...нове чињенице о трговини људским органима!
Пише: Јевгениј Баранов
Ове недеље је хиљаде Срба са Косова на име Председника Русије упутило молбу за стицање држављанства Русије. То значи само једно - у савременој Европи ови људи немају ни у кога да се поуздају и једину заштиту виде у нашој земљи.
Од почетка међународне операције на отимању Косова у покрајини је убијено више од хиљаду Срба – ове недеље су о томе саопштили званичници у Београду. Злочинци на власти, трговина наркотицима, насилно истискивање староседелачког србског становништва од стране муслимана-албанаца – на Косову се у концентрисаном облику одсликавају сви савремени проблеми Европе. И управо због тога, многобројне европске организације, које треба да се боре за поштовањсе права човека, свесно прећуткују трагедију Срба на Косову. У низу злочина сепаратиста против србског становништва на Косову, посебно се издваја питање трговине људским органима – дело које ће пре или касније бити истражено уз учешће ОУН.
На србској барикади у селу Зупче, на северу Косова, малени норвежанин Кристијан Каш остао би скоро незапажен међу снажним Србима да није имао шал са србским грбом. Пре једанаест година, почетком 2000. године, тада још младић добио је чин мајора и упутио се на Косово у саставу миротворачког контингента НАТО-а. Његове обавезе су биле - односи с јавношћу и контакти са штампом. „Када данас, после 10 година, читам то што сам тада писао, осећам стид због своје наивности, патоса и глупости које сам тада сматрао истинитим. Ево шта ћу вам рећи: ја сада пишем књигу о догађајима тих година, каже Кристијан Каш. – Ако сте одлучили да се бавите причом о трговини органима, онда ви морате бити спремни и на то да ништа нећете успети доказати. Моје искуство је да је, овде на Косову, све тако уређено да ви можете имати стопроцентно тачну информацију, али да доказе никада нећете наћи“.
Милорад Пејчиновић је до скора био на челу косовског одељења државне комисије Србије за нестала лица. У Јесен 1999. године нестао му је 19 годишњи син. Све те године, покушавајући да пронађе стотине несталих без трага, он се надао да ће међу њима бити и његово дете. Живећи на централном Косову у потпуном албанском окружењу замолио је да га снимамо тако да његово лице остане у сенци. „Сви подаци којима располажемо, у крајњој линији, сводили су се на то да је организатор тог бизниса са трговином људским органима био садашњи премијер Косова Хашим Тачи, а дистрибутер – Бернар Кушнер, тада шеф мисије ОУН на Косову. 2009-те године, не знајући шта да урадим са том информацијом, испричао сам је новинарима“, рекао је Милорад Пејчиновић.
Будимир Ничић, дописник радија „Глас Америке“ на Косову и руководилац програма „Слободно србски“ на регионалној телевизији. Разговарао је са рођацима несталих косовских Срба неколико дана уочи доласка на Косово, тада већ министра иностраних послова Француске, Бернара Кушнера.
“Ја једноставно нисам имао другу могућност да Кушнеру поставим то питање. Питање је било, шта он мисли о томе зашто га срби оптужују за учешће у трговини органима њихових рођака. Он је имао милион варијанти за одговор, али нисам ни сањао да ће одговор француског дипломате бити такав. Сматрам да је таква реакција, шта год да ју је изазвало, била симтоматична“, каже Будимир Ничић.
Господин Кушнер је сигурно неискрен, он прекрасно зна о чему се ради. Годину дана пре ове сцене штампани су мемоари Карле Дел Понте. Екс-тужилац Хашког трибунала подробно описује своје покушаје да истражи случајеве трговине органима киднапованих људи. По њеним подацима, та трговина се веома живо одвијала у периоду од 1999. до 2001. године. То јест, управо тада када је Бернар Кушнер, оснивач организације „Лекари без граница“, био на челу мисије ОУН на Косову. Жута кућа, недалеко од насеља Бурел на северу Албаније, Дел Понте је навела као место на коме се претпоставља да су вршене те страшне операције.
О трговини органима Срба, несталих на Косову, први пут смо сазнали још 2006-те године од једне србкиње, која тек што је примила ексхумиране остатке мужа, несталог у лето 1999. године. Међутим, све до појаве у штампи открића госпође Дел Понте, сва наша питања на ту тему изазивала су реакцију налик на реакцију Кушнера. Специјални тајни извештај групе иследника Хашког суда за бившу Југославију датиран је новембра 2003. године. На његовим страницама су подробно забележена сведочења 8 сведока-Албанаца, који су непосредно учествовали у транспорту киднапованих лица са Косова на север Албаније. Имена и надимци оних који су их тамо сачекивали, описи места где су држани киднаповани и где су се закопавали лешеви, њихове приче како су се органи транспортовали са аеродрома албанске престонице чартер летовима у Истамбул. Наведене су чак и цене које су добијали посредници за још увек живу робу. По 45.000 долара за главу. Овде се говори и о Жутој кући.
„Па шта? То је само папир. Овде су сведочења сведока које нико није видео. Да би се у то поверовало, то је требало да се на прописани начин прикаже, - рекао је Барјрам Реџепи, министар унутрашњих послова Косова. Уствари, везано за Жуту кућу и целу ту причу о органима, рећи ћу вам као стручњак, не као политичар. Све је то чудовишна клевета!
Разговори о томе да је таква операција могућа у таквим условима – то су страшне бајке за децу“. С једне стране, као министар унутрашњих послова Косова, господин Реџепи одлично зна да практички не постоји могућност да се таква сведочења било када исправно правно уреде. Од тренутка кад су сведоци дали своје изјаве прошло је 9 година. Шта је све могло да се деси са тим људима на Косову може се судити, макар по томе што је један од њих нестао без трага исте 2003. године, што је и забележено у извештају.
С друге стране, Реџепи, као солидан хирург у прошлости, зна да проблеми у вези узимања органа настају тек онда када су хирурзи забринути за даљу судбину донора. Судећи по страницама извештаја у Жутој кући и у низу других места у Албанији, где су се вршиле такве операције, то уопште није оптерећивало лекаре. Под скалпел су им долазили донори са метком у затиљку.
„Без обзира на то што је истрага у предмету т.зв. Жуте куће већ била раније спроведена у компетенцији мисије ОУН, наши иследници тек што су завршили поновну истрагу током које нису нашли никакве доказе за то да је то место на неки начин везано за причу о трговини органима“, изјавила је Ирина Гудељевић, званични представник Европске комисије за област владавине права на Косову.
Било би чудно када би иследници из мисије ЕУ сада нешто пронашли, после скоро 12 година ћутања од догађања, сада, када је Жута кућа постала знаковита и изазвала низ међународних скандала. И то, после тога када су све то још 2004-те године већ утврдили иследници мисије ОУН.
“Тада спроведена истрага није довела ни до каквих последица. Али, сакупљен је низ техничких доказа: медикаменти, медицински контејнери, чак и трагови крви. Међутим, ти пронађени докази су на чудновати начин уништени, - говори известилац Комисије за правна питања и права човека ПАСЕ, Дик Марти. – Ја сам се у целокупној својој пракси по први пут срео са тим да неко, две године после истраге, уништи све доказе који би сада имали одлучујућу улогу“.
Ово је интервју који је Дик Марти, швајцарски сенатор, у јануару ове године дао агенцији АлбИнфо, одмах после објаве његовог шокантног извештаја, на Скупштини Савета Европе, о трговини органима на Косову. Погођен тиме што је информација, коју је Карла Дел Понте објавила, толико година скривана од европске јавности и правосуђа, он је спровео сопствену истрагу, током које је, поред осталог, утврдио да је са тим бизнисом био у вези и Хашим Тачи, садашњи премијер Косова. Под надимком Змија, Тачи је те године био на челу најсуровије Дреничке групе, чији су борци били у саставу Армије за ослобођење Косова.
"И ОУН и Хашки суд и Мисија ЕУ су већ три пута вршили истрагу, а резултат је нула! Дует Дел Понте и Дика Мартија се прославио својим научно-фантастичним измишљотинама. Стварност је сасвим друкчија и правосуђе ће рећи своју реч“, рекао је Хашим Тачи, премијер Косова.
У интервјуу екипи на терену Првог канала, Хашим Тачи је само наговестио да Дика Мартија очекују озбиљне непријатности. Међутим, по речима председника комитета Државне Думе за међународна питања, Константина Косачова, чији је потпис први који се налази на предлогу да се извештај Дика Мартија саслуша у Стразбуру, швајцарац је већ сада доспео у тежак положај.
Оставши недавно без статуса посланичког имунитета, он ризикује да се у било ком тренутку нађе на суду под оптужбом за клевету. Осим тога, Марти нема поверења у истрагу која сада проверава чињенице наведене у његовом извештају.
„Сам Марти је причао да он не може тим људима да одаје изворе своје информације, зато што зна, да у тој мисији, око те мисије, има много људи који отворено симпатишу идеју независности, а то значи, постоји ризик да се замене сведоци, да се њихови животи подвргну ризику“, истиче председник комитета Државне Думе за међународна питања, Константин Косачов.
Данас се темом органа на Косову баве већ три иследничке групе. Једна, ништа није нашла у Жутој кући, друга, са највећим овлашћењима, проверава извештај Дика Мартија, трећа је, најзад, довела до суда предмет косовске клинике „Медикус“ у Приштини, где су се такође изводиле незаконите операције трансплантације људских органа. Али, у 2008. години.
“Зашто повезивати ове догађаје исувише далеке једне од других? Ми немамо доказа да је предмет приватне клинике „Медикус“ на било који начин повезан са другим предметима трговине људским органима", - истакао је Џонатан Рајтел, тужилац мисије Мисије ЕУ у области владавине права и закона на Косову.
Клиника "Медикус" је основана 2000-те године – баш у тренутку када је бизнис са трговином људским органима био у успону. Њен профил је урологија, вероватно најактуелнији проблем у ратом опустошеној провинцији. Током истраге утврђено је да је у клиници радила међународна криминална група лекара, која је од средине 90-тих година зарађивала на црној трансплантологији. У тајном извештају мисије ОУН за 2003. годину је речено да су бандити, који су крчмили тела косовских срба на северу Албаније, имали уходане контакте са Турском и на Блиском Истоку.
У процесу клинике „Медикус“ у 2008. години је и Турчин – хирург Јусуф Сонмез, познат још и као доктор Франкенштајн и израелац-посредник Моше Арел. Сонмез је задржан у Истамбулу, али је већ следећег дана пуштен на слободу, Арел, пак, ослобођен одлуком косовског судије, сада се скрива у Израелу. На тај начин, у рукама приштинског судије остали су само албанци, који ће, наравно, ћутати. Тужилац Рајтел, који не налази везу предмета „Медикус“ са причом о трговини србским бубрезима почетком 2000-их, ипак признаје да је погођен размерама тајне мреже у коју је била увучена невелика клиника на периферији Приштине.
У овом тренутку истражне радње, на овај или онај начин везане за овај предмет, осим на Косову, спроводе се у Турској и Азербејџану, у Израелу и у Украјини. Ових дана у Кијеву се одвија затворени судски процес. На клупи окривљених се налази шест познатих украјинских хирурга. „Трговина људским органима се на Косову одвијала све до недавно, у другом облику, али испод носа разних међународних инстанци у Приштини. Ја уверено тврдим – овде раде ти исти канали“, рекао је Дик Марти.
Гвозден Гагић, пензионисани пуковник србске полиције, стручњак за истраживање тешких преступа, почетком 2000-тих био је на челу државне комисије за нестала лица. Управо у том својству он се у Хагу обратио Карли Дел Понте, пруживши јој информацију, коју су имали Срби, о местима где су чувана нестала лица и путевима њиховог пребацивања у Албанију, т.ј. то је био почетак целе ове приче. По њему, не треба раздвајати, већ објединити све те предмете. Рецимо, проверити чиме су се бавили, сада ухапшени у Приштини, албански лекари почетком 2000-тих. Такође, важно је знати да пресађени орган чува ДНК донора. Треба спровести мониторинг свих операција трансплантације, које су се изводиле у региону у том периоду.
„И можда ћемо тада моћи да објаснимо сведочење једног арапског шеика, који је имао операцију пресађивања срца. Добили смо их од једне, нама наклоњене, обавештајне службе. Шеик је рекао да је операција прошла нормално, да се добро осећа, једино што га брине је то, што у његовим грудима сада куца србско срце“, говори Гвозден Гагић
Пише: Јевгениј Баранов
Ове недеље је хиљаде Срба са Косова на име Председника Русије упутило молбу за стицање држављанства Русије. То значи само једно - у савременој Европи ови људи немају ни у кога да се поуздају и једину заштиту виде у нашој земљи.
Од почетка међународне операције на отимању Косова у покрајини је убијено више од хиљаду Срба – ове недеље су о томе саопштили званичници у Београду. Злочинци на власти, трговина наркотицима, насилно истискивање староседелачког србског становништва од стране муслимана-албанаца – на Косову се у концентрисаном облику одсликавају сви савремени проблеми Европе. И управо због тога, многобројне европске организације, које треба да се боре за поштовањсе права човека, свесно прећуткују трагедију Срба на Косову. У низу злочина сепаратиста против србског становништва на Косову, посебно се издваја питање трговине људским органима – дело које ће пре или касније бити истражено уз учешће ОУН.
На србској барикади у селу Зупче, на северу Косова, малени норвежанин Кристијан Каш остао би скоро незапажен међу снажним Србима да није имао шал са србским грбом. Пре једанаест година, почетком 2000. године, тада још младић добио је чин мајора и упутио се на Косово у саставу миротворачког контингента НАТО-а. Његове обавезе су биле - односи с јавношћу и контакти са штампом. „Када данас, после 10 година, читам то што сам тада писао, осећам стид због своје наивности, патоса и глупости које сам тада сматрао истинитим. Ево шта ћу вам рећи: ја сада пишем књигу о догађајима тих година, каже Кристијан Каш. – Ако сте одлучили да се бавите причом о трговини органима, онда ви морате бити спремни и на то да ништа нећете успети доказати. Моје искуство је да је, овде на Косову, све тако уређено да ви можете имати стопроцентно тачну информацију, али да доказе никада нећете наћи“.
Милорад Пејчиновић је до скора био на челу косовског одељења државне комисије Србије за нестала лица. У Јесен 1999. године нестао му је 19 годишњи син. Све те године, покушавајући да пронађе стотине несталих без трага, он се надао да ће међу њима бити и његово дете. Живећи на централном Косову у потпуном албанском окружењу замолио је да га снимамо тако да његово лице остане у сенци. „Сви подаци којима располажемо, у крајњој линији, сводили су се на то да је организатор тог бизниса са трговином људским органима био садашњи премијер Косова Хашим Тачи, а дистрибутер – Бернар Кушнер, тада шеф мисије ОУН на Косову. 2009-те године, не знајући шта да урадим са том информацијом, испричао сам је новинарима“, рекао је Милорад Пејчиновић.
Будимир Ничић, дописник радија „Глас Америке“ на Косову и руководилац програма „Слободно србски“ на регионалној телевизији. Разговарао је са рођацима несталих косовских Срба неколико дана уочи доласка на Косово, тада већ министра иностраних послова Француске, Бернара Кушнера.
“Ја једноставно нисам имао другу могућност да Кушнеру поставим то питање. Питање је било, шта он мисли о томе зашто га срби оптужују за учешће у трговини органима њихових рођака. Он је имао милион варијанти за одговор, али нисам ни сањао да ће одговор француског дипломате бити такав. Сматрам да је таква реакција, шта год да ју је изазвало, била симтоматична“, каже Будимир Ничић.
Господин Кушнер је сигурно неискрен, он прекрасно зна о чему се ради. Годину дана пре ове сцене штампани су мемоари Карле Дел Понте. Екс-тужилац Хашког трибунала подробно описује своје покушаје да истражи случајеве трговине органима киднапованих људи. По њеним подацима, та трговина се веома живо одвијала у периоду од 1999. до 2001. године. То јест, управо тада када је Бернар Кушнер, оснивач организације „Лекари без граница“, био на челу мисије ОУН на Косову. Жута кућа, недалеко од насеља Бурел на северу Албаније, Дел Понте је навела као место на коме се претпоставља да су вршене те страшне операције.
О трговини органима Срба, несталих на Косову, први пут смо сазнали још 2006-те године од једне србкиње, која тек што је примила ексхумиране остатке мужа, несталог у лето 1999. године. Међутим, све до појаве у штампи открића госпође Дел Понте, сва наша питања на ту тему изазивала су реакцију налик на реакцију Кушнера. Специјални тајни извештај групе иследника Хашког суда за бившу Југославију датиран је новембра 2003. године. На његовим страницама су подробно забележена сведочења 8 сведока-Албанаца, који су непосредно учествовали у транспорту киднапованих лица са Косова на север Албаније. Имена и надимци оних који су их тамо сачекивали, описи места где су држани киднаповани и где су се закопавали лешеви, њихове приче како су се органи транспортовали са аеродрома албанске престонице чартер летовима у Истамбул. Наведене су чак и цене које су добијали посредници за још увек живу робу. По 45.000 долара за главу. Овде се говори и о Жутој кући.
„Па шта? То је само папир. Овде су сведочења сведока које нико није видео. Да би се у то поверовало, то је требало да се на прописани начин прикаже, - рекао је Барјрам Реџепи, министар унутрашњих послова Косова. Уствари, везано за Жуту кућу и целу ту причу о органима, рећи ћу вам као стручњак, не као политичар. Све је то чудовишна клевета!
Разговори о томе да је таква операција могућа у таквим условима – то су страшне бајке за децу“. С једне стране, као министар унутрашњих послова Косова, господин Реџепи одлично зна да практички не постоји могућност да се таква сведочења било када исправно правно уреде. Од тренутка кад су сведоци дали своје изјаве прошло је 9 година. Шта је све могло да се деси са тим људима на Косову може се судити, макар по томе што је један од њих нестао без трага исте 2003. године, што је и забележено у извештају.
С друге стране, Реџепи, као солидан хирург у прошлости, зна да проблеми у вези узимања органа настају тек онда када су хирурзи забринути за даљу судбину донора. Судећи по страницама извештаја у Жутој кући и у низу других места у Албанији, где су се вршиле такве операције, то уопште није оптерећивало лекаре. Под скалпел су им долазили донори са метком у затиљку.
„Без обзира на то што је истрага у предмету т.зв. Жуте куће већ била раније спроведена у компетенцији мисије ОУН, наши иследници тек што су завршили поновну истрагу током које нису нашли никакве доказе за то да је то место на неки начин везано за причу о трговини органима“, изјавила је Ирина Гудељевић, званични представник Европске комисије за област владавине права на Косову.
Било би чудно када би иследници из мисије ЕУ сада нешто пронашли, после скоро 12 година ћутања од догађања, сада, када је Жута кућа постала знаковита и изазвала низ међународних скандала. И то, после тога када су све то још 2004-те године већ утврдили иследници мисије ОУН.
“Тада спроведена истрага није довела ни до каквих последица. Али, сакупљен је низ техничких доказа: медикаменти, медицински контејнери, чак и трагови крви. Међутим, ти пронађени докази су на чудновати начин уништени, - говори известилац Комисије за правна питања и права човека ПАСЕ, Дик Марти. – Ја сам се у целокупној својој пракси по први пут срео са тим да неко, две године после истраге, уништи све доказе који би сада имали одлучујућу улогу“.
Ово је интервју који је Дик Марти, швајцарски сенатор, у јануару ове године дао агенцији АлбИнфо, одмах после објаве његовог шокантног извештаја, на Скупштини Савета Европе, о трговини органима на Косову. Погођен тиме што је информација, коју је Карла Дел Понте објавила, толико година скривана од европске јавности и правосуђа, он је спровео сопствену истрагу, током које је, поред осталог, утврдио да је са тим бизнисом био у вези и Хашим Тачи, садашњи премијер Косова. Под надимком Змија, Тачи је те године био на челу најсуровије Дреничке групе, чији су борци били у саставу Армије за ослобођење Косова.
"И ОУН и Хашки суд и Мисија ЕУ су већ три пута вршили истрагу, а резултат је нула! Дует Дел Понте и Дика Мартија се прославио својим научно-фантастичним измишљотинама. Стварност је сасвим друкчија и правосуђе ће рећи своју реч“, рекао је Хашим Тачи, премијер Косова.
У интервјуу екипи на терену Првог канала, Хашим Тачи је само наговестио да Дика Мартија очекују озбиљне непријатности. Међутим, по речима председника комитета Државне Думе за међународна питања, Константина Косачова, чији је потпис први који се налази на предлогу да се извештај Дика Мартија саслуша у Стразбуру, швајцарац је већ сада доспео у тежак положај.
Оставши недавно без статуса посланичког имунитета, он ризикује да се у било ком тренутку нађе на суду под оптужбом за клевету. Осим тога, Марти нема поверења у истрагу која сада проверава чињенице наведене у његовом извештају.
„Сам Марти је причао да он не може тим људима да одаје изворе своје информације, зато што зна, да у тој мисији, око те мисије, има много људи који отворено симпатишу идеју независности, а то значи, постоји ризик да се замене сведоци, да се њихови животи подвргну ризику“, истиче председник комитета Државне Думе за међународна питања, Константин Косачов.
Данас се темом органа на Косову баве већ три иследничке групе. Једна, ништа није нашла у Жутој кући, друга, са највећим овлашћењима, проверава извештај Дика Мартија, трећа је, најзад, довела до суда предмет косовске клинике „Медикус“ у Приштини, где су се такође изводиле незаконите операције трансплантације људских органа. Али, у 2008. години.
“Зашто повезивати ове догађаје исувише далеке једне од других? Ми немамо доказа да је предмет приватне клинике „Медикус“ на било који начин повезан са другим предметима трговине људским органима", - истакао је Џонатан Рајтел, тужилац мисије Мисије ЕУ у области владавине права и закона на Косову.
Клиника "Медикус" је основана 2000-те године – баш у тренутку када је бизнис са трговином људским органима био у успону. Њен профил је урологија, вероватно најактуелнији проблем у ратом опустошеној провинцији. Током истраге утврђено је да је у клиници радила међународна криминална група лекара, која је од средине 90-тих година зарађивала на црној трансплантологији. У тајном извештају мисије ОУН за 2003. годину је речено да су бандити, који су крчмили тела косовских срба на северу Албаније, имали уходане контакте са Турском и на Блиском Истоку.
У процесу клинике „Медикус“ у 2008. години је и Турчин – хирург Јусуф Сонмез, познат још и као доктор Франкенштајн и израелац-посредник Моше Арел. Сонмез је задржан у Истамбулу, али је већ следећег дана пуштен на слободу, Арел, пак, ослобођен одлуком косовског судије, сада се скрива у Израелу. На тај начин, у рукама приштинског судије остали су само албанци, који ће, наравно, ћутати. Тужилац Рајтел, који не налази везу предмета „Медикус“ са причом о трговини србским бубрезима почетком 2000-их, ипак признаје да је погођен размерама тајне мреже у коју је била увучена невелика клиника на периферији Приштине.
У овом тренутку истражне радње, на овај или онај начин везане за овај предмет, осим на Косову, спроводе се у Турској и Азербејџану, у Израелу и у Украјини. Ових дана у Кијеву се одвија затворени судски процес. На клупи окривљених се налази шест познатих украјинских хирурга. „Трговина људским органима се на Косову одвијала све до недавно, у другом облику, али испод носа разних међународних инстанци у Приштини. Ја уверено тврдим – овде раде ти исти канали“, рекао је Дик Марти.
Гвозден Гагић, пензионисани пуковник србске полиције, стручњак за истраживање тешких преступа, почетком 2000-тих био је на челу државне комисије за нестала лица. Управо у том својству он се у Хагу обратио Карли Дел Понте, пруживши јој информацију, коју су имали Срби, о местима где су чувана нестала лица и путевима њиховог пребацивања у Албанију, т.ј. то је био почетак целе ове приче. По њему, не треба раздвајати, већ објединити све те предмете. Рецимо, проверити чиме су се бавили, сада ухапшени у Приштини, албански лекари почетком 2000-тих. Такође, важно је знати да пресађени орган чува ДНК донора. Треба спровести мониторинг свих операција трансплантације, које су се изводиле у региону у том периоду.
„И можда ћемо тада моћи да објаснимо сведочење једног арапског шеика, који је имао операцију пресађивања срца. Добили смо их од једне, нама наклоњене, обавештајне службе. Шеик је рекао да је операција прошла нормално, да се добро осећа, једино што га брине је то, што у његовим грудима сада куца србско срце“, говори Гвозден Гагић
Нема коментара:
Постави коментар