Извор: Политика
Небојша
Поводом текста „Не удварам се публици”, недеља, 19. августа 2012
У сазнавању прошлости једино је легитимна и пожељна научна ревизија (дограђивање). Но, она понајмање утиче на друштвену свест. Медији и слика предњаче. Интервјуи поводом претпремијере филма „Кад сване дан”, са режисером Паскаљевићем, глумцима Ејдусом и Надаревићем, те Филипом Давидом косценаристом, у садржају имају произвољности које замућују слику једне од најосетљивијих тема Другог светског рата – холокауста. Неколико тврдњи завређује коментар: да је уништено 30.000 Јевреја у Београду; да је само место логора Сајмиште било и стратише („где је страдало …”); да је „Недићева полиција (је) послала седам хиљада људи у Топовске шупе и да није било његове сарадње са колаборационистима (?) логор Сајмиште не би био пун.”
Према респектабилним историчарима за ову тему (Б. Божовић, В. Маносчек, М. Кољанин, М. Ристовић и други) у Београду је пред рат било између 11.000 и 12.000 домаћих Јевреја и нешто странаца, у Банату под немачком Окупационом управом Србија још око 4.000, у Моравској бановини 843 и на Косову 550.„Кладовски транспорт” од 1.200 Јевреја из Европе био је углавном у Шапцу. У Бачкој, до рата је живело око 14.000. Према мађарским историчарима ту суубијена 743 Јеврејина, а 1944. послато у Аушвиц 16.034 (заједно са пребезима из НДХ).
У августу 3.300 банатских Јевреја транспортовано је у Београд. Представништво јеврејске заједнице део размешта по становима, а део иде у Топовске шупе. Пројекат уништавања Јевреја у Србији био је немачки пројекат коме се поред Гестапоа, Министарства вањских послова прикључио и Вермахт. У намере, одлуке и егзекуцију нису дозвољавали мешање локалних снага. Логори ће бити под њиховом командом. Дошли су са готовим тракама за обележавање. Већ 16. априла плакатирали су пописивање под претњом смртне казне и обавили од 19. до 22. те од 28. до 30. априла регистрацију оних који су приступили (око 9.000). Регистрацију су извели сарадници Јеврејског реферата Гестапоа под командом ес-еспотпоручника Фрица Штракеа у згради Пожарне команде на Ташмајдану (накнадно на Калемегдану). Израђене су три картотеке. Када је у мају формирана српска Специјална полиција имала је седмо одељење „Јеврејско” са пет службеника, четврто политичко за антифашисте (46 службеника и агената) које ће до 1944 открити неколико стотина припадника укључујући Јевреје и треће за налажење одбеглих Јевреја. Оно је до краја успело да приведе неколико десетина. Тој полицији се накнадно до краја јула пријавило 286 одраслих, 127 младића, двадесеторо деце и 147 странаца. Од 688 Јевреја (385 из Београда) који су били под надзором Гестапоа на Бањици, 44 је тамо упутила Специјална полиција. Не постоје подаци колико је иста претходно упутила Гестапоу. Жандармерија је учествовала у прикупљању Рома.
Трагично страдали Јевреји, мушкарци били су обмањени позивом да се јаве на радну обавезу у Топовске шупе, где су и до тада долазили, али су се и враћали кућама. Рампа је пала 22. августа. Било је то недељу дана пре успоставе такозване српске владе генерала Недића. Овај логор постаје Данкелманов, а касније и Бадеров резервоар за стрељање талаца (5.000).
Око три стотине преживелих мушкараца и унутрашња „управа” пребачени су из Шупа у логор Сајмиште. Наредбом Ајнзац групе СИПО и СД (пуковник ес-есВ. Фукс), 8. децембра 1941. позвани су жене, деца и стари да се 12. децембра јаве у двориште Специјалне полиције за Јевреје (Гестапо) у Џорџа Вашингтона. Једном броју су достављени позиви (преко домаћих органа), остали су обавештени преко плаката и наредби у новинама. Резигнирани, како бележе Немци, приступили су без отпора поневши обележене кључеве својих станова, постељину и храну за један дан.
Само тло логора Сајмиште у првој фази до истребљења јеврејских заточеника није било место егзекуције изузев неколико примера казни ради застрашивања. Умирало се од болести и изнемоглости. Егзекуција је извршена у пролеће 1942. у специјалном камиону-душогупци на путу за Јајинце где су умрли тајно сахрањивани. Сва стрељања су обављана у Јајинцима. Из логора Сајмиште страдало је тако око 6.400 Јевреја. Поред Јајинаца стратишта су била Ледине на Бежанији и околина села Јабуке близу Панчева. Осим стотинак умрлих Рома, остатак од 500 жена и деце је пуштен.
Тек после маја 1942.на Сајмишту су вршена масовна убијања и мучења у „Рибарској бараци”. Антифашисти, ратни заробљеници и интернирци били су овде на пролазу. У јесен 1943. доведена је већа група Јевреја из Сплита (стрељани у Јајинцима).
Са простора Југославије од 145 носилаца јеврејске медаље „Праведника”, 75 носилаца овог почасног звања је из Србије. Било је кућа кроз које је прошло од 80 до 98 особа. Често су ухваћени имали лажне легитимације на српска имена издавана од домаћих власти. Да ли би то било довољно за једну српску верзију „Шиндлерове листе”?
Историчари су већ скретали пажњу (Ј. Бајфорд) да је деведесетих отпочео један тренд ревизије ове историје са политичком позадином. Посебан напор су уложили неки хрватски историчари да докажу да су српски колаборационисти били директно укључени у егзекуције Јевреја, да изједначе праксу НДХ са оном у Србији. Лекар Филип Коен постао је икона тог тренда својом књигом „Тајни рат Србије …”. За те заслуге одликовао га је председник Туђман.
Историји не треба ни додавати ни одузимати. На слободној савести уметника је да види драму човека у прошлом, па и народа у коме је поникао, али, дозволите нам иронију, да не буде по цену измишљене наредбе српске Врховне команде да се богаљи и болесни регрутују и истуре у прве редове или да се говор југословенског капетана на граници са Италијом из 1940. (архивски докуменат) умеће у уста српском мајору из 1914. и уз мала краћења, прилагођава неким данашњим политичким контекстима.
Научни саветник
Др Миле Бјелајац
објављено: 03.09.2012.
***Коментари на чланак са сајтова где је објављен
Са фејсбука где је пренет чланак
Ред је да и ја прокоментаришем чланак. Тачно је, историји не треба ни додавати ни одузимати. Аутор је наравно овим насловом мислио на чињеничну и истиниту историју, но нажалост то у пракси није увек тако, нити је икада било, увек се у историји нешто од праве истине одузимало, а додавало се лажима која се звала званична “историја”, а што се тиче наше србске историје и истине о нама, можемо рећи да се од те истине драстично одузимало, а на старим лажима су паковане нове, тако да добисмо званичну “истину” да су Срби народ гори него животиње, на нивоу звери.
Данас, ако сте нервозни и шутнете неку животињу да искалите свој бес, то је опасно, јер одмах ће се поред вас наћи свевидеће илуминатско око, око камере и НВО организације за брањење права животиња, тако да можете лоше проћи, у медијима ће се дићи велика прашина, платићете велику казну и бићете медијски ожигосани.
Али, ако “шутирате” Србе, на груб или перфидан “уметнички” начин, то је дозвољено, ту се могу играти игре без граница до миле воље, лаж и перфидна манипулација су правило, казни нема, само награде на “уметничким фестивалима”, оне су вам унапред загрантоване, новац пристеже, будући “филмски” пројекти не доводе се у питање, за финансијски буџет не морате да бринете, јер сте се уклопили у пројектованој слици новог светског поретка како бити “добар србин”, што значи, да је добар Србин само онај који дезинформише, лаже и пљује по сопственом народу.
Одавно филм више није само уметност, већ и прљаво пропагандно средство у претварању истине у лаж, лажи у истину, још ако то уметнички урадите, утолико боље, јер ћете тако утицати на људску свести и подсвест која се тим “филмом” и циља.
Што се тиче нас срба и наше трагедије с почетком деведесетих година прошлог века, а и много шире, у зацртану књигу “добрих срба” уписали су су многи српси “режисери”, добијали су “заслужене” награде и светска признања на престижним филмским фестивалима, каријера им више не долази у питање, битно је само да буду верни на тој линији “добрих срба”. Једни режисери настављају да фабрикују историју Срба, нови се уписују, ко је следећи?
Груби радови против Срба путем економских санкција, ратова, завршног бомбардовања и стављања у маказе дужничког ропства су одрађени, доста смо осиромашени, нарочито осиромашеним уранијумом. Остали су они завршни и финални перфидни “умутнички” и “вајарски” послови у борби и рату против Срба, њиховог идентитета и истине о њима. То је препуштено лично српским “уметницима” , “режисерима” и “глумцима”, они су се добро “ишколовали” на разним “курсевима”, да не кажем ону ружну реч, јер ради се о “уметницима”, зар не?
Али нека, ради ти синко свој добро плаћени посао, требаш следити нове “уметничке трендове”, но једног дана режираће се неки други филмови у Србији, а главни режисер биће она права истинита историја о Србима, дуго сакривана и забрањена, њу ће само спроводити нова будућа истинољубива и родољубива Србска народна власт, а сви “добри срби” биће правилно оцењени и вредновани када се буде приповердало и писало о лажима и истинама.
Небојша
Поводом текста „Не удварам се публици”, недеља, 19. августа 2012
У сазнавању прошлости једино је легитимна и пожељна научна ревизија (дограђивање). Но, она понајмање утиче на друштвену свест. Медији и слика предњаче. Интервјуи поводом претпремијере филма „Кад сване дан”, са режисером Паскаљевићем, глумцима Ејдусом и Надаревићем, те Филипом Давидом косценаристом, у садржају имају произвољности које замућују слику једне од најосетљивијих тема Другог светског рата – холокауста. Неколико тврдњи завређује коментар: да је уништено 30.000 Јевреја у Београду; да је само место логора Сајмиште било и стратише („где је страдало …”); да је „Недићева полиција (је) послала седам хиљада људи у Топовске шупе и да није било његове сарадње са колаборационистима (?) логор Сајмиште не би био пун.”
Према респектабилним историчарима за ову тему (Б. Божовић, В. Маносчек, М. Кољанин, М. Ристовић и други) у Београду је пред рат било између 11.000 и 12.000 домаћих Јевреја и нешто странаца, у Банату под немачком Окупационом управом Србија још око 4.000, у Моравској бановини 843 и на Косову 550.„Кладовски транспорт” од 1.200 Јевреја из Европе био је углавном у Шапцу. У Бачкој, до рата је живело око 14.000. Према мађарским историчарима ту суубијена 743 Јеврејина, а 1944. послато у Аушвиц 16.034 (заједно са пребезима из НДХ).
У августу 3.300 банатских Јевреја транспортовано је у Београд. Представништво јеврејске заједнице део размешта по становима, а део иде у Топовске шупе. Пројекат уништавања Јевреја у Србији био је немачки пројекат коме се поред Гестапоа, Министарства вањских послова прикључио и Вермахт. У намере, одлуке и егзекуцију нису дозвољавали мешање локалних снага. Логори ће бити под њиховом командом. Дошли су са готовим тракама за обележавање. Већ 16. априла плакатирали су пописивање под претњом смртне казне и обавили од 19. до 22. те од 28. до 30. априла регистрацију оних који су приступили (око 9.000). Регистрацију су извели сарадници Јеврејског реферата Гестапоа под командом ес-еспотпоручника Фрица Штракеа у згради Пожарне команде на Ташмајдану (накнадно на Калемегдану). Израђене су три картотеке. Када је у мају формирана српска Специјална полиција имала је седмо одељење „Јеврејско” са пет службеника, четврто политичко за антифашисте (46 службеника и агената) које ће до 1944 открити неколико стотина припадника укључујући Јевреје и треће за налажење одбеглих Јевреја. Оно је до краја успело да приведе неколико десетина. Тој полицији се накнадно до краја јула пријавило 286 одраслих, 127 младића, двадесеторо деце и 147 странаца. Од 688 Јевреја (385 из Београда) који су били под надзором Гестапоа на Бањици, 44 је тамо упутила Специјална полиција. Не постоје подаци колико је иста претходно упутила Гестапоу. Жандармерија је учествовала у прикупљању Рома.
Трагично страдали Јевреји, мушкарци били су обмањени позивом да се јаве на радну обавезу у Топовске шупе, где су и до тада долазили, али су се и враћали кућама. Рампа је пала 22. августа. Било је то недељу дана пре успоставе такозване српске владе генерала Недића. Овај логор постаје Данкелманов, а касније и Бадеров резервоар за стрељање талаца (5.000).
Око три стотине преживелих мушкараца и унутрашња „управа” пребачени су из Шупа у логор Сајмиште. Наредбом Ајнзац групе СИПО и СД (пуковник ес-есВ. Фукс), 8. децембра 1941. позвани су жене, деца и стари да се 12. децембра јаве у двориште Специјалне полиције за Јевреје (Гестапо) у Џорџа Вашингтона. Једном броју су достављени позиви (преко домаћих органа), остали су обавештени преко плаката и наредби у новинама. Резигнирани, како бележе Немци, приступили су без отпора поневши обележене кључеве својих станова, постељину и храну за један дан.
Само тло логора Сајмиште у првој фази до истребљења јеврејских заточеника није било место егзекуције изузев неколико примера казни ради застрашивања. Умирало се од болести и изнемоглости. Егзекуција је извршена у пролеће 1942. у специјалном камиону-душогупци на путу за Јајинце где су умрли тајно сахрањивани. Сва стрељања су обављана у Јајинцима. Из логора Сајмиште страдало је тако око 6.400 Јевреја. Поред Јајинаца стратишта су била Ледине на Бежанији и околина села Јабуке близу Панчева. Осим стотинак умрлих Рома, остатак од 500 жена и деце је пуштен.
Тек после маја 1942.на Сајмишту су вршена масовна убијања и мучења у „Рибарској бараци”. Антифашисти, ратни заробљеници и интернирци били су овде на пролазу. У јесен 1943. доведена је већа група Јевреја из Сплита (стрељани у Јајинцима).
Са простора Југославије од 145 носилаца јеврејске медаље „Праведника”, 75 носилаца овог почасног звања је из Србије. Било је кућа кроз које је прошло од 80 до 98 особа. Често су ухваћени имали лажне легитимације на српска имена издавана од домаћих власти. Да ли би то било довољно за једну српску верзију „Шиндлерове листе”?
Историчари су већ скретали пажњу (Ј. Бајфорд) да је деведесетих отпочео један тренд ревизије ове историје са политичком позадином. Посебан напор су уложили неки хрватски историчари да докажу да су српски колаборационисти били директно укључени у егзекуције Јевреја, да изједначе праксу НДХ са оном у Србији. Лекар Филип Коен постао је икона тог тренда својом књигом „Тајни рат Србије …”. За те заслуге одликовао га је председник Туђман.
Историји не треба ни додавати ни одузимати. На слободној савести уметника је да види драму човека у прошлом, па и народа у коме је поникао, али, дозволите нам иронију, да не буде по цену измишљене наредбе српске Врховне команде да се богаљи и болесни регрутују и истуре у прве редове или да се говор југословенског капетана на граници са Италијом из 1940. (архивски докуменат) умеће у уста српском мајору из 1914. и уз мала краћења, прилагођава неким данашњим политичким контекстима.
Научни саветник
Др Миле Бјелајац
објављено: 03.09.2012.
***Коментари на чланак са сајтова где је објављен
Са фејсбука где је пренет чланак
Биљана Ђоровић,
“Врло важан текст Бјелајца који треба да помогне прекиду ове тешке подметачине која иде уз пропагирање Паскаљевићевог “филма” о томе како су Срби очистили Јевреје у другом светском рату. Молим вас препоручите га, ширите и коментаришите. Такође је битно да се и други укључе у причу као подршка Бјелајцу”
Из листа Политике где је објављен чланак:
оља бекић | 03/09/2012 09:52
“Компетентан и мериторан чланак, да подсети све нас изложене наметнутим трендовима разграђивања српског националног бића, на историјске чињенице. Иако сматрам да су они који су увек спремни за учешће у таквим трендовима, имуни на чињенице, можда ће, ипак, са мањим задовољством испити часу вина у здравици за добро обављен посао.
Историји, заиста, не треба ни додавати ни одузимати. А што се морала тиче, могуће га је растезати…”
Њујорк | 03/09/2012 14:01
“много хвала господину Бујошевићу (браво, браво, браво) за објављивање овог чланка. Изузетно је важно јер овако можемо овде да кажемо Јеврејима у САД шта је било у Београду јер они то стално питају; Морамо знати нашу историју јер би без основног знања своје историје били прави слепци и свако би могао по нама да млати …Политика треба и надам се хоће више пуштати текстове господин Бјелајца.”
Нада Петровић | 03/09/2012 18:32
“Ово је пример како се знање ставља у службу истине. Тако би требало отворити врата свим компетентним стручњацима да нас упознају са истином у спорним темама. а уметничке слободе се не смеју огрешити о истину у таквим болним ситуацијама. Очигледно је да су се аутори филма “Кад сване дан” ослонили на србофобију у америчким медијима и очекују бољу продју филма у САД. Верујем да ће проћи као и Анђелина Џоли – сале ће бити празне.”
Нина Нинић | 03/09/2012 20:37
“Браво за чланак! Увек треба аргументовано наступати када се због којекавих приватних интереса настоји прекројити наша историја”.
“Врло важан текст Бјелајца који треба да помогне прекиду ове тешке подметачине која иде уз пропагирање Паскаљевићевог “филма” о томе како су Срби очистили Јевреје у другом светском рату. Молим вас препоручите га, ширите и коментаришите. Такође је битно да се и други укључе у причу као подршка Бјелајцу”
Из листа Политике где је објављен чланак:
оља бекић | 03/09/2012 09:52
“Компетентан и мериторан чланак, да подсети све нас изложене наметнутим трендовима разграђивања српског националног бића, на историјске чињенице. Иако сматрам да су они који су увек спремни за учешће у таквим трендовима, имуни на чињенице, можда ће, ипак, са мањим задовољством испити часу вина у здравици за добро обављен посао.
Историји, заиста, не треба ни додавати ни одузимати. А што се морала тиче, могуће га је растезати…”
Њујорк | 03/09/2012 14:01
“много хвала господину Бујошевићу (браво, браво, браво) за објављивање овог чланка. Изузетно је важно јер овако можемо овде да кажемо Јеврејима у САД шта је било у Београду јер они то стално питају; Морамо знати нашу историју јер би без основног знања своје историје били прави слепци и свако би могао по нама да млати …Политика треба и надам се хоће више пуштати текстове господин Бјелајца.”
Нада Петровић | 03/09/2012 18:32
“Ово је пример како се знање ставља у службу истине. Тако би требало отворити врата свим компетентним стручњацима да нас упознају са истином у спорним темама. а уметничке слободе се не смеју огрешити о истину у таквим болним ситуацијама. Очигледно је да су се аутори филма “Кад сване дан” ослонили на србофобију у америчким медијима и очекују бољу продју филма у САД. Верујем да ће проћи као и Анђелина Џоли – сале ће бити празне.”
Нина Нинић | 03/09/2012 20:37
“Браво за чланак! Увек треба аргументовано наступати када се због којекавих приватних интереса настоји прекројити наша историја”.
*****************
Ред је да и ја прокоментаришем чланак. Тачно је, историји не треба ни додавати ни одузимати. Аутор је наравно овим насловом мислио на чињеничну и истиниту историју, но нажалост то у пракси није увек тако, нити је икада било, увек се у историји нешто од праве истине одузимало, а додавало се лажима која се звала званична “историја”, а што се тиче наше србске историје и истине о нама, можемо рећи да се од те истине драстично одузимало, а на старим лажима су паковане нове, тако да добисмо званичну “истину” да су Срби народ гори него животиње, на нивоу звери.
Данас, ако сте нервозни и шутнете неку животињу да искалите свој бес, то је опасно, јер одмах ће се поред вас наћи свевидеће илуминатско око, око камере и НВО организације за брањење права животиња, тако да можете лоше проћи, у медијима ће се дићи велика прашина, платићете велику казну и бићете медијски ожигосани.
Али, ако “шутирате” Србе, на груб или перфидан “уметнички” начин, то је дозвољено, ту се могу играти игре без граница до миле воље, лаж и перфидна манипулација су правило, казни нема, само награде на “уметничким фестивалима”, оне су вам унапред загрантоване, новац пристеже, будући “филмски” пројекти не доводе се у питање, за финансијски буџет не морате да бринете, јер сте се уклопили у пројектованој слици новог светског поретка како бити “добар србин”, што значи, да је добар Србин само онај који дезинформише, лаже и пљује по сопственом народу.
Одавно филм више није само уметност, већ и прљаво пропагандно средство у претварању истине у лаж, лажи у истину, још ако то уметнички урадите, утолико боље, јер ћете тако утицати на људску свести и подсвест која се тим “филмом” и циља.
Што се тиче нас срба и наше трагедије с почетком деведесетих година прошлог века, а и много шире, у зацртану књигу “добрих срба” уписали су су многи српси “режисери”, добијали су “заслужене” награде и светска признања на престижним филмским фестивалима, каријера им више не долази у питање, битно је само да буду верни на тој линији “добрих срба”. Једни режисери настављају да фабрикују историју Срба, нови се уписују, ко је следећи?
Груби радови против Срба путем економских санкција, ратова, завршног бомбардовања и стављања у маказе дужничког ропства су одрађени, доста смо осиромашени, нарочито осиромашеним уранијумом. Остали су они завршни и финални перфидни “умутнички” и “вајарски” послови у борби и рату против Срба, њиховог идентитета и истине о њима. То је препуштено лично српским “уметницима” , “режисерима” и “глумцима”, они су се добро “ишколовали” на разним “курсевима”, да не кажем ону ружну реч, јер ради се о “уметницима”, зар не?
Али нека, ради ти синко свој добро плаћени посао, требаш следити нове “уметничке трендове”, но једног дана режираће се неки други филмови у Србији, а главни режисер биће она права истинита историја о Србима, дуго сакривана и забрањена, њу ће само спроводити нова будућа истинољубива и родољубива Србска народна власт, а сви “добри срби” биће правилно оцењени и вредновани када се буде приповердало и писало о лажима и истинама.
*****************
Прича о породици Голдштајн, је прича о јеврејском лукавству, усташком злу и српској наивности и глупости неких домаћих издајника.
Др Иво Голдштајн није заправо никакав историчар, него обично шкрабало. Он је постао неко и нешто у Хрватској само зато што му је отац био Славко Голдштајн, иначе партизан, утицајан комуниста (касније демократа) те њихов историчар, а такође и Туђманов лични пријатељ, чак је сам више пута рекао да га је Туђман позивао да уђе у ХДЗ и да ће бити награђен високом државном функцијом, што је Голдштајн одбио будући да је већ био висококотиран у јеврејским круговима као први човек јеврејске заједнице у Хрватској. Ово пријатељство је веома значајно јер демантује бајке о некаквом Туђмановом анти-семитизму, као што показују и блиске везе јеврејства и хрватског, нео-усташког режима. Тако је утицајни Славко Голдштајн свог не баш интелигентног сина успео да прогура као историчара који данас проучава, а шта друго до Други светски рат и «страдање Јевреја».
Зашто је све то значајно за причу везану за Јасеновац? Е због тога што се на овом примеру најбоље оцртава јеврејско-усташка анти-српска коалиција! Када је Фрањо Туђман објавио своју књигу «Беспућа хрватска повијести» у којој је свесно минимализовао број српских жртава у Јасеновцу, уз шта је покушао да усташе прикаже, као мање више добре момке, породица Голдштајн је ту књигу врло топло примила. Чак се Иво активно укључио у минимализовање српских жртава у Јасеновцу. Будући, да су комунисти зарад «братства и јединства» сво време своје владавине свесно сакривали прави број српских жртава у Јасеновцу, а повећавали број комуниста, анти-фашиста, Јевреја и Цигана (иако је позната чињеница да су муслимански Цигани активно учествовали у усташким јединицама и вршсили геноцид над Србима, а неколико усташких главешина било јеврејског порекла или било ожењено Јеврејкама, те да су «заслужним Јеврејима» који су пре рата помагали усташку емиграцију давали сертификате «почасног аријевства») број српских жртава у Јасеновцу никад стварно није саопштен. Међутим, нео-усташама и њиховим Јеврејским пријатељима и то је било пуно, па су се потрудили да свесно смањују број српских жртава, да га релативизују и минимализују, што је Јеврејима послужило да намерно повећају број јеврејских жртава и тиме допринесу бајци и Холокаусту, без обзира на чињеницу да постоје многа сведочења Срба из Јасеновца који сведоче о томе да су усташе поступале са Јеврејима много боље него са Србима, да су Јевреји у логору добијали пакете помоћи од својих «вијероисповиједних опћина» те да су неки јеврејски затвореници заједно са усташама вршили ликвидације заточених Срба! Тако је Јасеновац од највећег српског стратишта постао «чисто јеврејска ствар».
То још није оно најгоре, пред новим етничким чишћењем Срба од стране хрватских нео-усташа, оно што се могло спасити од поставке јасеновачког музеја склања се у Републику Српску. Међутим, Влада Републике Српске својевремено је целу ту поставку јасеновачког музеја послала у Израел у Музеј Холокауста «Јад вашем»! Ко је тада био председник Владе РС? Милорад Додик – издајник! Нешто од тога јад вашем враћа у Републику Хрватску, али овај пут не као експонате који сведоче о српском него о јеврејском страдању. Том приликом у Јасеновцу говор држе Иво Голдштајан испред јеврејске заједнице у Хрватској, Стипе Месић испред хрватске државе, не знам тачно ко исптед логораша, а од Срба и српских званичника, те званичника РС нико није ни позван, чиме се јасно показује да Срба Јасеновац не треба уопште да се тиче. Пошто се тачно не зна шта је све од експоната јасеновачког музеја послато за Израел, више се не може утврдити ни шта је враћено у Хрватску, пошто Јевреји кажу да су вратили све, мада је за предпоставити да је један део симбола српског мученичког страдања под усташама сада у Јад вашему изложен као симбол јеврејског страдања у «Холокаусту»!
Ово није ништа друго него убијање убијених Срба по други пут. Први пут су их усташе побиле у Јасеновцу зато што су били Срби, а сада их Хрвати и Јевреји убијају по други пут, опет зато што су Срби и претварају их у јеврејске жртве. Једини који још увек води свој мали крсташки рат за истину је историчар Вељко Булајић и свака му част, мада га ова демократска банда у Србији стално саботира, јер ни он не верује у «Сребреницу» и српски је националиста.
Др Иво Голдштајн није заправо никакав историчар, него обично шкрабало. Он је постао неко и нешто у Хрватској само зато што му је отац био Славко Голдштајн, иначе партизан, утицајан комуниста (касније демократа) те њихов историчар, а такође и Туђманов лични пријатељ, чак је сам више пута рекао да га је Туђман позивао да уђе у ХДЗ и да ће бити награђен високом државном функцијом, што је Голдштајн одбио будући да је већ био висококотиран у јеврејским круговима као први човек јеврејске заједнице у Хрватској. Ово пријатељство је веома значајно јер демантује бајке о некаквом Туђмановом анти-семитизму, као што показују и блиске везе јеврејства и хрватског, нео-усташког режима. Тако је утицајни Славко Голдштајн свог не баш интелигентног сина успео да прогура као историчара који данас проучава, а шта друго до Други светски рат и «страдање Јевреја».
Зашто је све то значајно за причу везану за Јасеновац? Е због тога што се на овом примеру најбоље оцртава јеврејско-усташка анти-српска коалиција! Када је Фрањо Туђман објавио своју књигу «Беспућа хрватска повијести» у којој је свесно минимализовао број српских жртава у Јасеновцу, уз шта је покушао да усташе прикаже, као мање више добре момке, породица Голдштајн је ту књигу врло топло примила. Чак се Иво активно укључио у минимализовање српских жртава у Јасеновцу. Будући, да су комунисти зарад «братства и јединства» сво време своје владавине свесно сакривали прави број српских жртава у Јасеновцу, а повећавали број комуниста, анти-фашиста, Јевреја и Цигана (иако је позната чињеница да су муслимански Цигани активно учествовали у усташким јединицама и вршсили геноцид над Србима, а неколико усташких главешина било јеврејског порекла или било ожењено Јеврејкама, те да су «заслужним Јеврејима» који су пре рата помагали усташку емиграцију давали сертификате «почасног аријевства») број српских жртава у Јасеновцу никад стварно није саопштен. Међутим, нео-усташама и њиховим Јеврејским пријатељима и то је било пуно, па су се потрудили да свесно смањују број српских жртава, да га релативизују и минимализују, што је Јеврејима послужило да намерно повећају број јеврејских жртава и тиме допринесу бајци и Холокаусту, без обзира на чињеницу да постоје многа сведочења Срба из Јасеновца који сведоче о томе да су усташе поступале са Јеврејима много боље него са Србима, да су Јевреји у логору добијали пакете помоћи од својих «вијероисповиједних опћина» те да су неки јеврејски затвореници заједно са усташама вршили ликвидације заточених Срба! Тако је Јасеновац од највећег српског стратишта постао «чисто јеврејска ствар».
То још није оно најгоре, пред новим етничким чишћењем Срба од стране хрватских нео-усташа, оно што се могло спасити од поставке јасеновачког музеја склања се у Републику Српску. Међутим, Влада Републике Српске својевремено је целу ту поставку јасеновачког музеја послала у Израел у Музеј Холокауста «Јад вашем»! Ко је тада био председник Владе РС? Милорад Додик – издајник! Нешто од тога јад вашем враћа у Републику Хрватску, али овај пут не као експонате који сведоче о српском него о јеврејском страдању. Том приликом у Јасеновцу говор држе Иво Голдштајан испред јеврејске заједнице у Хрватској, Стипе Месић испред хрватске државе, не знам тачно ко исптед логораша, а од Срба и српских званичника, те званичника РС нико није ни позван, чиме се јасно показује да Срба Јасеновац не треба уопште да се тиче. Пошто се тачно не зна шта је све од експоната јасеновачког музеја послато за Израел, више се не може утврдити ни шта је враћено у Хрватску, пошто Јевреји кажу да су вратили све, мада је за предпоставити да је један део симбола српског мученичког страдања под усташама сада у Јад вашему изложен као симбол јеврејског страдања у «Холокаусту»!
Ово није ништа друго него убијање убијених Срба по други пут. Први пут су их усташе побиле у Јасеновцу зато што су били Срби, а сада их Хрвати и Јевреји убијају по други пут, опет зато што су Срби и претварају их у јеврејске жртве. Једини који још увек води свој мали крсташки рат за истину је историчар Вељко Булајић и свака му част, мада га ова демократска банда у Србији стално саботира, јер ни он не верује у «Сребреницу» и српски је националиста.
Нема коментара:
Постави коментар