе дуж аутопута, који затим води даље до западне европе. Тиме је та фирма добила милионску зараду јер наплаћује међудржавни пренос података (интернет + телефонски разговори). И не само то, тиме је аутоматски оборена цена Телекома који је пре тога узимао ту зараду. Телеком је државно власништво па смо самим тим и сви на губитку плус  да је цена Телекома пред предстојећу приватизацију добрано оборена. Нормална процедура је била да се ствар стави на лицитацију, па ко понуди више. Афера је лако доказива и господин Дулић, би лепо могао да добије вишегодишњу робију, без дугачког суђења.
*****

Аутор: Екипа Курира

Скуп хоби бившег министра

ОДАКЛЕ ПАРЕ: Дулић носи сатове од 100.000 евра!

Дулић поседује скупоцене часовнике, међу којима су и „таг хојер карера“, „шопар миле миља“, „ролекс“ и сат с механизмом турбилион. Само те четири чуке коштају скоро 100.000 евра!


Колико је сати?!

Посланик Оливер Дулић, доскора први човек Министарства за заштиту животне средине, има колекцију скупоцених часовника чија минимална вредност дос¬тиже скоро 100.000 евра, сазнаје Курир. Успели смо да пронађемо слике на којима министар носи пет различитих чука, иако Дулић за Курир тврди да има само три различита сата!

Према речима нашег саговорника познаваоца сатова, на зглобу бившег министра екологије налази се и сат који кошта најмање 55.000 евра!

- На фотографијама које сте ми показали постоји пет различитих сатова. Ипак, четири се најбоље виде, и то су „ролекс“ од око 5.000 евра, „таг хојер карера“, златни „ шопар миле миља“ с наруквицом од каучука и сат с механизмом турбилион. Уколико је реч о оригиналима, цена „таг хојера“ износи око 12.000 евра, „шопара“ око 20.000 евра, док само механизам турбилион кошта око 15.000 евра. Тај сат сигурно није испод 55.000 евра, а специфичан је по томе што показује месечеве мене - открива наш саговорник.

Оливер Дулић за Курир каже да није тачно да има поменуте сатове. Признао је да поседује сат типа „карера“. Интересантно, али управо марка „таг хојер“ има модел који се зове „карера“!

- То је чиста будалаштина. Могу на увид да дам сатове мајстору који је извршио процену вредности и да му их продам за ту своту. Имам три сата: „кареру“, која је око 80 евра, један црни чија је вредност око 100 евра и још један браон. Немам станове, „поршее“, фирме и рачуне. Оставите ме на миру или ћу вас тужити и то придодати тужбама за текстове којима сте ме већ стрпали у затвор. Ви сте лажљиве, прљаве новине које брукају поштене људе - рекао је Дулић.

Брже су скинули ову слику него што су је окачили

Склонио слику сата са сајта

Курир је још прошле године покушао да истражи које часовнике носи Дулић, тада министар екологије. Фотографију са скупоценим сатом на руци видели смо на порталу једне медијске куће, али након распитивања који часовник има на поменутој слици, министар нам је одговорио да је реч о обичном сату, а фотографија је убрзо уклоњена с портала. На сву срећу, Курир ју је сачувао!

*****

Аутор: Екипа Курира
Фото: Зорана Јевтић

Далеко догурао

Развојни пут Оливера Дулића: Од своча до шопара

Као председник Скупштине 2007. Дулић носио „своч“ од 150 евра, а сад има колекцију скупоцених сатова који коштају до 100.000

Преко трња до...

На почетку политичке каријере Оливер Дулић се носио скромно, а данас поседује скупоцену колекцију сатова чија вредност достиже и до 100.000 евра. Када је маја 2007. изабран за председника Скупштине, Дулић је на руци носио сат марке „своч“, чије се цене крећу до 150 евра, а данас, после четири године министровања, власник је колекције скупоцених сатова, чија је вредност процењена и до 100.000 евра.

Како је Курир јуче писао, Дулић има пет различитих сатова. На основу фотографија, познаваоци су навели да има „ролекс“, „таг хојер карера“, златни „шопар миле миља“ са наруквицом од каучука и сат са механизмом турбилион.

Питање је како је  Дулић са министарском платом од око 100.000 динара успео себи да обезбеди такву колекцију сатова. Није био рад да јавности то објасни, али нам је изнео занимљив предлог.

- Пошто сте тако паметни, имам предлог за вас - да све сатове са слика које сте објавили продам вама за 20 пута мању вредност него што сте је ви проценили и још ћу да зарадим. Позивам вас да будете господа и то да прихватите у понедељак, па да видим колико сте уверени у лажи које пишете. Сви ти сатови коштају, иначе, неколико хиљада динара. Имам их већ годинама. Тужићу вас за шиканирање које траје већ данима и којим покушавате да ме криминализујете. А нове сатове ћу да купим од новца који ћу добити од тужби. Немојте ме више звати - рекао је он.

Курир позива Дулића да већ сутра дође у нашу редакцију, радо ћемо купити сатове по цени коју тражи.

Курир му пронашао и шести сат
Ово нас је Дулић слагао за седам дана:

♦ Рекао је да има три сата, а на фотографијама се види да има пет.
♦ Када је 11. септембра саслушан у полицијској станици „29. новембар“, пет сати је убеђивао новинаре Курира да тамо није био. Тек у послеподневним часовима признао је да није говорио истину.
♦ Рекао нам је „нећу вам се више јављати“, а онда се опет јавио на телефон.

*****

Аутор: Екипа Курира

Афера „сатови“ 

Дулић јурио лажне сатове по целом Београду

Бивши министар одустао од сопственог предлога да својих шест „чука“, чија је вредност процењена на око 100.000 евра, у понедељак прода редакцији Курира за 20 пута мање новца

Дулић: Данас не могу. У болници сам, радим. У гужви сам, фрци. Можемо да се видимо током сутрашњег дана

Извлачи се.

Оливер Дулић, бивши министар животне средине и просторног планирања, напрасно је одустао од сопственог предлога да своје сатове, чија је вредност процењена до око 100.000 евра, прода јуче редакцији Курира за 20 пута мање новца (5.000 евра).

- Данас (понедељак) не могу. У болници сам, радим. У гужви сам, фрци. Можемо да се видимо током сутрашњег дана (уторак). Бићу у Скупштини. Донећу све сатове које имам. А шта ће да буде ако се испостави да ниједан од мојих сатова није скупљи од 110 евра? Да ли ћете се извинити? Мени чак и не треба ваших 5.000 евра, одговара ми да се ово што пре заврши - рекао нам је Дулић.

Пошто већ имамо искустава да бивши министар уме често да се премишља (читај лаже, о чему смо такође писали), не би нас изненадило да Дулић овим одуговлачењем заправо само купује време како би на црном тржишту, бувљаку или у кинеском тржном центру купио лажњаке. Дулић, како је Курир писао, поседује шест различитих сатова. На основу фотографија, познаваоци су навели да су то „ролекс“, „таг хојер карера“, златни „шопар миле миља“ с наруквицом од каучука и сат са механизмом турбилион. Дулић није био рад да објасни којом је то економском вештином успео да са министарском платом од око 100.000 динара обезбеди скупоцени ручни накит, него је предложио да нам све сатове са објављених фотографија у понедељак прода за 20 пута нижу вредност од процењених 100.000 евра. Изазов је одмах прихваћен. Према договору, Дулића смо јуче позвали да откупимо сатове, али се бивши министар предомислио.

Акција: Помозимо Дулићу

Редакција Курира одлучила је да покрене акцију „Помозимо Дулићу“ у жељи да прекинемо његову тешку „муку“ - трагање за фалсификатима својих скупоцених сатова. Позивамо све грађане који имају лажњаке попут Дулићевих („ролекс“, „таг хојер карера“, златни „шопар миле миља“ с наруквицом од каучука и сат са механизмом турбилион) на хуманост уз молбу да их донесу у редакцију Курира и тако скрате Дулићеву агонију.

*****

Аутор: Биљана Бојић
Фото: Немања Панчић

Није шала

ЋОРКА: Дулићу прети 12 година робије!

Бивши министар могао би да одговара за злоупотребу положаја због сумње да је ненаменски потрошено 47 милиона динара

Изгледа да ће Дулућ да буде прва жртва великог спремања Србије
Иза решетака.

Оливеру Дулићу прети казна затвора до 12 година уколико државни органи утврде да је у Министарству животне средине и просторног планирања, док га је он водио, ненаменски потрошено око 47 милиона динара. Полиција је по налогу тужилаштва почела да прикупља информације о случају због којег су, како је Курир јуче објавио, у станици „29. новембар“ Дулића у уторак саслушавали два сата.

Адвокат Бранко Павловић каже да Дулићу прети тешка казна ако се у покренутом поступку утврди његова кривица.

- Не постоји кривично дело ненаменско трошење новца у буџету. Не улазим у то да ли је Дулић крив или није, то је ствар која ће се утврдити у поступку. У конкретном случају дело би могло да буде дефинисано као злоупотреба службеног положаја. Уколико је корист већа од 1,5 милиона динара, запрећена затворска казна је од две до 12 година - објашњава за Курир Павловић.

Директор Транспарентности Србија Владимир Гоати наводи да свако министарство има буџет за тачно одређене намене.
- Свако прекорачење је прекршај, макар и дисциплински - каже Гоати.

Дулић је саслушаван у полицији по налогу Вишег тужилаштва у Београду због сумње да је за време његовог мандата државни новац трошен ненаменски. Дао је исказ у својству грађанина (не осумњиченог) ради прикупљања информација. Реч је о преткривичном поступку због индиција да је Фонд за заштиту животне средине у протекле две године, потписујући уговоре са свим медијским кућама у Србији, кршио закон.
Дулић: Ово је политички процес

Оливер Дулић оценио је да је у питању политички процес.

- Ја сам полицији дао своја сазнања и она су да није постојало било какво кршење закона и да су све медијске куће које су конкурисале у Фонду за заштиту животне средине користиле средства зарад промоције заштите животне средине, едукације грађана  - рекао је Дулић и додао да је цео случај промовисала владајућа странка. Он мисли да није у питању покушај да се оспори рад Фонда, „већ покушај да се владајућа гарнитура обрачуна са непослушним медијима и да их застраши“.

*****
Аутор: Катарина Благовић
Фото: Марина Лопичић

Частио се за опроштај

Дулић у одласку спискао 146.266 евра

У време техничке владе, Министарство за екологију и просторно планирање закључило седам уговора вредних 16.874.783 динара. За канцеларијски материјал отишло 1.648.224 динара
Дулић у набавци не види ништа спорно
Не радим ја то због себе, него због предузеће.

Оливер Дулић, бивши министар екологије и просторног планирања, спроводио је јавне тендере и за време техничке владе, неколико дана после избора, а то је плаћено 16.874.783 динара, открива Курир!

Дулић је закључио уговоре вредне и по неколико милиона динара, а подаци о томе могу се пронаћи на сајту његовог министарства. Иако Куриру у Влади Србије нису могли да прецизирају до колике вредности техничка влада може да склапа послове, проблематично је то што Дулић није могао, или није желео, да се стрпи бар док не види да ли ће поново засести у исту фотељу.

Он је у мају и јуну закључио седам уговора, а један од њих је онај о одржавању клима-уређаја за потребе Министарства у износу од 587.357 динара. Уговор је закључен 28. јуна ове године. Равно месец дана после избора уговорено је одржавање геолошког информационог система Србије, што је плаћено 790.600 динара, као и одржавање рачунарске опреме и уређаја за непрекидно напајање, за шта је отишло 2.301.000 динара из републичког буџета. За канцеларијски материјал Дулић је дао 3.906.980 динара, а за праћење штампаних и електронских медија чак 1.648.224 динара.

Министарство је у техничком мандату наручивало и рачунаре и рачунарску опрему, за шта су грађани Србије платили 3.733.642 динара, а за услуге штампања отишло је невероватних 3.906.980 динара.
Дулићево министарство: То је раније планирано

У Дулићевом кабинету кажу да не виде ништа спорно и да Министарство не престаје да ради пошто се заврше избори.

- Ради се о редовним потребама Министарства које су предвиђене планом јавних набавки за 2012. годину и које немају никакве везе са изборним процесом, нити са тим ко ће бити министар. Једино смо министарство које све извештаје о јавним набавкама објављује на свом порталу и позивамо све заинтересоване да провере да ли је у било ком случају прекршен Закон о јавним набавкама. Такође, позивамо сва министарства у будућој влади да следе овај пример - поручио је саветник министра Момчило Арбутина.

*****

Аутор: Е.П.К

Изгубио контролу

Дулић није дозволио да се уредник Курира укључи у Утисак недеље

Бивши министар подивљао када је чуо да у емисију треба да се укључи Саша Миловановић. После натезања, Оља Бећковић попустила Дулићу


Бивши министар Оливер Дулић није вечерас дозволио да се у емисију "Утисак недеље" укључи главни и одговорни уредник Курира Саша Миловановић.
После предлога за утисак недеље организатор програма обавестио је водитељку Ољу Бећковић да је на вези уредник Курира који ће се укључити у програм. Међутим, то се није свидело Оливеру Дулићу, који је изгубио контролу и почео да скаче по студију и, у страху је запретио да ће напустити емисију. Како сазнајемо, он се уплашио и почео да виче да не може да прича ни са ким из Курира, да "није због тога дошао"...

После неколико минута расправе и убеђивања, Оља Бећковић је услишила Дулићев захтев. Ово је још једна потврда да се екс-министар Дулић уплашио истине јер је у више наврата лагао наше новинаре. Подсетимо, када је пре неколико дана саслушаван у полицији два сата је лагао да није саслушаван, после чега је признао истину. Такође, када је он сам понудио да наша редакција откупи његове сатове за 20 пута нижу цену, најпре је то прихватио, али се касније није појавио...
Редакција Курира последњих дана интензивно ради две велике криминалне приче у који је уплетен и бивши министар Оливер Дулић.

Утисак недеље - 23.09.2012.


===================================================================
 



31 коментар:

  1. Пажња свим кредитним азила !!
    Хелло,

    Да ли треба кредит? Да ли сте заинтересовани за добијање било коју врсту кредита? Или сте финансијски забринути ?. Да ли имате дуг исплати? Дајемо кредите у било који део света. Наши Лоан Каматне стопе је 3% на поништи са преговарати трајања без обзира на локацију или кредитног статуса. Да бисте добили кредит данас Контактирајте нас путем е-маил адреса на друштво: klarabannyfinance@gmail.com

    НАПОМЕНА: Ми даје се минимум 500.00 америчких долара / евра до максимално 350.000.000,00 америчких долара / евра, ИТД Захтев кредита мора бити наведено у америчким доларима или еврима, као и свих других користи.

    Заинтересовани кредита азила је да попуните формулар Захтев за кредит за одобравање ..

    (Борроверс ИНФОРМАЦИЈЕ)
    Име и презиме: ......................
    АГЕ .............................
    БРАЧНИ СТАТУС ..................
    Контакт Адреса: ................
    Земља .........................
    Држава ........................
    Телефон: ..........................
    Емаил: ..........................
    Занимање: .....................
    Месечни приход: .........................
    Религија: ..............................
    Нект оф Кин: .......................
    (КРЕДИТ ИНФОРМАЦИЈЕ)
    Износ потребан као кредит: ..........
    Зајам Трајање: ..................
    Обезбеђење: .....................
    Да ли сте затражила кредит пре? ............
    Начин отплате:? Мјесечно или годишње .............
    Говорите ли или чујете енглески? ................................

    Хвала што ми чекају своје брз одговор

    Срдачан поздрав.
    Клара Банни

    ОдговориИзбриши
  2. Да ли вам треба кредит? АКО ДА маил: klarabannyfinance@gmail.com: фор иоур лоан Данас смо на услузи.

    ОдговориИзбриши
  3. Потребан новац за покретање сопственог пословне проблеме, кредит, Бил узео Сеттлемент лични пројекат или пословно улагање инвестиционих пројеката у приватне сврхе? Наручите брз и погодан начин да плати рачуне и кредитне обавезе, покретање новог бизниса или рефинансирање пројеката данас по стопи од 3% економског интереса. Контактирајте нас на: дммицрофинанцелоанфирм@гмаил.цом на износ жељени кредит као наша минимална понуда кредита је 1.000 долара износ кредита.

    Ја сам сертификовани, регистровани и легитимна зајмодавац. Можете ме контактирати и данас, ако желите да добијете кредит од нас ...

    Потражња за кредитним информацијама је представљен

    (1) Име:
    (2) потребна количина као зајам:
    (3) израз:
    (4) Телефон:
    (5):
    (6) Стате / Провинце:

    Напомена: Сви коментари морају бити послати на:
    дммицрофинанцелоанфирм@гмаил.цом за брзо лечење.

    хвала
    Господин Дени Мур

    ОдговориИзбриши
  4. Јесте ли у потрази за кредит? Или сте били одбио кредит од банке или финансијске институције за једног или више разлога? Имате право место за ваше решења кредита овде! Елина Џонсон кредит фирма ми смо у ограничени дају кредите предузећима и појединцима са ниским и приступачним каматном стопом од 2%. Молимо Вас да нас контактирате путем е-маила данас преко елинајохнсон11@хотмаил.цом

    ОдговориИзбриши
  5. Пажња:
    Да ли тражите РЕАЛНИ ФИНАНСИЈСКИ КРЕДИТИ да вам дају зајам између 5.000 и 5.000.000 евра (за пословање или кредит компаније, лични кредит, кредити за стан, ауто кредит, кредити за консолидацију дуга, ризични капитал, здравствени кредит итд.)
    Или вам је одбијен кредит од банке или финансијске институције због једног или другог разлога?
    Примите сада и добијете прави финансијски кредит у року од 3 дана.
    КООПЕРАТИВНО КРЕДИТО МЕТОДИСТА ЛИМЕЛИГХТ, ми смо "међународно акредитовани зајмодавац кредита" који пружају РЕАЛ ФИНАНСИЈСКЕ КРЕДИТИ појединцима и компанијама у ниској каматној стопи од 2% са важећом личном картицом или међународним пасошем ваше земље за верификацију.
    Наш кредит Отплата почиње 1 (Једна) година након што сте примили зајам, а трајање отплате се креће од 3 до 35 година.

    ЗА НЕПОСРЕДНУ ОДГОВОРНОСТ И ОБРАДУ ВАШЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА КРЕТАЊЕ У 2 РАДНИМ ДАНИМА,
    Контактирајте нас директно путем ове е-поште: метходистцооперативелоан@гмаил.цом


    Контактирајте нас са следећим информацијама:

    Пуно име:____________________________
    Износ потребан као зајам: ________________
    Трајање зајма: _________________________
    Сврха зајма: ______________________
    Датум рођења:___________________________
    Гендер: _______________________________
    Брачно стање:__________________________
    Контакт Адреса:_______________________
    Град / поштански број: __________________________
    Земља: _______________________________
    Занимање: ____________________________
    Мобилни телефон:__________________________

    Пошаљите свој захтев за хитан одговор на: метходистцооперативелоан@гмаил.цом

    Хвала вам.
    Госпођо КАТХИ ХАЛЛ
    Директор.
    ЦООПЕРАТИВНИ КРЕДИТИ МЕТОДИЗА ЛИМЕЛИГХТ
    Е-маил: метходистцооперативелоан@гмаил.цом

    ОдговориИзбриши
  6. Да ли вам је потребан хитан кредит да бисте обрисали своје дугове или вам је потребан кредит од капитала?
    да побољшате свој посао? Да ли су банке одбијене и друге
    финансијске агенције? Да ли вам је потребна консолидација кредита или хипотека? Тражи број
    више као што смо овде да све финансијске проблеме учинимо стварима
    прошлост.

    Ово је лака кредитна компанија. Нудимо кредите заинтересованим за а
    разумна каматна стопа од 2%. Распон се креће од $ 5,000.00 до а
    максимално 100.000.000 долара.

    Наши кредити су добро осигурани јер је максимална сигурност наш приоритет.

    Контактирајте нас путем е-поште: оцеанфмортгагес@гмаил.цом


    Поздрави
    Мак Бент
    оцеанфмортгагес@гмаил.цом
     
    2% оригинални зајам и гаранција
    оцеанфмортгагес@гмаил.цом

    ОдговориИзбриши
  7. Поздрав и Добродошли у Кредитну кућу Апек, Да ли сте пословни човек или жена? Да ли вам је потребан новац за покретање сопственог посла? Да ли вам је потребан кредит да бисте поравнали свој дуг или платили рачуне или започели лијеп посао? Да ли вам је потребан новац за ваш пројекат? Нудимо сигурне и обезбеђене кредите било ког износа и било гдје у свету (појединци, предузећа, некретнине и правна лица) у нашој стопи од 3% одлично.

    Молим Вас, ако сте заинтересовани да нас контактирате путем ове е-адресе: (apexlendinghouse@gmail.com или apexlendinghouse@yahoo.com)

    Нудимо разне кредите
    * Лични кредити (осигурани и неосигурани)
    * Бизнис кредити (осигурани и неосигурани)
    * Депт консолидација

    Имате 100% гаранцију да ћете добити кредит на крају ове кредитне трансакције.
      
    За више информација, Контактирајте нас преко овог Е-маила испод да бисте започели кредитну трансакцију.
    Е-маил: apexlendinghouse@gmail.com
    Е-маил: apexlendinghouse@yahoo.com

    Хвала вам

    ОдговориИзбриши
  8. Поздрав и Добродошли у Кредитну кућу Апек, Да ли сте пословни човек или жена? Да ли вам је потребан новац за покретање сопственог посла? Да ли вам је потребан кредит да бисте поравнали свој дуг или платили рачуне или започели лијеп посао? Да ли вам је потребан новац за ваш пројекат? Нудимо сигурне и обезбеђене кредите било ког износа и било гдје у свету (појединци, предузећа, некретнине и правна лица) у нашој стопи од 3% одлично.

    Молим Вас, ако сте заинтересовани да нас контактирате путем ове е-адресе: (apexlendinghouse@gmail.com или apexlendinghouse@yahoo.com)

    Нудимо разне кредите
    * Лични кредити (осигурани и неосигурани)
    * Бизнис кредити (осигурани и неосигурани)
    * Депт консолидација

    Имате 100% гаранцију да ћете добити кредит на крају ове кредитне трансакције.
      
    За више информација, Контактирајте нас преко овог Е-маила испод да бисте започели кредитну трансакцију.
    Е-маил: apexlendinghouse@gmail.com
    Е-маил: apexlendinghouse@yahoo.com

    Хвала вам

    ОдговориИзбриши
  9. Драги тражиоци кредита

    У било каквим финансијским потешкоћама? Да ли желите да започнете свој бизнис? Ова кредитна компанија основана је организација за људска права широм свијета с једним циљем помоћи сиромашнима и људима са финансијским потешкоћама у животу. Ако желите да се пријавите за кредит, вратите нам се с детаљима испод емаил: elenanino0007@gmail.com

    Име:
    Потребан износ кредита:
    Трајање зајма:
    Број мобилног телефона:

    Хвала и Бог благословио
    САМОПОУЗДАЊЕ
    Елена

    ОдговориИзбриши
  10. Здраво свима,
    Моје име је г. Ругаре Сим. Живим у Холандији и данас сам срећан човек? и сам рекао себе да било зајмодавац да спаси мене и моју породицу из нашег лошег стања, ја ћу упутити било које лице које је у потрази за кредит са њим, он је дао срећу мени и мојој породици, био сам у потрази за кредит од € 300.000,00 да започне свој живот свуда као ја сам самохрани отац двоје деце упознао сам искрен и Бога бојећи се човек Лоанс да ми помогне са кредит од € 300,000.00, он је бојећи се човек Бога, ако сте у потреби кредита и ви ћете вратити кредит обратите се да му кажем да (г, Ругаре СИМ) те односе са њим. Контактирајте Мр. Мохамед занети се путем е-маила: (arabloanfirmserves@gmail.com)


    ОБРАЗАЦ ЗА ПОДНОШЕЊЕ КРЕДИТА
    Име ......
    Средње име .....
    2) Пол: .........
    3) Потребан износ зајма: .........
    4) Трајање зајма: .........
    5) Земља: .........
    6) Адреса кућице: .........
    7) Број мобилног телефона: .........
    8) Е-маил адреса ..........
    9) Месечни приход: .....................
    10) Занимање: ...........................
    11) Које сте локације овде отприлике .....................
    Хвала и срдачно.
    е arabloanfirmserves@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  11. Пажња:
    Да ли тражите РЕАЛНИ ФИНАНСИЈСКИ КРЕДИТИ да вам дају зајам између 5.000 и 5.000.000 евра (за пословање или кредит компаније, лични кредит, кредити за стан, ауто кредит, кредити за консолидацију дуга, ризични капитал, здравствени кредит итд.)
    Или вам је одбијен кредит од банке или финансијске институције због једног или другог разлога?
    Примите сада и добијете прави финансијски кредит у року од 3 дана.
    КООПЕРАТИВНО КРЕДИТО МЕТОДИСТА ЛИМЕЛИГХТ, ми смо "међународно акредитовани зајмодавац кредита" који пружају РЕАЛ ФИНАНСИЈСКЕ КРЕДИТИ појединцима и компанијама у ниској каматној стопи од 2% са важећом личном картицом или међународним пасошем ваше земље за верификацију.
    Наш кредит Отплата почиње 1 (Једна) година након што сте примили зајам, а трајање отплате се креће од 3 до 35 година.

    ЗА НЕПОСРЕДНУ ОДГОВОРНОСТ И ОБРАДУ ВАШЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА КРЕТАЊЕ У 2 РАДНИМ ДАНИМА,
    Контактирајте нас директно путем ове е-поште: метходистцооперативелоан@гмаил.цом


    Контактирајте нас са следећим информацијама:

    Пуно име:____________________________
    Износ потребан као зајам: ________________
    Трајање зајма: _________________________
    Сврха зајма: ______________________
    Датум рођења:___________________________
    Гендер: _______________________________
    Брачно стање:__________________________
    Контакт Адреса:_______________________
    Град / поштански број: __________________________
    Земља: _______________________________
    Занимање: ____________________________
    Мобилни телефон:__________________________

    Пошаљите свој захтев за хитан одговор на: метходистцооперативелоан@гмаил.цом

    Хвала вам.
    Госпођо КАТХИ ХАЛЛ
    Директор.
    ЦООПЕРАТИВНИ КРЕДИТИ МЕТОДИЗА ЛИМЕЛИГХТ
    Е-маил: метходистцооперативелоан@гмаил.цом

    ОдговориИзбриши
  12. Поздрав и Добродошли у Сунсхине Финанциал Гроуп Инц.

    Ми смо сертификована, ауторитативна, легитимна и акредитована кредитна компанија. Пружамо финансијску помоћ свима којима је хитно потребна кредит. Нудимо све врсте кредита, личних кредита или комерцијалних кредита, а можемо Вам понудити и кредит за покретање пројекта или куповину куће или аутомобила.

    Да ли вам је тешко добити зајам од капитала од локалних банака и других финансијских института? не брините више зато што Сунсхине Финанциал Гроуп Инц има вашу лому када је у питању кредитирање широм свијета.

    КЉУЧНЕ ПРЕДНОСТИ:

    - Примите било када, било гдје.
    - Примите готовину мање од 24 сата
    - Задужити до 50 милиона евра
    - Нема скривених оптужби.
    - Ниска каматна стопа од 3%
    - Добијате шансу да бисте изабрали датум отплате, било недељно, месечно или годишње у трајању од 1-30 година.
    - Високо осигурано

    Посредници / консултанти / брокери су добродошли да доведу своје клијенте и 100% су заштићени. Са потпуним повјерењем, радит ћемо заједно за предности свих укључених страна.

    Ако вам је потребан хитан кредит у року од 24 сата, љубазно нам пишите за више информација путем емаил адресе Испод.

    С поштовањем
    Сусан Бенсон
    ЦЕО, С.Ф.Г.И
    Е-маил: (sunshine_fginc@outlook.com)
    Емаил: (sunshinefinancialgroupinc@gmail.com)
    ВхатсАпп: (+447903159998)

    ОдговориИзбриши
  13. Добар дан,

      Тражите хитан кредит? Контактирајте УНИЦРЕДИТ ФАСТ ЛОАН за тренутну трансакцију. То је брзо и лако.

    КОНТАКТ ИНФОРМАЦИЈЕ:

    ЕМАИЛ: уницредитфастлоан@гмаил.цом

    ТЕЛЕФОН: +17815611941

    ВХАТСАПП: +2348146606842

    Кредитну трансакцију којој можете вјеровати.

    ОдговориИзбриши
  14. Да ли сте уморни од задуживања и хипотеке, јесте ли се вратили из банака и других финансијских институција? Нудимо све врсте кредита физичким и правним лицима са ниским каматним стопама. Ако сте заинтересовани за кредит, слободно нас контактирајте данас, обећавамо да ћемо вам понудити најбоље услуге икада. Дајте нам тест, јер ће вас суђење увјерити. Које су ваше финансијске потребе? Да ли вам је потребан пословни кредит? Да ли вам је потребан лични кредит? Желите ли купити ауто? Желите ли рефинансирати? Да ли вам је потребан хипотекарни кредит? Да ли вам је потребан велики капитал за вођење вашег пословног предлога или проширења? Да ли сте изгубили наду и мислите да нема излаза, а ваше финансијско оптерећење још увијек постоји? Одредбе и услове кредита одмах ћете послати компанији. Увјерени сте да ће ваш захтјев за кредит бити третиран приватно и професионално и да ћете добити брз одговор на вашу пријаву. Е-маил: (mariaalexander818@gmail.com)


    ДОСТУПНИ КРЕДИТИ КОЈЕ НУДИМО

    Локални кредит
    ✓ Стамбени кредит,
    ✓ Рачуни болница
    ✓ Реновирање кућеa
    ✓ Проширење пословања
    ✓ Рефинансирање пољопривредних продужетака
    ✓ Рударство злата
    ✓ Финансирање пројеката са вишим финансијским потребама
    ✓ Пословни кредит
    ✓ Инвестициони кредит.

    Емаил: (mariaalexander818@gmail.com)
    ВхатсАпп но: (+1 651-243-8090)

    ОдговориИзбриши
  15. Драги тражиоци кредита

    Имате ли финансијских проблема? Желите ли покренути властити посао? Ова кредитна компанија је основана организација за људска права широм свијета са једином сврхом да помогне сиромашнима и људима са финансијским потешкоћама у животу. Ако желите да се пријавите за кредит, јавите нам се са детаљима испод емаил: elenanino0007@gmail.com

    Име:
    Потребан износ кредита:
    Трајање кредита:
    Број мобилног телефона:

    Хвала вам и Бог вас благословио
    САМОПОУЗДАЊЕ
    Елена

    ОдговориИзбриши
  16. Добре вести!!!
    Ја сам Румун и ја се зовем Рокана Марцовеи. Моја мајка ми је рекла да иде преко интернета и дошла до публикације госпође МАРИЈЕ АЛЕКСАНДЕР, рекавши да јој је кредит одобрио кредит широкој јавности по веома ниској каматној стопи од 2%. можете је контактирати на (mariaalexander818@gmail.com)

    Дакле, рекла сам пријатељу о изгледу посуђивања од госпође Марије Алекандер и рекла је да јој не бих требао рећи да нисам позајмио од Мариа Алекандер, али морам да позајмим малу своту да проверим да ли је њена компанија легитимна компанија .

    Тако сам поступио по њеном савету и контактирао госпођу Марију Александру преко њеног е-маила: [mariaalexander818@gmail.com
    ] коју је послала моја мајка, а ја сам затражио зајам од 35.000 евра. Госпођа Мариа Алекандер ми је одговорила и послала ми све одредбе и услове своје компаније које сам прочитала и прихватила сам услове. По одобрењу захтјева за кредит, примио сам обавијест од моје банке да је износ од 15.000 еура уплаћен на мој банковни рачун од гђе Мариа Алекандер

    Била сам јако сретна и дијелила добре вијести са мојом мајком и мојим пријатељем који су ми савјетовали да наставим. и он је извршио отплату зајма 11. фебруара 2019. године, а ја сам тражио још један износ од 30.000 еура који сам добио и на свом банковном рачуну након што су процедуре извршене.
    Дакле, желим да искористим ову прилику да кажем свима који траже приватног зајмодавца на Интернету који ће сигурно контактирати гђу Мариа Алекандер

    путем е-маила: {mariaalexander818@gmail.com}
    Или Вхатсапп: +1 651-243-8090


    Можете ме контактирати ако вам је потребна помоћ или желите да поставите питања о томе како сам добио кредит.
    Ево моје е-поште: [roxanamarcovei@gmail.com]
    Добро вас благословио

    ОдговориИзбриши
  17. Здраво, ја сам Robert Micheal и радим у приватној компанији за кредит. ДОБРОДОШЛИ У ПРИВАТНИ ФИРМ ФИРМЕ ФОЛСОМ-а. Приватне зајмове нудимо било коме у свету са каматном стопом од 3%. наш циљ је да пружимо људима више шансе да испуне свој сан. контактирајте нас путем е-маила: williamfolsom002@gmail.com
    за више информација.

    * ако сте заинтересовани, одговорите на горњи е-маил.
    * ако нисте заинтересовани, игноришите.
    ХВАЛА НА ВРЕМЕНУ.

    ОдговориИзбриши
  18. Сукцесија привреде зависи од капацитета којим човек управља. На тај начин да искоријенимо сиромаштво у свијету нудимо свим особама које желе да буду инициране на своју срећу да максимално профитирају од поузданог кредита и сигурно.
    За све ваше бриге о зајму за некретнине, хитни здравствени зајам, откуп зајма, зајам за отплату дуга, зајам за улагања итд. Не идите далеко. Спремни смо да вам дамо похвалан зајам са каматном стопом од 3%. Планирамо да радимо са људима доброг морала и посебно озбиљних, позајмљујемо са маржом од 5000 евра до 1 000 000 евра.
    Ако сте заинтересовани, пошаљите нам поруку е-поштом:fotakisgrigorios@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  19. Сукцесија привреде зависи од капацитета којим човек управља. На тај начин да искоријенимо сиромаштво у свијету нудимо свим особама које желе да буду инициране на своју срећу да максимално профитирају од поузданог кредита и сигурно.
    За све ваше бриге о зајму за некретнине, хитни здравствени зајам, откуп зајма, зајам за отплату дуга, зајам за улагања итд. Не идите далеко. Спремни смо да вам дамо похвалан зајам са каматном стопом од 3%. Планирамо да радимо са људима доброг морала и посебно озбиљних, позајмљујемо са маржом од 5000 евра до 1 000 000 евра.
    Ако сте заинтересовани, пошаљите нам поруку е-поштом:
    fotakisgrigorios@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  20. Сукцесија привреде зависи од капацитета којим човек управља. На тај начин да искоријенимо сиромаштво у свијету нудимо свим особама које желе да буду инициране на своју срећу да максимално профитирају од поузданог кредита и сигурно.
    За све ваше бриге о зајму за некретнине, хитни здравствени зајам, откуп зајма, зајам за отплату дуга, зајам за улагања итд. Не идите далеко. Спремни смо да вам дамо похвалан зајам са каматном стопом од 3%. Планирамо да радимо са људима доброг морала и посебно озбиљних, позајмљујемо са маржом од 5000 евра до 1 000 000 евра.
    Ако сте заинтересовани, пошаљите нам поруку е-поштом.

    е-поштом: fotakisgrigorios@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  21. Сукцесија привреде зависи од капацитета којим човек управља. На тај начин да искоријенимо сиромаштво у свијету нудимо свим особама које желе да буду инициране на своју срећу да максимално профитирају од поузданог кредита и сигурно.
    За све ваше бриге о зајму за некретнине, хитни здравствени зајам, откуп зајма, зајам за отплату дуга, зајам за улагања итд. Не идите далеко. Спремни смо да вам дамо похвалан зајам са каматном стопом од 3%. Планирамо да радимо са људима доброг морала и посебно озбиљних, позајмљујемо са маржом од 5000 евра до 1 000 000 евра.
    Ако сте заинтересовани, пошаљите нам поруку е-поштом.

    е-поштом: fotakisgrigorios@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  22. Поздрав свима!
    Ја сам Маја, тренутно живим у Сомбору, Србија. Тренутно сам удовица са Двоје деце и заглавила сам у финансијској ситуацији у септембру и требало ми је да рефинансирам и платим рачуне. Покушао сам тражити кредите од различитих кредитних фирми, приватних и корпоративних, али никад са успехом, а већина банака ми је одбила кредит. Али како би Бог то имао, мене је у задругу увео човек Божји, приватни зајмодавац који ми је дао зајам од 90.000 евра и данас сам власник предузећа, а моја деца тренутно добро напредују, ако морате контактирати било коју фирму у вези са осигурањем зајма без обезбеђења, без чека, без су-потписника са само 2% каматне стопе и бољим плановима отплате и распоредом, контактирајте господина Дантеа Паола путем е-маила: dantecooperativehelp@hotmail.com Он не зна да то радим, али сад сам пресрећан и одлучио сам да људи више знају о њему, а исто тако желим да га Бог више благослови. Можете га контактирати путем е-маила: dantecooperativehelp@hotmail.com за брзи разговор на цхату или вхатсапп / +35677926593

    Хвала
    Маја

    ОдговориИзбриши
  23. Тако сам срећан што сам добио зајам од госпође Каила Абубакер, а сада се мој живот вратио у нормалу, а посао ми иде несметано захваљујући госпођи Каила Абубакер. Можете ли га контактирати и ако вам данас треба кредит? Пошаљите му е-пошту путем: (финанерлибертицапиталс@гмаил.цом)

    ОдговориИзбриши
  24. Nuestra oferta propuesta para los clientes en el nuevo año es un compromiso positivo y total, por lo que trabajar con nosotros le brinda la máxima seguridad de obtener fondos, ya que tenemos una calificación A + en financiamiento. Franco Servicios de préstamo (FLS) a lo largo de los años ha sido altamente calificado como una de las mejores compañías en línea con una tasa de interés más barata. Si necesita financiación, no dude en contactarnos por teléfono (+1-713-389-6778) o por correo electrónico: k.frankloans@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  25. Ja sam, samohrana sam mama ovdje na hrvatskom, želim svjedočiti o stvarnom zajmodavcu (citybankloan123@gmail.com)) koji mi je pomogao s kreditom za pokretanje posla nakon ove pandemije koronavirusa, gradska banka joj je ime, ona je pouzdan, svi kojima je potreban kredit trebaju ga kontaktirati putem citybankloan123@gmail.com (citybankloan123@gmail.com)
    pozdravi

    ОдговориИзбриши
  26. Ja sam, samohrana sam mama ovdje na hrvatskom, želim svjedočiti o stvarnom zajmodavcu (citybankloan123@gmail.com)) koji mi je pomogao s kreditom za pokretanje posla nakon ove pandemije koronavirusa, gradska banka joj je ime, ona je pouzdan, svi kojima je potreban kredit trebaju ga kontaktirati putem citybankloan123@gmail.com (citybankloan123@gmail.com)
    pozdravi

    ОдговориИзбриши
  27. Ja sam, samohrana sam mama ovdje na hrvatskom, želim svjedočiti o stvarnom zajmodavcu (citybankloan123@gmail.com)) koji mi je pomogao s kreditom za pokretanje posla nakon ove pandemije koronavirusa, gradska banka joj je ime, ona je pouzdan, svi kojima je potreban kredit trebaju ga kontaktirati putem citybankloan123@gmail.com (citybankloan123@gmail.com)
    pozdravi .......

    ОдговориИзбриши
  28. Ja sam, samohrana sam mama ovdje na hrvatskom, želim svjedočiti o stvarnom zajmodavcu (citybankloan123@gmail.com)) koji mi je pomogao s kreditom za pokretanje posla nakon ove pandemije koronavirusa, gradska banka joj je ime, ona je pouzdan, svi kojima je potreban kredit trebaju ga kontaktirati putem citybankloan123@gmail.com (citybankloan123@gmail.com)
    pozdravi

    ОдговориИзбриши
  29. Ја сам, самохрана сам мама овдје на хрватском, желим свједочити о правом зајмодавцу ((citybankloan123@gmail.com ))) који ми је помогао с кредитом за покретање посла након ове пандемије коронавируса, градска банка јој је име, она је поуздан, свима којима је потребан кредит треба га контактирати путем (citybankloan123@gmail.com )(citybankloan123@gmail.com )
    велики поздрав

    ОдговориИзбриши
  30. Ја сам, самохрана сам мама овдје на хрватском, желим свједочити о правом зајмодавцу ((citybankloan123@gmail.com ))) који ми је помогао с кредитом за покретање посла након ове пандемије коронавируса, градска банка јој је име, она је поуздан, свима којима је потребан кредит треба га контактирати путем (citybankloan123@gmail.com )(citybankloan123@gmail.com )
    велики поздрав

    ОдговориИзбриши
  31. Нудимо зајам по ниској каматној стопи од 3%. Пријавите се за брзи и погодан зајам за отплату рачуна и започињање новог посла или рефинансирање њихових пројеката по нижој каматној стопи од 3%. Имате ниску кредитну оцену и тешко вам је добити капитални зајам од локалног становништва банке и друге финансијске институције? Ево ваше шансе да добијете зајам од наше организације. Нудимо кредите физичким лицима за следеће сврхе и још много тога. Лични зајам, ширење пословања, отварање предузећа, образовање, консолидација дуга, зајмови са тврдим новцем. Контактирајте нас данас путем е-поште: куицклоан2020@хотмаил.цом

    ОдговориИзбриши