У име народа
Валтазар Богишић је рођен 1834. године у Цавтату, а преминуо 1908. г у Ријеци. Бавио се историјом права, био министар правде Црне Горе, професор, активни радник Уједињене омладине српске. Написао је 1888. године Општи имовински законик за Књажевину Црну Гору, у којем, члан 1006. Каже: "Што се грбо роди, вријеме не исправи - што је с почетка незаконито, то временом законито не постаје!"
За њега је, Валтазара, ценим, чула и Љиљана Јевтић, сада судија Управног суда, реформисаног српског правосуђа. Она је некада радила у правном одељењу Прве армије, ондашње ЈНА, када је командант Армије био генерал Александар Спирковски. Тада је ЈНА на местима трупних психолога, примала дипломиране психологе, приоритет су имали кандидати са највишим оценама. Њеним залагањем, Борис Тадић је са просеком студија који је био доста нижи од просека оцена других кандидата, примљен за трупног психолога, у дивизиону ПВО-гарнизон Земун и на том месту се задржао краће време.
То му је било прво радно место. А, када су се створили потребни услови, супруг Љиљане Јевтић, судије Управног суда, која пре избора у исти, никада није била судија, на начин на који јесте, проф. др Миодраг Јевтић постао је генерал и начелник ВМА. Заслуге се не заборављају. Лекари са ВМА кажу да нико, у краћем времену, а у вишем степену, није уништио ВМА, некада реномирану здравствену установу, светског гласа. Онда су морали да отворе неки војни факултет, Медицински, ваљда, како би га поставили на чело истог, јер се стручни кадар осипао из дана у дан, а незадовољство лекара са ВМА вртоглаво расло! Због охолости и лудила проф. др. Миодрага Јевтића. Тако се понашала и супруга му Љиљана Јевтић, изазивајући гнушање осталих поштених, стручних и достојанствених судија.
Она је могла и морала, било је поштено, да научи свога пријатеља, Бориса Тадића, сада кандидата за Председника Србије, оном што је рекао Валтазар Богишић, са почетка текста.
Могао је то да учини и Др Драгиша Слијепчевић, Председник Уставног суда Србије, кадар Бориса Тадића, сада кандидата за Председника Србије, чија је једна од бројних заслуга за Србију и шире, бриљантна реформа српског правосуђа. А везано за то исто правосуђе и криминал у њему, истакнуто место, како се све гласније шапуће, а на овом сајту ће бити и материјални докази, припада управо том Др Драгиши Слијепчевићу, Председнику Уставног суда.
Борис Тадић, у време када је био Председник Србије, није поштовао Устав, а Др Драгиша Слијепчевић, са супругом Данијелом, која је Заменик Републичког јавног тужиоца, није радио свој посао. Ни супруга му Данијела, а обоје у реформисаном српском правосуђу!
Дакле, што се грбо роди, вријеме не исправи!
Онда Борис Тадић, постаје Министар телекомуникација и учествује у нечувеном криминалу у телекомуникацијама, заједно са Богољубом Карићем, Млађаном Динкићем, Божидаром Ђелићем, Велимиром Илићем и осталом булументом. Без последица! Напротив!
Вероватно због постигнутих резултата на том министарском месту, Борис Тадић, сада кандидат за Председника Србије, постаје и Министар одбране и са изузетним успехом уништава и оно мало ресурса, који су преостали, а звали су се Војска Србије. Резиме - Борис Тадић је, сада кандидат за Председника Србије, уништио све оно што је и погледао, без додира, са изузетно високим процентом, за сваку похвалу. Јер, што се грбо роди, вријеме не исправи!
Ондашњи начелник ГШ, генерал Бранко Крга, а у вези жеље САД да купе зграду Маршалата ради градње америчке амбасаде, написао је службени акт ондашњем Савезном министру за одбрану Велимиру Радојевићу, у којем пише:
„Господине министре,
Надлежне стручне службе ГШ ВЈ су детаљно проучиле иницијативе за куповину дела касарне „Дедиње“ и заузеле јединствени став да се ни под каквим условима не може дати сагласност односно одобрење за продају непокретности коју користи ВЈ.
Посебно указујемо да се на том земљишту налазе инсталације од изузетног значаја за одбрану и безбедност земље, које традиционално обезбеђује Војска почев од 1926. године.
Уважавајући чињеницу да су такви комплекси, с обзиром на њихову намену, практично недељиве целине, те да представљају објекте од изузетног одбрамбеног и безбедносног значаја, молимо да уважите став Генералштаба ВЈ о немогућности давања одобрења о продаји предметне некретнине, било коме, сада и у будућности“.
Ондашњи Савет министара С и ЦГ, односно Председник Србије и Црне Горе Светозар Маровић сачињава концепт - Одлуку о уступању непокретности за изградњу амбасаде САД у Београду, којом се уступа право коришћења, уз накнаду дотично земљиште приближне површине...
Из тог документа, није испоштовано ништа, што није сметало садашњем кандидату за Председника Србије, ондашњем Министру одбране Борису Тадићу, да дана 22.авг.2003.г потпише Одлуку о извршењу јавних набавки, број 2187-17/02 (у прилогу). Својим Решењем, које се већ дуже време налази на овом сајту, Драган Шутановац је забранио да ову Одлуку преписујем, објављујем и јавно коментаришем!?
Каква осионост, па макар и од Драгана Шутановца! Одлуку о јавним набавкама он проглашава, војном, па државном, па службеном тајном. Шта то има у овој Одлуци, што треба крити од грађана, осим самовоље Бориса Тадића и његове камариле. Од њиховог пљачкања сопстве Државе!
Тако је именовани кандидат ставио своје интересе изнад интереса земље у којој и сада пледира да по трећи пут постане Председник; тако је именовани ставио изнад интереса своје земље интересе САД; тако је именовани омаловажио читав систем који је бринуо о безбедности и одбрани земље, чији је Председник био у два мандата и којој жели да председникује и у наредном периоду.
А то је исти онај Борис Тадић који ових дана са плаћеничких и режимских телевизија, (а може му се јер је Државу направио личним имањем, личним поседом, личном прћијом), поручује како је на Универзитету у Београду научио све о поштењу, упорности, држању дате речи, знању, државништву... Да нисам лепо васпитан, поручио бих му: „Ко о чему-војник о скраћењу, дама о поштењу“, али нећу му тако поручити, јер сам лепо васпитан.
Да ли тај човек зна шта прича и да ли види шта ради и у шта је претворио Државу Србију?
А поштено је и честито да ово пишем пре него што се заврше избори, које ће сигурно добити, не зато што га народ воли и обожава, не зато што је паметан и по народ користан, не зато што је од Србије направио Државу, већ зато што, по мом мишљењу наспрам себе има ништа мање зло по народ, него што је он.
А, иначе, да не будем недоречен, ја сам се Борису Тадићу обраћао (у прилогу) и када је био Председник Србије, преко Кабинета. Речено ми је поред осталог, да је српско правосуђе самостално у поступању, да Председник не сме да се меша у његов рад(!) и да би било најпаметније да се обратим у седиште Демократске странке. Речено ми је и да нико, код овако криминализованог друштва, а посебно правосуђа, није способан да се супротстави деловању политичко-правосудне мафије. Ја сам, деловало је вероватно препотентно, рекао да сам ја способан да направим хаос међу криминалцима, без икаквог условљавања са моје стране, осим - да Држава стане иза мене. Поступио сам како је од мене тражено, обратио сам се и Демократској странци, али су све моје наде изневерене, нико ме никада, за било шта, без обзира на приложене материјалне доказе, није позвао ради појашњења. Било чега!
Због свега написаног, осетио сам потребу да читаоце сајта подсетим на казивање овог паметног човека, Валтазара Богишића и његову мудрост: „Што се грбо роди, вријеме не исправи“. Јер, Борисе Тадићу, колико год да председникујеш, грађанима Србије са Тобом ће бити извесна само - неизвесност!
Наставиће се...
Валтазар Богишић је рођен 1834. године у Цавтату, а преминуо 1908. г у Ријеци. Бавио се историјом права, био министар правде Црне Горе, професор, активни радник Уједињене омладине српске. Написао је 1888. године Општи имовински законик за Књажевину Црну Гору, у којем, члан 1006. Каже: "Што се грбо роди, вријеме не исправи - што је с почетка незаконито, то временом законито не постаје!"
За њега је, Валтазара, ценим, чула и Љиљана Јевтић, сада судија Управног суда, реформисаног српског правосуђа. Она је некада радила у правном одељењу Прве армије, ондашње ЈНА, када је командант Армије био генерал Александар Спирковски. Тада је ЈНА на местима трупних психолога, примала дипломиране психологе, приоритет су имали кандидати са највишим оценама. Њеним залагањем, Борис Тадић је са просеком студија који је био доста нижи од просека оцена других кандидата, примљен за трупног психолога, у дивизиону ПВО-гарнизон Земун и на том месту се задржао краће време.
То му је било прво радно место. А, када су се створили потребни услови, супруг Љиљане Јевтић, судије Управног суда, која пре избора у исти, никада није била судија, на начин на који јесте, проф. др Миодраг Јевтић постао је генерал и начелник ВМА. Заслуге се не заборављају. Лекари са ВМА кажу да нико, у краћем времену, а у вишем степену, није уништио ВМА, некада реномирану здравствену установу, светског гласа. Онда су морали да отворе неки војни факултет, Медицински, ваљда, како би га поставили на чело истог, јер се стручни кадар осипао из дана у дан, а незадовољство лекара са ВМА вртоглаво расло! Због охолости и лудила проф. др. Миодрага Јевтића. Тако се понашала и супруга му Љиљана Јевтић, изазивајући гнушање осталих поштених, стручних и достојанствених судија.
Она је могла и морала, било је поштено, да научи свога пријатеља, Бориса Тадића, сада кандидата за Председника Србије, оном што је рекао Валтазар Богишић, са почетка текста.
Могао је то да учини и Др Драгиша Слијепчевић, Председник Уставног суда Србије, кадар Бориса Тадића, сада кандидата за Председника Србије, чија је једна од бројних заслуга за Србију и шире, бриљантна реформа српског правосуђа. А везано за то исто правосуђе и криминал у њему, истакнуто место, како се све гласније шапуће, а на овом сајту ће бити и материјални докази, припада управо том Др Драгиши Слијепчевићу, Председнику Уставног суда.
Борис Тадић, у време када је био Председник Србије, није поштовао Устав, а Др Драгиша Слијепчевић, са супругом Данијелом, која је Заменик Републичког јавног тужиоца, није радио свој посао. Ни супруга му Данијела, а обоје у реформисаном српском правосуђу!
Дакле, што се грбо роди, вријеме не исправи!
Онда Борис Тадић, постаје Министар телекомуникација и учествује у нечувеном криминалу у телекомуникацијама, заједно са Богољубом Карићем, Млађаном Динкићем, Божидаром Ђелићем, Велимиром Илићем и осталом булументом. Без последица! Напротив!
Вероватно због постигнутих резултата на том министарском месту, Борис Тадић, сада кандидат за Председника Србије, постаје и Министар одбране и са изузетним успехом уништава и оно мало ресурса, који су преостали, а звали су се Војска Србије. Резиме - Борис Тадић је, сада кандидат за Председника Србије, уништио све оно што је и погледао, без додира, са изузетно високим процентом, за сваку похвалу. Јер, што се грбо роди, вријеме не исправи!
Ондашњи начелник ГШ, генерал Бранко Крга, а у вези жеље САД да купе зграду Маршалата ради градње америчке амбасаде, написао је службени акт ондашњем Савезном министру за одбрану Велимиру Радојевићу, у којем пише:
„Господине министре,
Надлежне стручне службе ГШ ВЈ су детаљно проучиле иницијативе за куповину дела касарне „Дедиње“ и заузеле јединствени став да се ни под каквим условима не може дати сагласност односно одобрење за продају непокретности коју користи ВЈ.
Посебно указујемо да се на том земљишту налазе инсталације од изузетног значаја за одбрану и безбедност земље, које традиционално обезбеђује Војска почев од 1926. године.
Уважавајући чињеницу да су такви комплекси, с обзиром на њихову намену, практично недељиве целине, те да представљају објекте од изузетног одбрамбеног и безбедносног значаја, молимо да уважите став Генералштаба ВЈ о немогућности давања одобрења о продаји предметне некретнине, било коме, сада и у будућности“.
Ондашњи Савет министара С и ЦГ, односно Председник Србије и Црне Горе Светозар Маровић сачињава концепт - Одлуку о уступању непокретности за изградњу амбасаде САД у Београду, којом се уступа право коришћења, уз накнаду дотично земљиште приближне површине...
Из тог документа, није испоштовано ништа, што није сметало садашњем кандидату за Председника Србије, ондашњем Министру одбране Борису Тадићу, да дана 22.авг.2003.г потпише Одлуку о извршењу јавних набавки, број 2187-17/02 (у прилогу). Својим Решењем, које се већ дуже време налази на овом сајту, Драган Шутановац је забранио да ову Одлуку преписујем, објављујем и јавно коментаришем!?
Каква осионост, па макар и од Драгана Шутановца! Одлуку о јавним набавкама он проглашава, војном, па државном, па службеном тајном. Шта то има у овој Одлуци, што треба крити од грађана, осим самовоље Бориса Тадића и његове камариле. Од њиховог пљачкања сопстве Државе!
Тако је именовани кандидат ставио своје интересе изнад интереса земље у којој и сада пледира да по трећи пут постане Председник; тако је именовани ставио изнад интереса своје земље интересе САД; тако је именовани омаловажио читав систем који је бринуо о безбедности и одбрани земље, чији је Председник био у два мандата и којој жели да председникује и у наредном периоду.
А то је исти онај Борис Тадић који ових дана са плаћеничких и режимских телевизија, (а може му се јер је Државу направио личним имањем, личним поседом, личном прћијом), поручује како је на Универзитету у Београду научио све о поштењу, упорности, држању дате речи, знању, државништву... Да нисам лепо васпитан, поручио бих му: „Ко о чему-војник о скраћењу, дама о поштењу“, али нећу му тако поручити, јер сам лепо васпитан.
Да ли тај човек зна шта прича и да ли види шта ради и у шта је претворио Државу Србију?
А поштено је и честито да ово пишем пре него што се заврше избори, које ће сигурно добити, не зато што га народ воли и обожава, не зато што је паметан и по народ користан, не зато што је од Србије направио Државу, већ зато што, по мом мишљењу наспрам себе има ништа мање зло по народ, него што је он.
А, иначе, да не будем недоречен, ја сам се Борису Тадићу обраћао (у прилогу) и када је био Председник Србије, преко Кабинета. Речено ми је поред осталог, да је српско правосуђе самостално у поступању, да Председник не сме да се меша у његов рад(!) и да би било најпаметније да се обратим у седиште Демократске странке. Речено ми је и да нико, код овако криминализованог друштва, а посебно правосуђа, није способан да се супротстави деловању политичко-правосудне мафије. Ја сам, деловало је вероватно препотентно, рекао да сам ја способан да направим хаос међу криминалцима, без икаквог условљавања са моје стране, осим - да Држава стане иза мене. Поступио сам како је од мене тражено, обратио сам се и Демократској странци, али су све моје наде изневерене, нико ме никада, за било шта, без обзира на приложене материјалне доказе, није позвао ради појашњења. Било чега!
Због свега написаног, осетио сам потребу да читаоце сајта подсетим на казивање овог паметног човека, Валтазара Богишића и његову мудрост: „Што се грбо роди, вријеме не исправи“. Јер, Борисе Тадићу, колико год да председникујеш, грађанима Србије са Тобом ће бити извесна само - неизвесност!
Наставиће се...
Нема коментара:
Постави коментар