Извор: Восток
Превод: С. Д. С.
Први интервју са председником Путином после инаугурације за РТ (“RUSSIA TODAY” ТВ)
РТ: Добар дан, ви гледате РТ са Кевином Овеном. Велико нам је задовољство рећи да је данас са нама председник Руске Федерације, Владимир Путин. Задовољство нам је, јер је ово његов први велики интервју после инаугурације. Господине Председниче, хвала Вам што сте издвојили Ваше време да разговарате са нама.
Пре свега, оно о чему бих желео да разговарамо је долазећи самит АПЕК. Ускоро ћете ићи тамо – у Владивосток, јер је то први пут да се у Русији одржава такав престижан догађај. Али, ту се увек намеће питање – шта се заправо постиже на овим скуповима, скуповима као што је овај, или попут Г8, Г20?
Иако АПЕК има првенствено економски карактер, такође је укључено и доста политике. И наравно, много кључних играча, укључујући и Вас, укључујући и САД, доста кључних играча није сагласно о неким веома кључним питањима. Мислим на Сирију, мислим на противракетну одбрану, мислим на Иран. Да ли постоји опасност да политика угуши, стане на пут, великим економским пословима за које се ти исти кључни играчи надају да ће их потписати на овом самиту, или бар причати о потписивању?
ВП: То је тачно. Али, у ствари – и управо сте сами рекли – АПЕК је првобитно замишљен као форум за дискусију о економским питањима. И, као земља домаћин овогодишњег самита, такође намеравамо да се фокусирамо на економске и социо-економске изазове.
АПЕК је првобитно основан са крајњим циљем либерализације глобалне економије. И ми намеравамо да то буде кључно питање на дневном реду у Владивостоку.
Када сам позвао наше колеге, пре пет година, да се нађемо на овом форуму, посебно у Руској Федерацији, мој разлог је био да се призна значај ове области за Русију, с обзиром да се две трећине територије Русије налазе у Азији, а ипак већи део наше спољне трговине – више од 50 одсто – је са Европом, док Азија чини само 24 одсто. У међувремену, Азија се развија брзо и интензивно. Ви и ја то знамо, и сви то знају. Дакле, ми планирамо да се првенствено усредсредимо на економске изазове, транспорт, глобалну безбедност хране и задатак либерализације глобалне економије. Добро је позната чињеница да је последњих година забележен драматичан пораст броја људи који су погођени глађу, који је порастао за 200 милиона. То значи да 1 милијарда људи широм света тренутно пати од недостатка хране, или глади. Верујем да је ово проблем који ће бити у фокусу, заједно са бројним другим изазовима који су веома осетљиви и значајни за милионе људи.
Што се тиче Сирије и других жаришта – питања која су тренутно у центру пажње – свакако ћемо им се посветити у нашим расправама на форуму, у билатералним разговорима, или на други начин. Неће бити занемарени.
РТ: Да ли мислите да би ипак требало да буде више практичних резултата? Да ли су ти догађаји, као што је АПЕК, мало превише ток-шоу?
ВП: Знате, недавно сам присуствовао састанку Г20 у Мексику. По правилу, такви састанци су унапред припремљени и о њима унапред разговарају наши сарадници, министри и високи стручњаци, па ипак постоје одређена питања на које се фокусирају шефови држава који су присутни. А у ствари, то је тако било у Мексику. Био сам веома заинтересован да пратим дискусије и слушам супротстављена мишљења, и ја сам учествовао у неким од тих дискусија. Мислим да ће на форуму који следи бити исто тако много дебата. Али, то је само кроз такав вид помног, напорног рада – из године у годину, из квартала у квартал, ако не и из дана у дан, ако ми опростите на мом бирократском језику – да на крају можемо доћи до прихватљивих решења за осетљива питања, као што је, рецимо, либерализација трговине. Јер, ово је питање које утиче на милионе људи. Знате, питања о којима се расправља у оквиру Светске трговинске организације, као и долазећег самита АПЕК-а су толико неизмерно важна за нас, делом због тога што је Русија сада пуноправни члан СТО. Такође смо успоставили Царинску унију и Заједнички економски простор на пост-совјетској територији, заједно са Белорусијом и Казахстаном. А, дијалог је веома важан за нас, тако да нашим партнерима можемо објаснити и помоћи им да схвате колико овај вид удруживања у пост-совјетској зони може бити користан и од помоћи. Посебно, јер су покретачке снаге које сам поменуо, утемељене на основу принципа СТО.
РТ: Хвала на објашњењу. Вратићемо се на АПЕК мало касније, али дотакли сте се још једне велике теме о којој се много пише, ужасни догађаји који су се одвијали у Сирији током последњих 18 месеци. Став Русије је био непоколебљив сво време. Рекли сте да не би требало да постоји страна интервенција и да би сиријски народ требало да буде тај који одлучује и да се то треба урадити кроз дипломатију. То је одлична идеја, али из дана у дан се губе невини животи на обе стране. Да ли је време за нешто више од разговора? Да ли Русија можда сада треба да преиспита своје ставове?
ВП: Како то да је Русија једина од који се очекује да преиспита свој став? Зар не мислите да наше колеге у преговорима, такође, треба да преиспитају своје ставове? Јер, ако се осврнемо на догађаје у последњих неколико година, видећемо да доста иницијатива наших партнера нису завршене баш онако како се намеравало.
Узмите примере бројних земаља које су ношене ескалирајућим унутрашњим сукобима. САД и њени савезници су отишли у Авганистан, а сада сви они само размишљају о томе како да изађу из Авганистана. Ако нешто треба ставити на дневни ред, то је питање помоћи у повлачењу њихових снага и опреме из Авганистана преко наших транзитних праваца.
Да ли сте сигурни да ће ситуација тамо бити стабилна у наредним деценијама које долазе? За сада, нико није сигуран у то.
И погледајте шта се дешава у арапским земљама. Било је значајних дешавања у Египту, Либији, Тунису, Јемену, итд. Да ли бисте рекли да су ред и просперитет потпуно обезбеђени овим народима? И шта се дешава у Ираку?
У Либији и даље бесне оружани сукоби међу различитим племенима. Нећу ни споменути начин на који је земља променила свој режим: то је посебна тема. Оно што нас брине, и желим још једном то да нагласим, је тренутни рат у Сирији. Али, у исто време, ми смо једнако забринути због могућих последица одређених одлука, уколико се оне предузму.
По нашем мишљењу, најважнији задатак данас је окончање насиља. Ми морамо позвати све зараћене стране, укључујући владу и такозване побуњенике, оружану опозицију, да седну за преговарачки сто и одлуче о будућности, која би свима у Сирији гарантовала сигурност. Тек онда треба да пређу на неке практичне мере у вези будућег управљачког система државе. Ми схватамо да овој земљи треба промена, али то не значи да промена треба да дође са крвопролићем.
РТ: С обзиром на чињенице које се односе на Сирију, а које видите на столу сада, шта је следећи корак? Шта Ви мислите да ће се реално следеће десити?
ВП: Рекли смо нашим партнерима да желимо да седнемо заједно за преговарачки сто у Женеви. А кад смо сели, заједно смо скицирали смернице за даљу акцију, која би помогла да се донесе мир Сирији и усмерила дешавања ка конструктивнијем путу. Добили смо скоро једногласну подршку и поделили резултате разговора са сиријском владом. Али, онда су побуњеници заправо одбили да признају те одлуке, а многе преговарачке страна су се такође тихо повукле.
Верујем да, прва ствар коју треба урадити, је зауставити испоруку оружја у ратну зону, а што још увек траје. Требало би да престанемо покушавати да намећемо неприхватљива решења на обе стране, јер је то ћорсокак. То је оно што треба да урадимо. То је тако једноставно.
Срећом, генерално имамо пријатељске односе са арапским светом, али бисмо желели да останемо далеко од исламског секташког сукоба, или се мешамо у обрачуне у које су укључени сунити, шиити, алави и тако даље. Свакога третирамо са једнаким поштовањем. Такође се добро слажемо са Саудијском Арабијом и другим земљама; ја сам развио топли лични однос са чуварима две исламске светиње. Једини и основни мотив иза нашег става је жеља да се створи повољан амбијент да се ситуација позитивно развија у наредним годинама.
РТ: Каква су Ваша размишљања о Уједињеним нацијама и начину на који су Уједињене нације реаговале, нарочито у Сирији. Било је критика да нису успеле да одрже јединствени став и да су постале више као марионетска организација. Да ли делите то мишљење?
ВП: Сасвим супротно, рекао бих. Мој став по том питању је апсолутно супротан од онога што сте управо рекли. Да су се Уједињене нације и Савет безбедности заиста претворили у пуко средство за рутинско одобравање било које од држава чланица, они би престали да постоје, баш као што се то десило са Лигом народа. Али реалност је да су Савет безбедности и УН створени да буду средство за компромис. Тежња да се то оствари је дуг и сложен процес, и само тежак рад нам може донети плодове.
РТ: Господине Председниче, желео бих да Вам поставим једно друго питање – велики број западних и арапских земаља су тајно подржавале Слободну сиријску војску (FSA) – и заиста, неки од њих то сада раде отворено. Наравно, ствар је у томе што се сумња да FSA, у своје редове, ангажује познате борце Ал Каиде. Дакле, преокрет у овој причи јесте да доста земаља у ствари спонзорише тероризам, ево на пример у Сирији, земаља које су и саме патиле од страшног тероризма. Да ли је то добра процена?
ВП: Знате, када неко жели да дође до краја за који сматра да је оптималан, искористиће сва средства. По правилу, они ће покушати и урадиће то милом или силом – и ретко кад мислити на последице. То је био случај током рата у Авганистану, када је Совјетски Савез извршио инвазију 1979. У то време, наши садашњи партнери су подржали побуњенички покрет и у суштини проузроковали Ал Каиду, која се касније осветила САД-у.
Данас неки желе да користе војнике из Ал Каиде, или неке друге организације са једнаким радикалним ставовима, да остваре своје циљеве у Сирији. Ова политика је опасна и врло кратковида. У том случају, требало би откључати Гвантанамо, наоружати све његове затворенике и довести их у Сирију да се боре – то је практично иста врста људи. Али, оно што треба имати у виду је да ће се једног дана ти људи осветити својим бившим заробљивачима. С друге стране, ти исти људи треба да имају у виду да ће на крају завршити у неком новом затвору, веома налик оном недалеко од кубанске обале.
Желео бих да нагласим да је ова политика врло кратковида и препуна тешких последица.
РТ: Ја бих да ово сада мало проширимо, мало даље од Сирије. Дотакли сте се Сирије. Сирија је у сред грађанског рата, гледамо сукобе у Бахреину и Саудијској Арабији. Ствари су мало мирније у Египту, Либији и Тунису, како сте малопре споменули. Али, држати се подаље од свега тога, свих невоља које смо видели на Блиском истоку, свих превирања тамо – да ли је то уопште добро или лоше, како сада стоји тај регион?
ВП: О томе можемо разговарати до у ситне сате и још увек не би имали довољно времена. За мене је јасно да ови догађаји имају историјску логику. Лидери ових земаља су очигледно превидели потребу за променом и пропустили текуће трендове у земљи и иностранству, тако да су пропустили да проведу реформе које би спасиле дан. Сви ови догађаји просто логично произилазе из ове позадине. Да ли је ово благослов или проклетство, са многим негативним импликацијама, сада је сувише рано да се каже. У сваком случају, недостатак цивилизованог приступа, висок ниво насиља, су до сада стајали на путу било каквих одрживих политичких структура, које би помогле у решавању економских и социјалних проблема у друштвима погођеним тим догађајима. То је оно што изазива много забринутости за будућност. Зато људи у овим земљама, којима је било доста свог претходног режима, јасно очекују од нових власти да почну одговорно решавати њихове социјалне и економске проблема. Али без политичке стабилности, ови проблеми не могу бити решени.
РТ: Да пређемо сада на Сједињене Америчке Државе, предстојеће изборе тамо, којима се сви много радујемо. Наравно, Барак Обама је, током последње 4 године, одлучно ресетовао дугме са Русијом, али било је и успона и падова, и још увек постоји тај одбрамбени ракетни штит који Русији задаје главобољу у Источној Европи. Ако Обама освоји други мандат, шта је то што ће дефинисати следеће поглавље у односима између Русије и Америке, и да ли је то поглавље са којим можете да урадите посао?
ВП: Верујем да су током протекле четири године председници Обама и Медведев направили велики напредак у јачању руско-америчких односа. Потписали смо нови СТАРТ споразум. Подржана од стране САД-а, Русија је постала пуноправни члан Светске трговинске организације. Било је више разлога да будемо оптимистични по питању наших билатералних односа: наша ојачана сарадња у борби против тероризма и организованог криминала, у неширењу оружја за масовно уништење и друго. Другим речима, ми смо акумулирали доста позитивног искуства.
Али питање које сте поменули – амерички антиракетни одбрамбени систем – је сигурно једно од кључних питања на данашњем дневном реду, јер укључује виталне интересе Русије. Научници и стручњаци схватају да једнострано решење неће повећати глобалну стабилност. У суштини, намера је да се наруши стратешки баланс, што је веома опасно, јер ће свака страна увек настојати да одржи своје одбрамбене способности, а цела ствар би могла једноставно активирати трку у наоружању. Да ли је могуће да се пронађе решење за проблем ако председник Обама буде поново изабран за други мандат? У принципу, да, јесте. Али овде се не ради само о председнику Обами. Колико ја знам, његова жеља да се пронађе решење је сасвим искрена.
Срели смо се недавно на маргинама самита Г20 у Лос Кабосу, у Мексику, где смо имали прилику да разговарамо. И мада смо углавном разговарили о Сирији, имао сам прилику да осетим расположење мог колеге. Мој осећај је да је он искрен човек и да он искрено жели да имплементира позитивне промене. Али, може ли он то да уради, хоће ли му дозволити? Мислим, постоји и војни лоби, и Стејт департмент, који је прилично конзервативан. Успут, прилично је сличан Министарству спољних послова Русије. Њима руководи велики број професионалних кланова, који тамо раде већ деценијама. Ствар је у томе да, у циљу решавања проблема противракетне одбране, обе стране треба да прихвате као аксиом ‘да, ми смо поуздани партнери и савезници једни другима’. Замислимо на секунд да имамо решење – то значи да ћемо од сада заједнички процењивати ракетне претње и заједно контролисати овај систем одбране. То је веома осетљиво подручје националне одбране. Нисам сигуран да су наши партнери спремни на овај вид сарадње.
РТ: Да ли постоји нешто што Русија може да уради да покуша да се нађе на средини, да да бољу основу?
ВП : Урадили смо шта смо могли. Рекли смо, хајде да то урадимо заједно. Наши партнери до сада одбијају да нас прате. Шта друго да радимо? Можемо одржавати дијалог. То је управо оно што ћемо радити, али наравно, како наши амерички партнери наставе са развојем своје противракетне одбране, ми ћемо морати да мислимо о томе како ми можемо да се бранимо и да очувамо стратешки баланс. Узгред, европски савезници Америке (који су такође руски партнери) немају никакве везе са тим. Верујем да, као припадник европске нације, треба то да разумете. Ово је чисто амерички систем противракетне одбране, стратешки, са својим европским елементима који су гурнути на периферију. Европи, баш као ни Русији, није дозвољено да учествује ни у процени ракетних претњи, нити у контролисању система. Наш оригинални предлог је био да се то развије као тространо решење, али се наши партнери нису сагласили са тим.
РТ: Дакле, мислимо да можете да радите са Бараком Обамом, ако он добије изборе. Шта ако Мит Ромни победи? Видите, имам овде неке цитате од пре само месец или два. То је човек који, ако уђе у Белу кућу каже “Русија је, без сумње, наш геополитички противник број један. Они се боре на страни најгорих светских лица”, и наставио је “Русија није пријатељски фактор на светској позорници “. Да ли можете да радите са њим, господине?
ВП: Да, можемо. Ми ћемо радити са било којим председником кога изабере амерички народ. Али, наш труд ће битиолико онефикасан, колико наши партнери то желе.
Што се тиче става господина Ромнија, ми разумемо да је то, у извесној мери, мотивисано реториком предизборне кампање, али такође сматрам да очигледно није у праву, јер такво понашање на међународној сцени је исто као и коришћење национализма и сегрегације као оруђе домаће политике САД-а. Такав утицај на међународној сцени је исти, као када неки политичар, особа која жели да води нацију, посебно велику земљу попут САД-а, изјављује да је неко априори непријатељ. А узгред, то подсећа на нешто друго.
Када говоримо о систему противракетне одбране, наши амерички партнери нам стално говоре „то није усмерено против вас“. Али шта ће се десити ако господин Ромни, који сматра да смо ми амерички непријатељ број један, буде изабран за председника Сједињених Америчких Држава? У том случају, ракетни одбрамбени систем ће дефинитивно бити усмерен против Русије, јер је технолошки конфигурисан управо за ту сврху.
А такође морате водити рачуна и о његовом стратешком карактеру, није изграђен за годину или чак једну деценију, а шансе да човек са Ромнијевим ставовима може доћи на власт су прилично високе. Дакле, шта ми треба да урадимо да осигурамо нашу безбедност?
РТ: Волео бих, за тренутак, да разговарамо о најновијим дешавањима у случају Магнитски, и САД и Британија, Британија однедавно ради на списку руских званичника, руских грађана, за које они кажу да су одговорни за његову смрт. Он је био високо позиционирани финансијски адвокат, који је умро у руском затвору, само да објасним нашим гледаоцима. Зашто је још увек утисак у иностранству да Русија с тим није могла изаћи на крај, да се са одговорним људима није правилно поступало. Зашто се још увек то врти?
ВП: Постоје људи којима треба непријатељ, траже противника с којим би се борили. Да ли знате колико људи умире у затворима у тим земљама које су осудиле Русију? Бројеви су огромни! Погледајте САД, која се појавила са тзв. Магнитски листом. Као што знате, у Русији не постоји смртна казна, док у САД-у и даље постоји. Свако, укључујући и жене, може бити погубљен. У исто време, сва цивилизована друштва знају да се могу појавити правосудне грешке у случајевима смртне казне, чак и када људи признају кривицу. Касније се испостави да осуђеник није починио злочин.
Али то је једна ствар. Још важније, сматрам да само Бог има право да одузме живот. Али ја не желим да улазим превише у то сада – у томе постоји много филозофије. Али, имајући то на уму, могли смо саставити нашу црну листу, и више од једне, о људима који користе смртну казну у другим земљама. Али смо изабрали да то не радимо.
Што се тиче господина Магнитског, свакако је велика трагедија што је умро у затвору. И ту свакако мора да се спроведе темељна истрага. Ако је неко крив, мора бити кажњен. Али оно што ја желим да нагласим је да у овом случају не постоји апсолутно никакав политички контекст. То је трагедија, али то има само везе са криминалом и правном процедуром, а не политиком. Не више од тога.
Ипак, неко гледа да поквари односе са Русијом. Забранили су неким руским званичницима, који су наводно учествовали у смрти господина Магнитског, да уђу у њихове земље. Наравно, жао ми је због његове смрти и изражавам моје саучешће његовој породици.
Али, шта би Русија требало да уради у таквим случајевима? Предузме одговарајуће кораке и састави сличну листу званичника из оних земаља, које уводе такве мере против Русије. Тако на пример…
РТ: И да разјаснимо, Русија неће поново испитати овај случај?
ВП: Који случај? Шта треба да се поново суди? Ми само треба да сазнамо да ли је неко крив за његову смрт или не. А ако је неко крив и одговоран за смрт на неки начин, та особа треба да сноси одговорност. То је то. Опет, политика није у позадини тога. То је посао стручњака за спровођење закона да воде рачуна о томе.
И наравно, руске власти ће то урадити. Тужилаштво ради на томе.
РТ: А сада бих желео да попричамо о суђењу и хапшењу панк групе Пуси рајот. Било је много критика да је изречена сувише јака казна, превише и и да се на крају осветило и да је, што се тиче публицитета, привукло још више људи њиховом циљу. Да ли сматрате да се овај случај требао другачије водити?
ВП: Ви радите у Русији већ неко време, а можда знате нешто руског. Молим Вас да преведете име бенда на руски?
РТ: Пуси рајот панк бенд, не знам како бисте их назвали на руском господине, али можда бисте ми Ви могли рећи!
ВП: Можете ли превести прву реч на руски? Или би можда звучало превише непристојно? Да, мислим да не бисте то урадили, јер звучи превише непристојно, чак и на енглеском језику.
РТ: Ја стварно мислим да се односи на мачке, али схватам шта мислите. Да ли мислите да се случај погрешно водио на било који начин, да ли се нешто маже научити из овога?
ВП: Знам да разумете савршено добро, не морате се претварате да не схватате. То је само зато што су ови људи натјерали да се име њиховог бенда изговори превише много пута. То је опсцено – али заборавите.
Ево шта бих желео да кажем. Увек сам осећао да казна треба да буде сразмерна преступу. Ја нисам у позицији сада и, у сваком случају, не бих да коментаришем одлуке руског суда, али бих радије говорио о моралној страни приче.
Прво, у случају да нисте чули, пре пар година, једна од чланица бенда је поставила три слике у једном великом супермаркету у Москви, са знаковима који говоре да би Јевреје, хомосексуалце и раднике имигранте требало протерати из Москве. Мислим да су власти требале да обрате пажњу на њихове активности тада. Након тога, оне су организовале оргију на јавном месту. Наравно, људи имају право да раде шта хоће, док је год то легално, али ова врста понашања на јавном месту не би требало да прође незапажено од стране власти. Онда су, на интернету, поставиле видео снимак тог оргијања. Неки љубитељи групног секса кажу да је то боље него један-на-један, јер као и у сваком тиму, не морате стално да ударате лопту.
Опет, у реду је ако радите оно што волите приватно, али нисам толико сигуран што се тиче постављања акција на интернету. То би такође могао да буде предмет правне процене.
Онда су се појавили у Катедрали Јелохово, овде у Москви, изазивајући безбожничко скрнављење, и онда отишле у другу катедралу и тамо изазвале хаос.
Руси и даље имају болне успомене из раних година совјетске владавине, када је прогањано на хиљаде православних, муслиманских, као и свештеника других религија. Совјетске власти су брутално потиснуле свештенство. Многе цркве су уништене. Напади су имали разарајући ефекат на све наше традиционалне религије. И тако, у целини, сматрам да држава мора да заштити осећања верника.
Нећу коментарисати да ли је пресуда добро утемељена и казна сразмерна преступу. Ове девојке требају имати адвокате који бране њихове интересе на суду. Оне имају право да уложе жалбу и траже нову расправу. Али то је до њих, то је само правно питање.
РТ: Да ли је уопште реално да ће добити неку врсту превременог пуштања на слободу?
ВП: Ја не знам да ли су њихови адвокати поднели жалбу или не. Не пратим случај тако помно. Ако су се жалили, виши суд је овлашћен да предузме било какву одлуку. Да будем искрен, ја покушавам да останем што је могуће даље од случаја. Знам детаље, али не желим да у то улазим.
РТ: Постоји забринутост у земљи и иностранству да Русија болује од притиска на опозицију, од кад сте се вратили као председник. Пооштрен је закон о клевети, којим су повећане казне за клевету, закони о цензури интернета, који су донешени да би се заштитила деца. Све ово је уведено под Вашим надзором. Шта Ви мислите, где је баланс између здраве опозиције и очувања реда и мира? Шта Ви мислите о томе?
ВП: Дакле, онда је истина да друге земље немају законе који забрањују дечију порнографију, укључујући онлајн?
РТ: Имају.
ВП: Дакле имају? Па, ми до недавно нисмо. И, ако смо почели да штитимо наше друштво и нашу децу од ових кривичних дела …
РТ: Можда је због тајминга увођења? Можда је изгледало помало строго, како сте се поново вратили на власт.
ВП: Ја покушавам да не мислим о томе. Ја само радим оно што мислим да је добро за ову земљу и њен народ. И тако ћу радити у будућности. Наравно, свестан сам колико моји кораци одзвањају у свету, али то не може да диктира моју политику. Сви кораци које предузимамо у интересу су руског народа, и наша деца требају ову врсту заштите. Нико неће ово да користи као средство за ограничавање слободе Интернета или онлајн слободе, али имамо право да заштитимо нашу децу.
Ако говоримо о томе шта неки називају притисак … Требали бисмо да појаснимо оно о чему говоримо. Ако га схватимо као једноставан захтев да сви, укључујући и опозицију, поступају у складу са руским законом, онда ће овај услов бити доследно примењиван.
Такође, можете да се сетите масовних нереда, који су шокирали Британију пре неких годину дана. Много људи је повређено, а доста имовине оштећено. Да ли је боље пустити да се ствари погоршају до те мере, и онда провести годину дана трагајући за лицима и њиховим затварањем? Мислим да је најбоље не пустити да ствари оду тако далеко? То је прво.
Друго, дозволите ми да сада пређемо на тврде чињенице. Морате да знате да сам пре годину дана подржао реформу, којом ће руски губернери бити бирани, а не именовани, као раније тајним гласањем. Али сам такође преузео следећи корак. Након ступања на дужност, увео сам нови закон о изборима за Горњи дом руског парламента. Ови конкретни кораци ће утрти пут ка више демократској Русији, а то је истина и за њен народ и њену државу. Било је и других предлога, укључујући промене у процесу доношења закона.
Државна дума сада разматра кориштење јавних иницијатива које се односе на велика национална питања, достављена путем Интернета, као извора новог законодавства. Уколико Нацрт закона подржи 100.000 веб гласова, онда ће о томе бити разматрано на Државној думи. Сада смо у потрази како да ту идеју спроведемо у пракси. Постоје, такође, и други велики предлози. Тежимо да наше друштво буде још напредније и више демократско и намеравамо да будемо доследни, следећи овај пут.
РТ: Започели смо наш разговор говорећи о предстојећем самиту АПЕК-а, на који ускоро идете. Тамо ћете се састати са кинеским председником Ху Ђинтаом. Нећете се састати са Бараком Обамом, јер он неће бити тамо, Хилари Клинтон ће бити. Да ли је то знак како он гледа на АПЕК? Ми знамо да је он заузет, али, је ли то знак како се он односи према АПЕК-у? И да ли је то знак да Кина постаје све већи геополитички и комерцијални партнер?
РТ: Кина заиста постаје глобални економски и политички центар. Ово је део глобалног тренда, са новим центрима који се јављају на политичкој и економској сцени. То је очигледна чињеница, питање је темпо промена. Кина је преузела ову нову водећу улогу, не само у очима Русије, већ и у очима целог света. Оно што нас чини прилично посебним је то да су Русија и Кина комшије и требало је хиљаде година да се наши специјални односи развију тамо где смо сада. Прошли смо кроз сунчана времена која су била веома корисна за обе земље. Такође смо прошли кроз периоде мрака и конфликата. Тренутно, руско-кинески односи су на невиђеном максимуму, и ми делимо међусобно поверење, како у политичком, тако и у економском смислу. Током наредних година смо се обавезали да ћемо постићи промет у вредности од 100 милијарде долара. Да би ово сагледали, тренутно Европа чини 51% спољне трговине Русије, која износи преко 200 млрд долара. То ће бити озбиљан напредак.
Наши амерички партнери су нам давно рекли да Барак Обама неће присуствовати самиту. Разлог је изборна трка у САД, мислимо да је то у реду. САД ће и даље бити заступљена на високом нивоу. Тако, да, ми то знамо већ неколико месеци, и у потпуности разумемо разлоге. У сваком случају, то ће бити велики самит, са највишим званичницима који долазе из двадесетак земаља – шефови држава и влада. Наравно, штета што председник САД не може да дође овај пут, али ништа. Мислим, да је стварно имао прилику, не би је пропустио, јер је то добар догађај за САД да разговарају, не само са нама, него и са другим азијско-пацифичким партнерима.
У сваком случају, ја сам се раније срео са Бараком Обамом, као што сам рекао, у Мексику, и имали смо прилику да разговарамо о нашим билатералним односима и разменимо мишљења о великим глобалним питањима. Дакле, ми настављамо наш дијалог.
РТ: Враћамо се опет на домаће теме, желео бих да разговарамо о корупцији. То је реч која се стално појављује овде у Русији. Говорили сте о томе раније, али пре свега, претходни председник је корупцију заиста стављао на врх своје листе ствари које треба да реши. Међутим, када је Димитриј Медведев напустио дужност председника, доставио је скроман извештај о успеху. Колико је корупција озбиљан проблем овде у Русији у 2012, и шта ћете Ви урадити поводом тога?
ВП: Корупција је проблем за сваку земљу. А успут, наћићете је у свакој земљи, било у Европи, или у Сједињеним Државама. Они су легализовали многе ствари. Узмимо приватни корпоративни лоби – шта је то, је ли то корупција или не? То је легализовано, и као такво је формално у реду, у складу са законом. Али то зависи од тога како гледате на то. Зато ћу поновити да је тај проблем, проблем у многим земљама.
Важнији је ниво и обим корупције. У нашем случају, они су прилично високи. Али, то је типично у земљама у транзицији. Разлог је у томе што, док се развијају нови економски модели, многе ствари још нису прилагођене или уређене, а држава није увек у контроли. Ту су и проблеми вредности, нарочито када се крећемо од социјалистичког начина размишљања и планске економије, ка вечним вредностима. То је компликован процес, нарочито ако ново тржиште олакшава брзо стицање богатства за одређене кругове, или групе људи. То је нешто што се доживљава болно и прекорно. Просечна особа затим почиње размишљати: ако је у реду да неки људи за неколико година зараде милијарде, зашто није добро да ја урадим ово или оно, чак и ако то није тачно у складу са законом и моралним вредностима ?
Све ово поткопава саму основу кампање против корупције. Ово је веома тежак процес. Али, несумњиво је суштински део нашег дневног реда, а ми ћемо наставити са нашим напорима у овој области.
РТ: Постоји велики списак узрока које сте навели, где ћете почети да то решавате, и када ће се те промене видети, када ће бити боље?
ВП: Оно чим треба почнети је, да наше целокупно друштво презире сам појам корупције. Корупција је двосмерни процес, са две стране, давалац мита и прималац мита, и често се дешава да су даваоци мита још активнији од оних који примају мито. Стога, то је ствар подршке моралним вредностима, као и питање да наше агенције за провођење закона начинимо ефикаснијим и развијемо правни оквир који смањује могућности за корупцију. То је мулти-димензионални задатак, веома осетљив и тежак. И ми ћемо радити на сваком његовом аспекту.
РТ: Један од практичних начина о којима говорите је нови нацрт закона који спречава владине званичнике да отварају банковне рачуне и поседују имовину у иностранству. Не знам шта Ви мислите о том закону, али зар није могуће да неко користити туђи рачун. Како ћете да спроведете тај закон?
ВП: Наравно да можете. Овај закон још увек није донет, у току је разматрања у Државној думи. То, наравно, подразумева одређена ограничења за званичнике, јер садашњи закон дозвољава сваком руском држављану да има инострани банковни рачун или имовину. Ипак, ограничења се могу увести за неке званичнике, посебно оне на високом нивоу. Ја не видим ништа необично у томе, посебно имајући у виду реалност данашњице. Али Државна дума ће морати да представи разлоге за свој предлог и развије га у детаљном нацрту закона. Све у свему, мислим да овај закон има вредност и да ће у одређеној мери помоћи у борби против корупције. Наравно да хоће, јер они људи који су спремни да се посвете служењу својој земљи и њеним људима, треба да буду спремни да прихвате такве услове – да, ако желе да имају банковни рачун, то ће морати да буде руски банковни рачун, или руски огранак банке. Зашто да не? Многе иностране банке имају филијале у Русији. Могу задржати своје рачуне овде. Зашто ићи у Аустрију или САД да отворите рачун? Ако вежете вашу судбину за ову земљу, будите толико љубазни да обзнаните ваше интересе овде, укључујући и финансијске интересе, не кријте свој новац било где.
РТ: Док сте још са нама, господине … интересује ме Ваше мишљење о актуелном случају Џулијана Асанжа у Британији, његовој правној бици са Британијом и са бројним другим земљама, као и његови покушаји да добије азил у Еквадору, који је сада и добио, и крије се у амбасади Еквадора. Које је Ваше мишљење о ставу Британије, у једном тренутку су говорили о одузимању дипломатског имунитета амбасади, како би стварно могли ући и ухватити га. То звучи помало чудно, када Русија тамо има велики број осумњичених са којима би желела да разговара, то је нека врста збркане ситуације, али они су добили сигурно уточиште у Британији.
ВП: Ово је сигурно узнемирујућа фактор у нашим односима са Великом Британијом. Говорио сам мојим претходним колегама и пријатељима у британској влади – не онима који у овом тренутку врше функцију – да се десило да Британија пружа уточиште одређеним појединцима, који имају крваве руке, пошто су водили прави рат на територији Русије и клали људи. Рекао сам им “замислите шта би било када би Русија пружала уточиште екстремистима из, рецимо, Ирске републиканске армије – не оним који ових дана преговарају и следе компромисе са владом (они су савршено здрав и разумни људи), већ оне са радикалним ставом”. Знате шта су ми одговорили? “Али, то је управо оно што је Совјетски Савез радио, помагао таквим људима.”
Пре свега, ја сам оперативац бивше совјетске тајне службе. Ја не знам да ли је СССР помагали овој врсти људи, или не, једноставно зато што никада нисам имао ништа с тим. Али, чак и ако претпоставимо да је тако, то је било у доба Хладног рата. Дошло је до кардиналих промена у поставци, Совјетски Савез је историја, а оно што имамо данас је нова Русија. Како можемо дозволити себи да нама доминирају наше старе фобије и застарела схватања међународних односа и врсте односа између наших народа? Ослободимо их се напокон.
Стално нам држе предавања како је британско правосуђе независно. Како доноси своје одлуке, и како нико не може да утиче на то. Шта је са Џулијаном Асанжом? Они су донели одлуку да га изруче. Шта је то, ако не очигледан пример двоструких стандарда? Нећу дати дефинитивну изјаву, али колико ја знам, Еквадор је затражио гаранције од шведске владе да Шведска неће предати Асанжа Сједињеним Државама. До сада нема никаквих гаранција. У најмању руку, то сугерише да гледамо у политички мотивисано суђење.
НАСТАВАК ИНТЕРВЈУА
РТ: Ми ћемо пратити развој ситуације тамо … Причали смо о неким проблемима са којима се суочава Русија, један од проблема са којима се суочава Русија је трговина дрогом, увоз дроге из Авганистана. То се повећало од када је НАТО дошао, пре једну деценију, рок за трупе да се повуку је 2014, шта онда. Да ли Русија имај било какву наду да може да ограничи овај огромни проблем са дрогом?
ВП: До сада се то није решило. Стално смо ангажовани у дијалогу са нашим партнерима, укључујући и оне нације које имају трупе распоређене у Авганистану. А ипак, ситуација се није поправила – уместо тога, она је погоршана. Количина дроге произведене у Авганистану је порасла за 60 одсто у последњих годину дана. Узгред, нисам сигуран у тачне податке, али око 90 одсто хероина, који се продаје у Великој Британији, долази из Авганистана. Ово је заједнички изазов и заједничка претња за нас. За Русију је то врло озбиљна претња нашој националној безбедности, што није претеривање. Више од 20 одсто од укупног промета дроге која долази из Авганистана се налази на тржишту Русије. То је прошле године чинило 70 тона хероина и око 56 тона сировог опијума, што је огроман износ, и то се дефинитивно квалификује као претња нашој националној безбедности.
РТ: Да ли можете објаснити нашим гледаоцима шта је корелација, зашто се овај проблем повећао када су НАТО трупе биле тамо? Да ли постоји нека веза? Зашто се то догађало?
ВП: Постоји очигледна веза. Нећу износити некакве кривичне шеме сада, али ни једна нација, која тренутно има своје трупе у Авганистану, не желе да погорша ствари на своју штету, борећи се против дроге у Авганистану, јер је дрога авганистански начин зараде за живот. Девет одсто БДП-а те земље долази из трговине дрогом. Ако желите да замените овај проценат, мораћете да платите – али нико то не жели. И нигде нећете стићи са обичним изјавама о томе како планирате да надокнадите тај приход од дроге са неким другим врстама прихода. Разговор није довољан – потребна вам је суштинска економска политика и финансијска помоћ. Нико изгледа није вољан да то обезбеди, за почетак. А нико не жели себи да компликује ствари, тако што ће преузети трговину дрогом, јер ако тим људима одузмете приходе од дроге, ефикасно их приморавате да гладују, а то значи да стварате још више непријатеља у Авганистану: ако идете на дрогу, људи ће ићи на вас. То се све своди на то. Дрога је тесно повезана са тероризмом и организованим криминалом, али то је нешто што свако већ зна. Свако зна да се приходи од дроге делом користе за финансирање тероризма. Али чак ни ова свест и схватање да је Европу запљуснула дрога произведена у Авганистану, није довољно да подстакне наше партнере да се озбиљно позабаве овим питањем. И то је веома тужно.
РТ: Последње питање за Вас, господине Председниче. Ускоро ћете говорити о новцу и финансијама на предстојећем самиту АПЕК-а на који идете. Гледајући на светску економију са ваше тачке гледишта, мислите ли да идемо ка другој глобалној рецесији и ако је тако, да ли је Русија, једнако спремна као и прошли пут да је одбије. То је прилично добро урадила прошли пут, али да ли је тако добро спремна овај пут?
ВП: Мислим да смо се још боље припремили, јер смо већ доживели први талас кризе, и ми знамо шта треба да се уради по том питању и како. И ми имамо инструменте за управљање кризама. Штавише, претходној руској влади сам дао задатак још прошле године, да са унапређеним, и већ опробаним и тестираним инструментима, израде нове законе и прилагоде наше прописе. Ми смо тражили да парламент додели 200 милијарди рубаља резервном фонду владе – и парламент се сагласио. Дакле, ми смо генерално опремљене за управљање кризом. Поврх тога, као што знате, ми смо уживали прилично снажан економски раст, уз стопу од 4,2 одсто, која је висока међу највећим светским економијама, поред Кине и Индије. Просечна стопа раста еврозоне је износила 3,9 одсто, док је наша била 4,2. Узгред, и Међународни монетарни фонд и Светска банка еврозони предвиђају негативан раст од минус 0,3 одсто за наредну годину. Ове године и даље рачунамо на позитиван раст у распону између 4 и 5 одсто. То је управо разлог што ће Русија, чак и ако се суочи са економским тешкоћама, при руци имати доста инструмената да се носи са изазовом.
Појачали смо наше златне и девизне резерве, вративши их скоро на ниво од пре кризе. Тренутно смо трећи у свету, поред Кине и Јапана, са више од 500 милијарди долара у златним и девизним резервама. Паралелно са тим, Влада обнавља своје резерве. Имамо два владина резервна фонда: 80 милијарди долара вредан Фонд националног благостања и Резервног фонда са око 60 милијарди долара, како би финансирали буџетски дефицит, у случају рецесије. Али за сада, немамо дефицит: следеће године буџет бележи благи суфицит. Наши стопе незапослености су најниже могуће. Док просечна стопа незапослености у еврозони износи 11,2 и достиже 25-26 одсто у економијама, као што је шпанска, од чега се 70 одсто односи на младе, ми смо одржали стопу незапослености од 5,1 одсто, што је чак испод индекса од пре кризе. Али то нас не чини немарним и самозадовољним. Ми смо потпуно свесни да је лукави аспект глобалне привреде непредвидљивост, и скоро никада не можете бити сигурни где ће се следеће појавити највећи изазови и претње. То је разлог зашто пажљиво пратимо шта се дешава у суседним економијама и економијама наших партнера.
Желимо им успех, и ми смо искрено спремни да им помогне као добри партнери. Јер, било каква економска незгода у еврозони, на пример, ће проузроковати болне последице по нас. Еврозона је наше главно тржиште продаје. Уколико се скупи, наша сопствена производња ће се одмах смањити. Дакле, наш интерес је да еврозона преживи и да се економије наших главних партнера врати на прави колосек. Нама је потребно да водеће европске економије, као што су Немачка, Француска и Британија, буду у добром стању. То је нешто што ћемо увек држати на оку. И ово ће бити примарна тема за дискусију на самиту АПЕК-а у Владивостоку.
РТ: Желимо Вам све најбоље. Председниче Владимире Путин, хвала Вам на разговору за РТ.
ВП: : Хвала Вама.
Превод: С. Д. С.
Први интервју са председником Путином после инаугурације за РТ (“RUSSIA TODAY” ТВ)
РТ: Добар дан, ви гледате РТ са Кевином Овеном. Велико нам је задовољство рећи да је данас са нама председник Руске Федерације, Владимир Путин. Задовољство нам је, јер је ово његов први велики интервју после инаугурације. Господине Председниче, хвала Вам што сте издвојили Ваше време да разговарате са нама.
Пре свега, оно о чему бих желео да разговарамо је долазећи самит АПЕК. Ускоро ћете ићи тамо – у Владивосток, јер је то први пут да се у Русији одржава такав престижан догађај. Али, ту се увек намеће питање – шта се заправо постиже на овим скуповима, скуповима као што је овај, или попут Г8, Г20?
Иако АПЕК има првенствено економски карактер, такође је укључено и доста политике. И наравно, много кључних играча, укључујући и Вас, укључујући и САД, доста кључних играча није сагласно о неким веома кључним питањима. Мислим на Сирију, мислим на противракетну одбрану, мислим на Иран. Да ли постоји опасност да политика угуши, стане на пут, великим економским пословима за које се ти исти кључни играчи надају да ће их потписати на овом самиту, или бар причати о потписивању?
ВП: То је тачно. Али, у ствари – и управо сте сами рекли – АПЕК је првобитно замишљен као форум за дискусију о економским питањима. И, као земља домаћин овогодишњег самита, такође намеравамо да се фокусирамо на економске и социо-економске изазове.
АПЕК је првобитно основан са крајњим циљем либерализације глобалне економије. И ми намеравамо да то буде кључно питање на дневном реду у Владивостоку.
Када сам позвао наше колеге, пре пет година, да се нађемо на овом форуму, посебно у Руској Федерацији, мој разлог је био да се призна значај ове области за Русију, с обзиром да се две трећине територије Русије налазе у Азији, а ипак већи део наше спољне трговине – више од 50 одсто – је са Европом, док Азија чини само 24 одсто. У међувремену, Азија се развија брзо и интензивно. Ви и ја то знамо, и сви то знају. Дакле, ми планирамо да се првенствено усредсредимо на економске изазове, транспорт, глобалну безбедност хране и задатак либерализације глобалне економије. Добро је позната чињеница да је последњих година забележен драматичан пораст броја људи који су погођени глађу, који је порастао за 200 милиона. То значи да 1 милијарда људи широм света тренутно пати од недостатка хране, или глади. Верујем да је ово проблем који ће бити у фокусу, заједно са бројним другим изазовима који су веома осетљиви и значајни за милионе људи.
Што се тиче Сирије и других жаришта – питања која су тренутно у центру пажње – свакако ћемо им се посветити у нашим расправама на форуму, у билатералним разговорима, или на други начин. Неће бити занемарени.
РТ: Да ли мислите да би ипак требало да буде више практичних резултата? Да ли су ти догађаји, као што је АПЕК, мало превише ток-шоу?
ВП: Знате, недавно сам присуствовао састанку Г20 у Мексику. По правилу, такви састанци су унапред припремљени и о њима унапред разговарају наши сарадници, министри и високи стручњаци, па ипак постоје одређена питања на које се фокусирају шефови држава који су присутни. А у ствари, то је тако било у Мексику. Био сам веома заинтересован да пратим дискусије и слушам супротстављена мишљења, и ја сам учествовао у неким од тих дискусија. Мислим да ће на форуму који следи бити исто тако много дебата. Али, то је само кроз такав вид помног, напорног рада – из године у годину, из квартала у квартал, ако не и из дана у дан, ако ми опростите на мом бирократском језику – да на крају можемо доћи до прихватљивих решења за осетљива питања, као што је, рецимо, либерализација трговине. Јер, ово је питање које утиче на милионе људи. Знате, питања о којима се расправља у оквиру Светске трговинске организације, као и долазећег самита АПЕК-а су толико неизмерно важна за нас, делом због тога што је Русија сада пуноправни члан СТО. Такође смо успоставили Царинску унију и Заједнички економски простор на пост-совјетској територији, заједно са Белорусијом и Казахстаном. А, дијалог је веома важан за нас, тако да нашим партнерима можемо објаснити и помоћи им да схвате колико овај вид удруживања у пост-совјетској зони може бити користан и од помоћи. Посебно, јер су покретачке снаге које сам поменуо, утемељене на основу принципа СТО.
РТ: Хвала на објашњењу. Вратићемо се на АПЕК мало касније, али дотакли сте се још једне велике теме о којој се много пише, ужасни догађаји који су се одвијали у Сирији током последњих 18 месеци. Став Русије је био непоколебљив сво време. Рекли сте да не би требало да постоји страна интервенција и да би сиријски народ требало да буде тај који одлучује и да се то треба урадити кроз дипломатију. То је одлична идеја, али из дана у дан се губе невини животи на обе стране. Да ли је време за нешто више од разговора? Да ли Русија можда сада треба да преиспита своје ставове?
ВП: Како то да је Русија једина од који се очекује да преиспита свој став? Зар не мислите да наше колеге у преговорима, такође, треба да преиспитају своје ставове? Јер, ако се осврнемо на догађаје у последњих неколико година, видећемо да доста иницијатива наших партнера нису завршене баш онако како се намеравало.
Узмите примере бројних земаља које су ношене ескалирајућим унутрашњим сукобима. САД и њени савезници су отишли у Авганистан, а сада сви они само размишљају о томе како да изађу из Авганистана. Ако нешто треба ставити на дневни ред, то је питање помоћи у повлачењу њихових снага и опреме из Авганистана преко наших транзитних праваца.
Да ли сте сигурни да ће ситуација тамо бити стабилна у наредним деценијама које долазе? За сада, нико није сигуран у то.
И погледајте шта се дешава у арапским земљама. Било је значајних дешавања у Египту, Либији, Тунису, Јемену, итд. Да ли бисте рекли да су ред и просперитет потпуно обезбеђени овим народима? И шта се дешава у Ираку?
У Либији и даље бесне оружани сукоби међу различитим племенима. Нећу ни споменути начин на који је земља променила свој режим: то је посебна тема. Оно што нас брине, и желим још једном то да нагласим, је тренутни рат у Сирији. Али, у исто време, ми смо једнако забринути због могућих последица одређених одлука, уколико се оне предузму.
По нашем мишљењу, најважнији задатак данас је окончање насиља. Ми морамо позвати све зараћене стране, укључујући владу и такозване побуњенике, оружану опозицију, да седну за преговарачки сто и одлуче о будућности, која би свима у Сирији гарантовала сигурност. Тек онда треба да пређу на неке практичне мере у вези будућег управљачког система државе. Ми схватамо да овој земљи треба промена, али то не значи да промена треба да дође са крвопролићем.
РТ: С обзиром на чињенице које се односе на Сирију, а које видите на столу сада, шта је следећи корак? Шта Ви мислите да ће се реално следеће десити?
ВП: Рекли смо нашим партнерима да желимо да седнемо заједно за преговарачки сто у Женеви. А кад смо сели, заједно смо скицирали смернице за даљу акцију, која би помогла да се донесе мир Сирији и усмерила дешавања ка конструктивнијем путу. Добили смо скоро једногласну подршку и поделили резултате разговора са сиријском владом. Али, онда су побуњеници заправо одбили да признају те одлуке, а многе преговарачке страна су се такође тихо повукле.
Верујем да, прва ствар коју треба урадити, је зауставити испоруку оружја у ратну зону, а што још увек траје. Требало би да престанемо покушавати да намећемо неприхватљива решења на обе стране, јер је то ћорсокак. То је оно што треба да урадимо. То је тако једноставно.
Срећом, генерално имамо пријатељске односе са арапским светом, али бисмо желели да останемо далеко од исламског секташког сукоба, или се мешамо у обрачуне у које су укључени сунити, шиити, алави и тако даље. Свакога третирамо са једнаким поштовањем. Такође се добро слажемо са Саудијском Арабијом и другим земљама; ја сам развио топли лични однос са чуварима две исламске светиње. Једини и основни мотив иза нашег става је жеља да се створи повољан амбијент да се ситуација позитивно развија у наредним годинама.
РТ: Каква су Ваша размишљања о Уједињеним нацијама и начину на који су Уједињене нације реаговале, нарочито у Сирији. Било је критика да нису успеле да одрже јединствени став и да су постале више као марионетска организација. Да ли делите то мишљење?
ВП: Сасвим супротно, рекао бих. Мој став по том питању је апсолутно супротан од онога што сте управо рекли. Да су се Уједињене нације и Савет безбедности заиста претворили у пуко средство за рутинско одобравање било које од држава чланица, они би престали да постоје, баш као што се то десило са Лигом народа. Али реалност је да су Савет безбедности и УН створени да буду средство за компромис. Тежња да се то оствари је дуг и сложен процес, и само тежак рад нам може донети плодове.
РТ: Господине Председниче, желео бих да Вам поставим једно друго питање – велики број западних и арапских земаља су тајно подржавале Слободну сиријску војску (FSA) – и заиста, неки од њих то сада раде отворено. Наравно, ствар је у томе што се сумња да FSA, у своје редове, ангажује познате борце Ал Каиде. Дакле, преокрет у овој причи јесте да доста земаља у ствари спонзорише тероризам, ево на пример у Сирији, земаља које су и саме патиле од страшног тероризма. Да ли је то добра процена?
ВП: Знате, када неко жели да дође до краја за који сматра да је оптималан, искористиће сва средства. По правилу, они ће покушати и урадиће то милом или силом – и ретко кад мислити на последице. То је био случај током рата у Авганистану, када је Совјетски Савез извршио инвазију 1979. У то време, наши садашњи партнери су подржали побуњенички покрет и у суштини проузроковали Ал Каиду, која се касније осветила САД-у.
Данас неки желе да користе војнике из Ал Каиде, или неке друге организације са једнаким радикалним ставовима, да остваре своје циљеве у Сирији. Ова политика је опасна и врло кратковида. У том случају, требало би откључати Гвантанамо, наоружати све његове затворенике и довести их у Сирију да се боре – то је практично иста врста људи. Али, оно што треба имати у виду је да ће се једног дана ти људи осветити својим бившим заробљивачима. С друге стране, ти исти људи треба да имају у виду да ће на крају завршити у неком новом затвору, веома налик оном недалеко од кубанске обале.
Желео бих да нагласим да је ова политика врло кратковида и препуна тешких последица.
РТ: Ја бих да ово сада мало проширимо, мало даље од Сирије. Дотакли сте се Сирије. Сирија је у сред грађанског рата, гледамо сукобе у Бахреину и Саудијској Арабији. Ствари су мало мирније у Египту, Либији и Тунису, како сте малопре споменули. Али, држати се подаље од свега тога, свих невоља које смо видели на Блиском истоку, свих превирања тамо – да ли је то уопште добро или лоше, како сада стоји тај регион?
ВП: О томе можемо разговарати до у ситне сате и још увек не би имали довољно времена. За мене је јасно да ови догађаји имају историјску логику. Лидери ових земаља су очигледно превидели потребу за променом и пропустили текуће трендове у земљи и иностранству, тако да су пропустили да проведу реформе које би спасиле дан. Сви ови догађаји просто логично произилазе из ове позадине. Да ли је ово благослов или проклетство, са многим негативним импликацијама, сада је сувише рано да се каже. У сваком случају, недостатак цивилизованог приступа, висок ниво насиља, су до сада стајали на путу било каквих одрживих политичких структура, које би помогле у решавању економских и социјалних проблема у друштвима погођеним тим догађајима. То је оно што изазива много забринутости за будућност. Зато људи у овим земљама, којима је било доста свог претходног режима, јасно очекују од нових власти да почну одговорно решавати њихове социјалне и економске проблема. Али без политичке стабилности, ови проблеми не могу бити решени.
РТ: Да пређемо сада на Сједињене Америчке Државе, предстојеће изборе тамо, којима се сви много радујемо. Наравно, Барак Обама је, током последње 4 године, одлучно ресетовао дугме са Русијом, али било је и успона и падова, и још увек постоји тај одбрамбени ракетни штит који Русији задаје главобољу у Источној Европи. Ако Обама освоји други мандат, шта је то што ће дефинисати следеће поглавље у односима између Русије и Америке, и да ли је то поглавље са којим можете да урадите посао?
ВП: Верујем да су током протекле четири године председници Обама и Медведев направили велики напредак у јачању руско-америчких односа. Потписали смо нови СТАРТ споразум. Подржана од стране САД-а, Русија је постала пуноправни члан Светске трговинске организације. Било је више разлога да будемо оптимистични по питању наших билатералних односа: наша ојачана сарадња у борби против тероризма и организованог криминала, у неширењу оружја за масовно уништење и друго. Другим речима, ми смо акумулирали доста позитивног искуства.
Али питање које сте поменули – амерички антиракетни одбрамбени систем – је сигурно једно од кључних питања на данашњем дневном реду, јер укључује виталне интересе Русије. Научници и стручњаци схватају да једнострано решење неће повећати глобалну стабилност. У суштини, намера је да се наруши стратешки баланс, што је веома опасно, јер ће свака страна увек настојати да одржи своје одбрамбене способности, а цела ствар би могла једноставно активирати трку у наоружању. Да ли је могуће да се пронађе решење за проблем ако председник Обама буде поново изабран за други мандат? У принципу, да, јесте. Али овде се не ради само о председнику Обами. Колико ја знам, његова жеља да се пронађе решење је сасвим искрена.
Срели смо се недавно на маргинама самита Г20 у Лос Кабосу, у Мексику, где смо имали прилику да разговарамо. И мада смо углавном разговарили о Сирији, имао сам прилику да осетим расположење мог колеге. Мој осећај је да је он искрен човек и да он искрено жели да имплементира позитивне промене. Али, може ли он то да уради, хоће ли му дозволити? Мислим, постоји и војни лоби, и Стејт департмент, који је прилично конзервативан. Успут, прилично је сличан Министарству спољних послова Русије. Њима руководи велики број професионалних кланова, који тамо раде већ деценијама. Ствар је у томе да, у циљу решавања проблема противракетне одбране, обе стране треба да прихвате као аксиом ‘да, ми смо поуздани партнери и савезници једни другима’. Замислимо на секунд да имамо решење – то значи да ћемо од сада заједнички процењивати ракетне претње и заједно контролисати овај систем одбране. То је веома осетљиво подручје националне одбране. Нисам сигуран да су наши партнери спремни на овај вид сарадње.
РТ: Да ли постоји нешто што Русија може да уради да покуша да се нађе на средини, да да бољу основу?
ВП : Урадили смо шта смо могли. Рекли смо, хајде да то урадимо заједно. Наши партнери до сада одбијају да нас прате. Шта друго да радимо? Можемо одржавати дијалог. То је управо оно што ћемо радити, али наравно, како наши амерички партнери наставе са развојем своје противракетне одбране, ми ћемо морати да мислимо о томе како ми можемо да се бранимо и да очувамо стратешки баланс. Узгред, европски савезници Америке (који су такође руски партнери) немају никакве везе са тим. Верујем да, као припадник европске нације, треба то да разумете. Ово је чисто амерички систем противракетне одбране, стратешки, са својим европским елементима који су гурнути на периферију. Европи, баш као ни Русији, није дозвољено да учествује ни у процени ракетних претњи, нити у контролисању система. Наш оригинални предлог је био да се то развије као тространо решење, али се наши партнери нису сагласили са тим.
РТ: Дакле, мислимо да можете да радите са Бараком Обамом, ако он добије изборе. Шта ако Мит Ромни победи? Видите, имам овде неке цитате од пре само месец или два. То је човек који, ако уђе у Белу кућу каже “Русија је, без сумње, наш геополитички противник број један. Они се боре на страни најгорих светских лица”, и наставио је “Русија није пријатељски фактор на светској позорници “. Да ли можете да радите са њим, господине?
ВП: Да, можемо. Ми ћемо радити са било којим председником кога изабере амерички народ. Али, наш труд ће битиолико онефикасан, колико наши партнери то желе.
Што се тиче става господина Ромнија, ми разумемо да је то, у извесној мери, мотивисано реториком предизборне кампање, али такође сматрам да очигледно није у праву, јер такво понашање на међународној сцени је исто као и коришћење национализма и сегрегације као оруђе домаће политике САД-а. Такав утицај на међународној сцени је исти, као када неки политичар, особа која жели да води нацију, посебно велику земљу попут САД-а, изјављује да је неко априори непријатељ. А узгред, то подсећа на нешто друго.
Када говоримо о систему противракетне одбране, наши амерички партнери нам стално говоре „то није усмерено против вас“. Али шта ће се десити ако господин Ромни, који сматра да смо ми амерички непријатељ број један, буде изабран за председника Сједињених Америчких Држава? У том случају, ракетни одбрамбени систем ће дефинитивно бити усмерен против Русије, јер је технолошки конфигурисан управо за ту сврху.
А такође морате водити рачуна и о његовом стратешком карактеру, није изграђен за годину или чак једну деценију, а шансе да човек са Ромнијевим ставовима може доћи на власт су прилично високе. Дакле, шта ми треба да урадимо да осигурамо нашу безбедност?
РТ: Волео бих, за тренутак, да разговарамо о најновијим дешавањима у случају Магнитски, и САД и Британија, Британија однедавно ради на списку руских званичника, руских грађана, за које они кажу да су одговорни за његову смрт. Он је био високо позиционирани финансијски адвокат, који је умро у руском затвору, само да објасним нашим гледаоцима. Зашто је још увек утисак у иностранству да Русија с тим није могла изаћи на крај, да се са одговорним људима није правилно поступало. Зашто се још увек то врти?
ВП: Постоје људи којима треба непријатељ, траже противника с којим би се борили. Да ли знате колико људи умире у затворима у тим земљама које су осудиле Русију? Бројеви су огромни! Погледајте САД, која се појавила са тзв. Магнитски листом. Као што знате, у Русији не постоји смртна казна, док у САД-у и даље постоји. Свако, укључујући и жене, може бити погубљен. У исто време, сва цивилизована друштва знају да се могу појавити правосудне грешке у случајевима смртне казне, чак и када људи признају кривицу. Касније се испостави да осуђеник није починио злочин.
Али то је једна ствар. Још важније, сматрам да само Бог има право да одузме живот. Али ја не желим да улазим превише у то сада – у томе постоји много филозофије. Али, имајући то на уму, могли смо саставити нашу црну листу, и више од једне, о људима који користе смртну казну у другим земљама. Али смо изабрали да то не радимо.
Што се тиче господина Магнитског, свакако је велика трагедија што је умро у затвору. И ту свакако мора да се спроведе темељна истрага. Ако је неко крив, мора бити кажњен. Али оно што ја желим да нагласим је да у овом случају не постоји апсолутно никакав политички контекст. То је трагедија, али то има само везе са криминалом и правном процедуром, а не политиком. Не више од тога.
Ипак, неко гледа да поквари односе са Русијом. Забранили су неким руским званичницима, који су наводно учествовали у смрти господина Магнитског, да уђу у њихове земље. Наравно, жао ми је због његове смрти и изражавам моје саучешће његовој породици.
Али, шта би Русија требало да уради у таквим случајевима? Предузме одговарајуће кораке и састави сличну листу званичника из оних земаља, које уводе такве мере против Русије. Тако на пример…
РТ: И да разјаснимо, Русија неће поново испитати овај случај?
ВП: Који случај? Шта треба да се поново суди? Ми само треба да сазнамо да ли је неко крив за његову смрт или не. А ако је неко крив и одговоран за смрт на неки начин, та особа треба да сноси одговорност. То је то. Опет, политика није у позадини тога. То је посао стручњака за спровођење закона да воде рачуна о томе.
И наравно, руске власти ће то урадити. Тужилаштво ради на томе.
РТ: А сада бих желео да попричамо о суђењу и хапшењу панк групе Пуси рајот. Било је много критика да је изречена сувише јака казна, превише и и да се на крају осветило и да је, што се тиче публицитета, привукло још више људи њиховом циљу. Да ли сматрате да се овај случај требао другачије водити?
ВП: Ви радите у Русији већ неко време, а можда знате нешто руског. Молим Вас да преведете име бенда на руски?
РТ: Пуси рајот панк бенд, не знам како бисте их назвали на руском господине, али можда бисте ми Ви могли рећи!
ВП: Можете ли превести прву реч на руски? Или би можда звучало превише непристојно? Да, мислим да не бисте то урадили, јер звучи превише непристојно, чак и на енглеском језику.
РТ: Ја стварно мислим да се односи на мачке, али схватам шта мислите. Да ли мислите да се случај погрешно водио на било који начин, да ли се нешто маже научити из овога?
ВП: Знам да разумете савршено добро, не морате се претварате да не схватате. То је само зато што су ови људи натјерали да се име њиховог бенда изговори превише много пута. То је опсцено – али заборавите.
Ево шта бих желео да кажем. Увек сам осећао да казна треба да буде сразмерна преступу. Ја нисам у позицији сада и, у сваком случају, не бих да коментаришем одлуке руског суда, али бих радије говорио о моралној страни приче.
Прво, у случају да нисте чули, пре пар година, једна од чланица бенда је поставила три слике у једном великом супермаркету у Москви, са знаковима који говоре да би Јевреје, хомосексуалце и раднике имигранте требало протерати из Москве. Мислим да су власти требале да обрате пажњу на њихове активности тада. Након тога, оне су организовале оргију на јавном месту. Наравно, људи имају право да раде шта хоће, док је год то легално, али ова врста понашања на јавном месту не би требало да прође незапажено од стране власти. Онда су, на интернету, поставиле видео снимак тог оргијања. Неки љубитељи групног секса кажу да је то боље него један-на-један, јер као и у сваком тиму, не морате стално да ударате лопту.
Опет, у реду је ако радите оно што волите приватно, али нисам толико сигуран што се тиче постављања акција на интернету. То би такође могао да буде предмет правне процене.
Онда су се појавили у Катедрали Јелохово, овде у Москви, изазивајући безбожничко скрнављење, и онда отишле у другу катедралу и тамо изазвале хаос.
Руси и даље имају болне успомене из раних година совјетске владавине, када је прогањано на хиљаде православних, муслиманских, као и свештеника других религија. Совјетске власти су брутално потиснуле свештенство. Многе цркве су уништене. Напади су имали разарајући ефекат на све наше традиционалне религије. И тако, у целини, сматрам да држава мора да заштити осећања верника.
Нећу коментарисати да ли је пресуда добро утемељена и казна сразмерна преступу. Ове девојке требају имати адвокате који бране њихове интересе на суду. Оне имају право да уложе жалбу и траже нову расправу. Али то је до њих, то је само правно питање.
РТ: Да ли је уопште реално да ће добити неку врсту превременог пуштања на слободу?
ВП: Ја не знам да ли су њихови адвокати поднели жалбу или не. Не пратим случај тако помно. Ако су се жалили, виши суд је овлашћен да предузме било какву одлуку. Да будем искрен, ја покушавам да останем што је могуће даље од случаја. Знам детаље, али не желим да у то улазим.
РТ: Постоји забринутост у земљи и иностранству да Русија болује од притиска на опозицију, од кад сте се вратили као председник. Пооштрен је закон о клевети, којим су повећане казне за клевету, закони о цензури интернета, који су донешени да би се заштитила деца. Све ово је уведено под Вашим надзором. Шта Ви мислите, где је баланс између здраве опозиције и очувања реда и мира? Шта Ви мислите о томе?
ВП: Дакле, онда је истина да друге земље немају законе који забрањују дечију порнографију, укључујући онлајн?
РТ: Имају.
ВП: Дакле имају? Па, ми до недавно нисмо. И, ако смо почели да штитимо наше друштво и нашу децу од ових кривичних дела …
РТ: Можда је због тајминга увођења? Можда је изгледало помало строго, како сте се поново вратили на власт.
ВП: Ја покушавам да не мислим о томе. Ја само радим оно што мислим да је добро за ову земљу и њен народ. И тако ћу радити у будућности. Наравно, свестан сам колико моји кораци одзвањају у свету, али то не може да диктира моју политику. Сви кораци које предузимамо у интересу су руског народа, и наша деца требају ову врсту заштите. Нико неће ово да користи као средство за ограничавање слободе Интернета или онлајн слободе, али имамо право да заштитимо нашу децу.
Ако говоримо о томе шта неки називају притисак … Требали бисмо да појаснимо оно о чему говоримо. Ако га схватимо као једноставан захтев да сви, укључујући и опозицију, поступају у складу са руским законом, онда ће овај услов бити доследно примењиван.
Такође, можете да се сетите масовних нереда, који су шокирали Британију пре неких годину дана. Много људи је повређено, а доста имовине оштећено. Да ли је боље пустити да се ствари погоршају до те мере, и онда провести годину дана трагајући за лицима и њиховим затварањем? Мислим да је најбоље не пустити да ствари оду тако далеко? То је прво.
Друго, дозволите ми да сада пређемо на тврде чињенице. Морате да знате да сам пре годину дана подржао реформу, којом ће руски губернери бити бирани, а не именовани, као раније тајним гласањем. Али сам такође преузео следећи корак. Након ступања на дужност, увео сам нови закон о изборима за Горњи дом руског парламента. Ови конкретни кораци ће утрти пут ка више демократској Русији, а то је истина и за њен народ и њену државу. Било је и других предлога, укључујући промене у процесу доношења закона.
Државна дума сада разматра кориштење јавних иницијатива које се односе на велика национална питања, достављена путем Интернета, као извора новог законодавства. Уколико Нацрт закона подржи 100.000 веб гласова, онда ће о томе бити разматрано на Државној думи. Сада смо у потрази како да ту идеју спроведемо у пракси. Постоје, такође, и други велики предлози. Тежимо да наше друштво буде још напредније и више демократско и намеравамо да будемо доследни, следећи овај пут.
РТ: Започели смо наш разговор говорећи о предстојећем самиту АПЕК-а, на који ускоро идете. Тамо ћете се састати са кинеским председником Ху Ђинтаом. Нећете се састати са Бараком Обамом, јер он неће бити тамо, Хилари Клинтон ће бити. Да ли је то знак како он гледа на АПЕК? Ми знамо да је он заузет, али, је ли то знак како се он односи према АПЕК-у? И да ли је то знак да Кина постаје све већи геополитички и комерцијални партнер?
РТ: Кина заиста постаје глобални економски и политички центар. Ово је део глобалног тренда, са новим центрима који се јављају на политичкој и економској сцени. То је очигледна чињеница, питање је темпо промена. Кина је преузела ову нову водећу улогу, не само у очима Русије, већ и у очима целог света. Оно што нас чини прилично посебним је то да су Русија и Кина комшије и требало је хиљаде година да се наши специјални односи развију тамо где смо сада. Прошли смо кроз сунчана времена која су била веома корисна за обе земље. Такође смо прошли кроз периоде мрака и конфликата. Тренутно, руско-кинески односи су на невиђеном максимуму, и ми делимо међусобно поверење, како у политичком, тако и у економском смислу. Током наредних година смо се обавезали да ћемо постићи промет у вредности од 100 милијарде долара. Да би ово сагледали, тренутно Европа чини 51% спољне трговине Русије, која износи преко 200 млрд долара. То ће бити озбиљан напредак.
Наши амерички партнери су нам давно рекли да Барак Обама неће присуствовати самиту. Разлог је изборна трка у САД, мислимо да је то у реду. САД ће и даље бити заступљена на високом нивоу. Тако, да, ми то знамо већ неколико месеци, и у потпуности разумемо разлоге. У сваком случају, то ће бити велики самит, са највишим званичницима који долазе из двадесетак земаља – шефови држава и влада. Наравно, штета што председник САД не може да дође овај пут, али ништа. Мислим, да је стварно имао прилику, не би је пропустио, јер је то добар догађај за САД да разговарају, не само са нама, него и са другим азијско-пацифичким партнерима.
У сваком случају, ја сам се раније срео са Бараком Обамом, као што сам рекао, у Мексику, и имали смо прилику да разговарамо о нашим билатералним односима и разменимо мишљења о великим глобалним питањима. Дакле, ми настављамо наш дијалог.
РТ: Враћамо се опет на домаће теме, желео бих да разговарамо о корупцији. То је реч која се стално појављује овде у Русији. Говорили сте о томе раније, али пре свега, претходни председник је корупцију заиста стављао на врх своје листе ствари које треба да реши. Међутим, када је Димитриј Медведев напустио дужност председника, доставио је скроман извештај о успеху. Колико је корупција озбиљан проблем овде у Русији у 2012, и шта ћете Ви урадити поводом тога?
ВП: Корупција је проблем за сваку земљу. А успут, наћићете је у свакој земљи, било у Европи, или у Сједињеним Државама. Они су легализовали многе ствари. Узмимо приватни корпоративни лоби – шта је то, је ли то корупција или не? То је легализовано, и као такво је формално у реду, у складу са законом. Али то зависи од тога како гледате на то. Зато ћу поновити да је тај проблем, проблем у многим земљама.
Важнији је ниво и обим корупције. У нашем случају, они су прилично високи. Али, то је типично у земљама у транзицији. Разлог је у томе што, док се развијају нови економски модели, многе ствари још нису прилагођене или уређене, а држава није увек у контроли. Ту су и проблеми вредности, нарочито када се крећемо од социјалистичког начина размишљања и планске економије, ка вечним вредностима. То је компликован процес, нарочито ако ново тржиште олакшава брзо стицање богатства за одређене кругове, или групе људи. То је нешто што се доживљава болно и прекорно. Просечна особа затим почиње размишљати: ако је у реду да неки људи за неколико година зараде милијарде, зашто није добро да ја урадим ово или оно, чак и ако то није тачно у складу са законом и моралним вредностима ?
Све ово поткопава саму основу кампање против корупције. Ово је веома тежак процес. Али, несумњиво је суштински део нашег дневног реда, а ми ћемо наставити са нашим напорима у овој области.
РТ: Постоји велики списак узрока које сте навели, где ћете почети да то решавате, и када ће се те промене видети, када ће бити боље?
ВП: Оно чим треба почнети је, да наше целокупно друштво презире сам појам корупције. Корупција је двосмерни процес, са две стране, давалац мита и прималац мита, и често се дешава да су даваоци мита још активнији од оних који примају мито. Стога, то је ствар подршке моралним вредностима, као и питање да наше агенције за провођење закона начинимо ефикаснијим и развијемо правни оквир који смањује могућности за корупцију. То је мулти-димензионални задатак, веома осетљив и тежак. И ми ћемо радити на сваком његовом аспекту.
РТ: Један од практичних начина о којима говорите је нови нацрт закона који спречава владине званичнике да отварају банковне рачуне и поседују имовину у иностранству. Не знам шта Ви мислите о том закону, али зар није могуће да неко користити туђи рачун. Како ћете да спроведете тај закон?
ВП: Наравно да можете. Овај закон још увек није донет, у току је разматрања у Државној думи. То, наравно, подразумева одређена ограничења за званичнике, јер садашњи закон дозвољава сваком руском држављану да има инострани банковни рачун или имовину. Ипак, ограничења се могу увести за неке званичнике, посебно оне на високом нивоу. Ја не видим ништа необично у томе, посебно имајући у виду реалност данашњице. Али Државна дума ће морати да представи разлоге за свој предлог и развије га у детаљном нацрту закона. Све у свему, мислим да овај закон има вредност и да ће у одређеној мери помоћи у борби против корупције. Наравно да хоће, јер они људи који су спремни да се посвете служењу својој земљи и њеним људима, треба да буду спремни да прихвате такве услове – да, ако желе да имају банковни рачун, то ће морати да буде руски банковни рачун, или руски огранак банке. Зашто да не? Многе иностране банке имају филијале у Русији. Могу задржати своје рачуне овде. Зашто ићи у Аустрију или САД да отворите рачун? Ако вежете вашу судбину за ову земљу, будите толико љубазни да обзнаните ваше интересе овде, укључујући и финансијске интересе, не кријте свој новац било где.
РТ: Док сте још са нама, господине … интересује ме Ваше мишљење о актуелном случају Џулијана Асанжа у Британији, његовој правној бици са Британијом и са бројним другим земљама, као и његови покушаји да добије азил у Еквадору, који је сада и добио, и крије се у амбасади Еквадора. Које је Ваше мишљење о ставу Британије, у једном тренутку су говорили о одузимању дипломатског имунитета амбасади, како би стварно могли ући и ухватити га. То звучи помало чудно, када Русија тамо има велики број осумњичених са којима би желела да разговара, то је нека врста збркане ситуације, али они су добили сигурно уточиште у Британији.
ВП: Ово је сигурно узнемирујућа фактор у нашим односима са Великом Британијом. Говорио сам мојим претходним колегама и пријатељима у британској влади – не онима који у овом тренутку врше функцију – да се десило да Британија пружа уточиште одређеним појединцима, који имају крваве руке, пошто су водили прави рат на територији Русије и клали људи. Рекао сам им “замислите шта би било када би Русија пружала уточиште екстремистима из, рецимо, Ирске републиканске армије – не оним који ових дана преговарају и следе компромисе са владом (они су савршено здрав и разумни људи), већ оне са радикалним ставом”. Знате шта су ми одговорили? “Али, то је управо оно што је Совјетски Савез радио, помагао таквим људима.”
Пре свега, ја сам оперативац бивше совјетске тајне службе. Ја не знам да ли је СССР помагали овој врсти људи, или не, једноставно зато што никада нисам имао ништа с тим. Али, чак и ако претпоставимо да је тако, то је било у доба Хладног рата. Дошло је до кардиналих промена у поставци, Совјетски Савез је историја, а оно што имамо данас је нова Русија. Како можемо дозволити себи да нама доминирају наше старе фобије и застарела схватања међународних односа и врсте односа између наших народа? Ослободимо их се напокон.
Стално нам држе предавања како је британско правосуђе независно. Како доноси своје одлуке, и како нико не може да утиче на то. Шта је са Џулијаном Асанжом? Они су донели одлуку да га изруче. Шта је то, ако не очигледан пример двоструких стандарда? Нећу дати дефинитивну изјаву, али колико ја знам, Еквадор је затражио гаранције од шведске владе да Шведска неће предати Асанжа Сједињеним Државама. До сада нема никаквих гаранција. У најмању руку, то сугерише да гледамо у политички мотивисано суђење.
НАСТАВАК ИНТЕРВЈУА
РТ: Ми ћемо пратити развој ситуације тамо … Причали смо о неким проблемима са којима се суочава Русија, један од проблема са којима се суочава Русија је трговина дрогом, увоз дроге из Авганистана. То се повећало од када је НАТО дошао, пре једну деценију, рок за трупе да се повуку је 2014, шта онда. Да ли Русија имај било какву наду да може да ограничи овај огромни проблем са дрогом?
ВП: До сада се то није решило. Стално смо ангажовани у дијалогу са нашим партнерима, укључујући и оне нације које имају трупе распоређене у Авганистану. А ипак, ситуација се није поправила – уместо тога, она је погоршана. Количина дроге произведене у Авганистану је порасла за 60 одсто у последњих годину дана. Узгред, нисам сигуран у тачне податке, али око 90 одсто хероина, који се продаје у Великој Британији, долази из Авганистана. Ово је заједнички изазов и заједничка претња за нас. За Русију је то врло озбиљна претња нашој националној безбедности, што није претеривање. Више од 20 одсто од укупног промета дроге која долази из Авганистана се налази на тржишту Русије. То је прошле године чинило 70 тона хероина и око 56 тона сировог опијума, што је огроман износ, и то се дефинитивно квалификује као претња нашој националној безбедности.
РТ: Да ли можете објаснити нашим гледаоцима шта је корелација, зашто се овај проблем повећао када су НАТО трупе биле тамо? Да ли постоји нека веза? Зашто се то догађало?
ВП: Постоји очигледна веза. Нећу износити некакве кривичне шеме сада, али ни једна нација, која тренутно има своје трупе у Авганистану, не желе да погорша ствари на своју штету, борећи се против дроге у Авганистану, јер је дрога авганистански начин зараде за живот. Девет одсто БДП-а те земље долази из трговине дрогом. Ако желите да замените овај проценат, мораћете да платите – али нико то не жели. И нигде нећете стићи са обичним изјавама о томе како планирате да надокнадите тај приход од дроге са неким другим врстама прихода. Разговор није довољан – потребна вам је суштинска економска политика и финансијска помоћ. Нико изгледа није вољан да то обезбеди, за почетак. А нико не жели себи да компликује ствари, тако што ће преузети трговину дрогом, јер ако тим људима одузмете приходе од дроге, ефикасно их приморавате да гладују, а то значи да стварате још више непријатеља у Авганистану: ако идете на дрогу, људи ће ићи на вас. То се све своди на то. Дрога је тесно повезана са тероризмом и организованим криминалом, али то је нешто што свако већ зна. Свако зна да се приходи од дроге делом користе за финансирање тероризма. Али чак ни ова свест и схватање да је Европу запљуснула дрога произведена у Авганистану, није довољно да подстакне наше партнере да се озбиљно позабаве овим питањем. И то је веома тужно.
РТ: Последње питање за Вас, господине Председниче. Ускоро ћете говорити о новцу и финансијама на предстојећем самиту АПЕК-а на који идете. Гледајући на светску економију са ваше тачке гледишта, мислите ли да идемо ка другој глобалној рецесији и ако је тако, да ли је Русија, једнако спремна као и прошли пут да је одбије. То је прилично добро урадила прошли пут, али да ли је тако добро спремна овај пут?
ВП: Мислим да смо се још боље припремили, јер смо већ доживели први талас кризе, и ми знамо шта треба да се уради по том питању и како. И ми имамо инструменте за управљање кризама. Штавише, претходној руској влади сам дао задатак још прошле године, да са унапређеним, и већ опробаним и тестираним инструментима, израде нове законе и прилагоде наше прописе. Ми смо тражили да парламент додели 200 милијарди рубаља резервном фонду владе – и парламент се сагласио. Дакле, ми смо генерално опремљене за управљање кризом. Поврх тога, као што знате, ми смо уживали прилично снажан економски раст, уз стопу од 4,2 одсто, која је висока међу највећим светским економијама, поред Кине и Индије. Просечна стопа раста еврозоне је износила 3,9 одсто, док је наша била 4,2. Узгред, и Међународни монетарни фонд и Светска банка еврозони предвиђају негативан раст од минус 0,3 одсто за наредну годину. Ове године и даље рачунамо на позитиван раст у распону између 4 и 5 одсто. То је управо разлог што ће Русија, чак и ако се суочи са економским тешкоћама, при руци имати доста инструмената да се носи са изазовом.
Појачали смо наше златне и девизне резерве, вративши их скоро на ниво од пре кризе. Тренутно смо трећи у свету, поред Кине и Јапана, са више од 500 милијарди долара у златним и девизним резервама. Паралелно са тим, Влада обнавља своје резерве. Имамо два владина резервна фонда: 80 милијарди долара вредан Фонд националног благостања и Резервног фонда са око 60 милијарди долара, како би финансирали буџетски дефицит, у случају рецесије. Али за сада, немамо дефицит: следеће године буџет бележи благи суфицит. Наши стопе незапослености су најниже могуће. Док просечна стопа незапослености у еврозони износи 11,2 и достиже 25-26 одсто у економијама, као што је шпанска, од чега се 70 одсто односи на младе, ми смо одржали стопу незапослености од 5,1 одсто, што је чак испод индекса од пре кризе. Али то нас не чини немарним и самозадовољним. Ми смо потпуно свесни да је лукави аспект глобалне привреде непредвидљивост, и скоро никада не можете бити сигурни где ће се следеће појавити највећи изазови и претње. То је разлог зашто пажљиво пратимо шта се дешава у суседним економијама и економијама наших партнера.
Желимо им успех, и ми смо искрено спремни да им помогне као добри партнери. Јер, било каква економска незгода у еврозони, на пример, ће проузроковати болне последице по нас. Еврозона је наше главно тржиште продаје. Уколико се скупи, наша сопствена производња ће се одмах смањити. Дакле, наш интерес је да еврозона преживи и да се економије наших главних партнера врати на прави колосек. Нама је потребно да водеће европске економије, као што су Немачка, Француска и Британија, буду у добром стању. То је нешто што ћемо увек држати на оку. И ово ће бити примарна тема за дискусију на самиту АПЕК-а у Владивостоку.
РТ: Желимо Вам све најбоље. Председниче Владимире Путин, хвала Вам на разговору за РТ.
ВП: : Хвала Вама.
Нема коментара:
Постави коментар