Корени
Повратак на чанак
Један од највећих коалиционих партнера Демократске странке јесте Лига социјалдемократа Војводине. Ненад Чанак и Борис Тадић очигледно и даље имају заједнички интерес да таква, наизглед, "неприродна" коалиција опстане и надаље.
Непосредно пред изборе, Републичка радиодифузна агенција забранила је спот Ненада Чанка у коме се он појављује заједно са својим сином. Лига је покушала да ту оштро реагује, јер они нису једини који су у својој кампањи користили децу. Али, проблем се појавио у томе што је РРА заиста допустила да се на медијима слободно емитује спот у коме један председнички кандидат злоупотребљава дете за своју промоцију. А тај председнички кандидат је Борис Тадић, коалициони партнер Ненада Чанка.
Горњи пример показује само делић апсурда у коме се српска политика данас налази. Добија се утисак да су српски политичари сви са свима и сви против свих. Уз све то, обичном посматрачу се чини да је све то што споља делује као сукоб или слагање само глазура, а да се иза свега крије један споразум позиције и опозиције око поделе функција и "плена", где свако треба да своју улогу одглуми што уверљивије.
Заправо, понекад се добија утисак да нека невидљива сила контролише понашање свих учесника на српској политичкој сцени. Да није тако, како би се могло догодити да се на истој страни у власти нађу они који воде "државотворну" политику и сепаратисти, они који су за одбрану Косова и Метохије и они који су за признавање независности Косова? Како сложити оне који су за улазак у НАТО и оне који су, барем на речима, присталице "блоковске" неутралности? Оне који тврде да су Срби геноцидан народ и оне који то не тврде? Оне који су за и оне који су против "гасног" споразума с Русијом?
Готово да нема области политичког живота у коме се коалициони партнери у власти слажу, али се, зачудо, ипак слажу. А они ван власти? Они, рекло би се, траже одређене повластице, да би ћутали и да не би "подбуњивали" народ. Тако су и "вукови сити и овце на броју".
Недавни избори су прави пример за српску "рашомонијаду", у којој се ништа не зна, осим што је јасно да ће народ на крају све то дебело да плати. Већина опозиционих странака "пожалила" се на изборну крађу, док се позиционе партије томе "ишчуђавају". У северној српској покрајини дошло је и до необичног спора у коме је Савез војвођанских Мађара оптужио Лигу социјалдемократа да су им покрали око 30.000 гласова. На такву оптужбу Иштвана Пастора реаговала је Лига, тврдећи да је то лаж, успут припретивши СВМ да ће их тужити због клевете.
"Нешто се десило између момента давања гласова и момента пребројавања гласова. Ми смо 24 или 48 сати од момента затварања изборних места до синоћ изгубили једну трећину, односно близу 30.000 гласова. Желимо да добијемо одговор како је то могуће", изјавио је Пастор два дана после избора.
Наравно, ствар се на крају изгладила, јер се Пастор "забринуо" за "будућност" Србије. Пастор је убрзо изашао с другом, далеко "помирљивијом" причом:
"Савез војвођанским Мађара, и поред резерви по питању регуларности, прихвата резултате покрајинских и републичких избора ради очувања стабилности у земљи."
А такве резултате прихвата, јер:
"Да СВМ у четвртак није подржао коначне резултате републичких и председничких избора, онда не би могао да се прогласи изборни резултат."
Прави разлог Пасторове изненадне бриге за "безбедност људи и стабилност земље" било је тражење поништавања локалних избора у покрајини, да би СВМ дошао на власт у општинама за које је та странка посебно заинтересована. Заузврат, Пастор ће Тадићу дати подршку у другом кругу.
Дакле, све што се на политичкој позорници дешава на северу Србије (у Војводини), део је једне шире "игре", у којој се не сме допустити "да се Власи досете" о чему се ту уистину ради. Прави циљеви Лиге и СВМ остали су "замаскирани" тако да се те странке, у бирачком телу Србије, данас не поимају као сепаратистичке. Више оне не траже гласно да Војводина постане република, нити траже "културну" аутономију унутар аутономије, јер им је постало јасно да се све то може остварити другим методама.
Наш народ каже, "тиха вода брег рони". Такве "тихе воде" дохватио се и Ненад Чанак, мада је то сасвим у нескладу с његовим менталитетом. У ствари, кад се боље размисли, постаје јасно да нека "непозната сила" непрестано зауздава Чанкову рустично-виолентну природу, враћајући га у прихватљиву "цивилизацијску нормалу".
За разлику од Чанка, којег "екстратерестријалци" морају строго држати на оку, Иштван Пастор добро зна да само једним стрпљивим радом, на дужи период, може остварити оне циљеве којима тежи мађарски ревизионизам. А то је, као крајња мета, постављање на дневни ред "неправедног" Тријанонског споразума из 1920. године, којим су силе Антанте одлучиле да се Мађарска сведе на једну трећину своје раније државне територије.
Иштван Пастор добро зна да би његова подршка једном од два председничка кандидата могла да одлучи коначног победника у другом кругу 20. маја. Такву позицију он покушава да максимално искористи. У разговорима са Борисом Тадићем у суботу у Суботици, Пастор није желео да каже којег председничког кандидата ће подржати. Тиме је јасно дао до знања да постоје још неки услови на које Тадић још није пристао, а који су њему и СВМ од велике важности.
Тешко је сада бити сасвим сигуран које је све захтеве "испоставио" Иштван Пастор; али, може се претпоставити да су међу њима најважнији они који се тичу владајуће структуре у Суботици и осталим локалним самоуправама где Мађари чине релативну или апсолутну већину. Свакако ту је и питање конституисања покрајинске и републичке власти.
Ма колико изгледало необично, један од основних циљева Иштвана Пастора и Ненада Чанка, јесте потпуно осиромашење севера Србије (Војводине), чиме би се створили неопходни предуслови за спровођење њихове сепаратистичке политике. Јасно је да тамо где влада каква таква социјална сигурност и где људи имају пристојан животни стандард тешко може да прође било каква екстремна идеја.
На пример, никако није случајно да су се односи између Јужног Тирола и државе Италије заоштрили баш сада када је наступила економска криза. Слична ситуација је и у многим другим европским државама (Велика Британија, Шпанија, Белгија, Румунија). Што дуже криза буде трајала то ће више до изражаја долазити центрифугалне тенденције у "сложеним" заједницама.
Ипак, Србија је задржала један свој "специфукум" каквог нема ни у једној другој европској држави. У Србији, на целој њеној територији (осим Косова и Метохије), већински народ су Срби. Срби чине готово 70 посто становништва Војводине. Идеја да се Срби одвоје од Србије делује крајње нестварно и лудачки.
Да би се такав "логички" проблем решио, Ненад Чанак и Лига деценијама упорно раде на образовању новог народа од Срба, којег зову "Војвођанкама и Војвођанима". А такве "Војвођанке и Војвођане" може да обликује само крајња беда, у којој ће народ бити доведен пред "заједнички чанак".
Полупразан свакако.
А испред таквог чанка размишљаће се празним стомаком, у коме, осим алиментарне "радости", ништа друго неће бити важно.
Лазар Јанићијевић
____________________________________
Претходни наставци:
Војводина—држава у припреми (1)
РТВ—специјални рат против Срба?
Војводина—држава у припреми (2)
РТВ—Мали државни удар Ненада Чанка
Војводина—држава у припреми (3)
Установа као јавни сервис
Војводина—држава у припреми (4)
РТВ "драговољачке посаде"
Војводина—држава у припреми (5)
Да ли је то било 1991?
Војводина—држава у припреми (6)
Замка за младе Србе
Војводина—држава у припреми (7)
Програмирана РТВ истина
Војводина—држава у припреми (8)
Референ-дум-думи
Војводина—држава у припреми (9)
Приписивање кривице Србима
Војводина—држава у припреми (10)
Крвави покољ истине
Војводина—држава у припреми (11)
Злоупотреба "Дневника" Борисава Јовића
Војводина—држава у припреми (12)
Сведок распада: Весна Пешић
Војводина—држава у припреми (13)
Бизарност Ненада Чанка
Војводина—држава у припреми (14)
Реч "независних интелектуалаца"
Војводина—држава у припреми (15)
Намицање омче и љубав према џелату
Војводина—држава у припреми (16)
"Тобожња" Милена Габанели
Војводина—држава у припреми (17)
Неће државу хоће полицију
Војводина—држава у припреми (18)
Орбан: Urbi et orbi
Војводина—држава у припреми (19)
Монополизација политичког монопола
Повратак на чанак
Један од највећих коалиционих партнера Демократске странке јесте Лига социјалдемократа Војводине. Ненад Чанак и Борис Тадић очигледно и даље имају заједнички интерес да таква, наизглед, "неприродна" коалиција опстане и надаље.
Непосредно пред изборе, Републичка радиодифузна агенција забранила је спот Ненада Чанка у коме се он појављује заједно са својим сином. Лига је покушала да ту оштро реагује, јер они нису једини који су у својој кампањи користили децу. Али, проблем се појавио у томе што је РРА заиста допустила да се на медијима слободно емитује спот у коме један председнички кандидат злоупотребљава дете за своју промоцију. А тај председнички кандидат је Борис Тадић, коалициони партнер Ненада Чанка.
Горњи пример показује само делић апсурда у коме се српска политика данас налази. Добија се утисак да су српски политичари сви са свима и сви против свих. Уз све то, обичном посматрачу се чини да је све то што споља делује као сукоб или слагање само глазура, а да се иза свега крије један споразум позиције и опозиције око поделе функција и "плена", где свако треба да своју улогу одглуми што уверљивије.
Заправо, понекад се добија утисак да нека невидљива сила контролише понашање свих учесника на српској политичкој сцени. Да није тако, како би се могло догодити да се на истој страни у власти нађу они који воде "државотворну" политику и сепаратисти, они који су за одбрану Косова и Метохије и они који су за признавање независности Косова? Како сложити оне који су за улазак у НАТО и оне који су, барем на речима, присталице "блоковске" неутралности? Оне који тврде да су Срби геноцидан народ и оне који то не тврде? Оне који су за и оне који су против "гасног" споразума с Русијом?
Готово да нема области политичког живота у коме се коалициони партнери у власти слажу, али се, зачудо, ипак слажу. А они ван власти? Они, рекло би се, траже одређене повластице, да би ћутали и да не би "подбуњивали" народ. Тако су и "вукови сити и овце на броју".
Недавни избори су прави пример за српску "рашомонијаду", у којој се ништа не зна, осим што је јасно да ће народ на крају све то дебело да плати. Већина опозиционих странака "пожалила" се на изборну крађу, док се позиционе партије томе "ишчуђавају". У северној српској покрајини дошло је и до необичног спора у коме је Савез војвођанских Мађара оптужио Лигу социјалдемократа да су им покрали око 30.000 гласова. На такву оптужбу Иштвана Пастора реаговала је Лига, тврдећи да је то лаж, успут припретивши СВМ да ће их тужити због клевете.
"Нешто се десило између момента давања гласова и момента пребројавања гласова. Ми смо 24 или 48 сати од момента затварања изборних места до синоћ изгубили једну трећину, односно близу 30.000 гласова. Желимо да добијемо одговор како је то могуће", изјавио је Пастор два дана после избора.
Наравно, ствар се на крају изгладила, јер се Пастор "забринуо" за "будућност" Србије. Пастор је убрзо изашао с другом, далеко "помирљивијом" причом:
"Савез војвођанским Мађара, и поред резерви по питању регуларности, прихвата резултате покрајинских и републичких избора ради очувања стабилности у земљи."
А такве резултате прихвата, јер:
"Да СВМ у четвртак није подржао коначне резултате републичких и председничких избора, онда не би могао да се прогласи изборни резултат."
Прави разлог Пасторове изненадне бриге за "безбедност људи и стабилност земље" било је тражење поништавања локалних избора у покрајини, да би СВМ дошао на власт у општинама за које је та странка посебно заинтересована. Заузврат, Пастор ће Тадићу дати подршку у другом кругу.
Дакле, све што се на политичкој позорници дешава на северу Србије (у Војводини), део је једне шире "игре", у којој се не сме допустити "да се Власи досете" о чему се ту уистину ради. Прави циљеви Лиге и СВМ остали су "замаскирани" тако да се те странке, у бирачком телу Србије, данас не поимају као сепаратистичке. Више оне не траже гласно да Војводина постане република, нити траже "културну" аутономију унутар аутономије, јер им је постало јасно да се све то може остварити другим методама.
Наш народ каже, "тиха вода брег рони". Такве "тихе воде" дохватио се и Ненад Чанак, мада је то сасвим у нескладу с његовим менталитетом. У ствари, кад се боље размисли, постаје јасно да нека "непозната сила" непрестано зауздава Чанкову рустично-виолентну природу, враћајући га у прихватљиву "цивилизацијску нормалу".
За разлику од Чанка, којег "екстратерестријалци" морају строго држати на оку, Иштван Пастор добро зна да само једним стрпљивим радом, на дужи период, може остварити оне циљеве којима тежи мађарски ревизионизам. А то је, као крајња мета, постављање на дневни ред "неправедног" Тријанонског споразума из 1920. године, којим су силе Антанте одлучиле да се Мађарска сведе на једну трећину своје раније државне територије.
Иштван Пастор добро зна да би његова подршка једном од два председничка кандидата могла да одлучи коначног победника у другом кругу 20. маја. Такву позицију он покушава да максимално искористи. У разговорима са Борисом Тадићем у суботу у Суботици, Пастор није желео да каже којег председничког кандидата ће подржати. Тиме је јасно дао до знања да постоје још неки услови на које Тадић још није пристао, а који су њему и СВМ од велике важности.
Тешко је сада бити сасвим сигуран које је све захтеве "испоставио" Иштван Пастор; али, може се претпоставити да су међу њима најважнији они који се тичу владајуће структуре у Суботици и осталим локалним самоуправама где Мађари чине релативну или апсолутну већину. Свакако ту је и питање конституисања покрајинске и републичке власти.
Ма колико изгледало необично, један од основних циљева Иштвана Пастора и Ненада Чанка, јесте потпуно осиромашење севера Србије (Војводине), чиме би се створили неопходни предуслови за спровођење њихове сепаратистичке политике. Јасно је да тамо где влада каква таква социјална сигурност и где људи имају пристојан животни стандард тешко може да прође било каква екстремна идеја.
На пример, никако није случајно да су се односи између Јужног Тирола и државе Италије заоштрили баш сада када је наступила економска криза. Слична ситуација је и у многим другим европским државама (Велика Британија, Шпанија, Белгија, Румунија). Што дуже криза буде трајала то ће више до изражаја долазити центрифугалне тенденције у "сложеним" заједницама.
Ипак, Србија је задржала један свој "специфукум" каквог нема ни у једној другој европској држави. У Србији, на целој њеној територији (осим Косова и Метохије), већински народ су Срби. Срби чине готово 70 посто становништва Војводине. Идеја да се Срби одвоје од Србије делује крајње нестварно и лудачки.
Да би се такав "логички" проблем решио, Ненад Чанак и Лига деценијама упорно раде на образовању новог народа од Срба, којег зову "Војвођанкама и Војвођанима". А такве "Војвођанке и Војвођане" може да обликује само крајња беда, у којој ће народ бити доведен пред "заједнички чанак".
Полупразан свакако.
А испред таквог чанка размишљаће се празним стомаком, у коме, осим алиментарне "радости", ништа друго неће бити важно.
Лазар Јанићијевић
____________________________________
Претходни наставци:
Војводина—држава у припреми (1)
РТВ—специјални рат против Срба?
Војводина—држава у припреми (2)
РТВ—Мали државни удар Ненада Чанка
Војводина—држава у припреми (3)
Установа као јавни сервис
Војводина—држава у припреми (4)
РТВ "драговољачке посаде"
Војводина—држава у припреми (5)
Да ли је то било 1991?
Војводина—држава у припреми (6)
Замка за младе Србе
Војводина—држава у припреми (7)
Програмирана РТВ истина
Војводина—држава у припреми (8)
Референ-дум-думи
Војводина—држава у припреми (9)
Приписивање кривице Србима
Војводина—држава у припреми (10)
Крвави покољ истине
Војводина—држава у припреми (11)
Злоупотреба "Дневника" Борисава Јовића
Војводина—држава у припреми (12)
Сведок распада: Весна Пешић
Војводина—држава у припреми (13)
Бизарност Ненада Чанка
Војводина—држава у припреми (14)
Реч "независних интелектуалаца"
Војводина—држава у припреми (15)
Намицање омче и љубав према џелату
Војводина—држава у припреми (16)
"Тобожња" Милена Габанели
Војводина—држава у припреми (17)
Неће државу хоће полицију
Војводина—држава у припреми (18)
Орбан: Urbi et orbi
Војводина—држава у припреми (19)
Монополизација политичког монопола
Нема коментара:
Постави коментар