Двери
Ангела Меркел и њен тим саветника јавно најављују крах еврозоне и изазак Немачке из те врсте повезивања Европе.
Изгледа да се Ангела Меркел и Жозе Мануел Барозо ментално већ припремају за крај евра, преносе немачки медији. Председник Комисије ЕУ Барозо каже да даље мере штедње није више могуће спроводити. То све изгледа као најава темељитих промена у Европи.
Кај Конрад, саветник немачке владе за привреду, даје евру још највише пет година живота. Курс штедње не функционише, отпор у највећем броју земаља еврозоне ће расти, тврди он.
Актуелни подаци Еуростата показују да је и поред штедње јавни дуг у 21-ој од 27 земаља Европске уније порастао. Ни Француска ни Шпанија ове године нису успеле да остану испод тражене границе дефицита – али уместо да тражи још већу штедњу, председник Научног консултативног савета Немачког министарства финансија Кај Конрад сада – што је изненађење – тражи да се одустане од курса штедње у Европи. А Конрад није било ко: он је главни саветник владе за економска питања. Државе имају слободу да се задужују онолико колико хоће – под условом да за те дугове саме и одговарају, каже Конрад, који сматра и да банкарски сектор треба да буде отпорнији на кризе: најбоље је да се банке сасвим повуку из државног финансирања.
На питање да ли се он то заправо залаже за повратак националној држави, Конрад је рекао да му је важна Европа, а не евро. Евру средњорочно гледано дајем само ограничене шансе да преживи. Тешко је наводити конкретне бројке, али пет година (је рок који) звучи реалистично, каже Конрад. Тиме први пут из штаба који саветује немачку владу чујемо да евро више није дугорочни пројекат. Већ дуго се нагађа како би Ангела Меркел могла да напусти евро, а ова неувијена процена из кругова блиских њеној влади потврђује претпоставке према којима она има план Б – излазак из еврозоне.
Анкета је показала да је поверење грађана у институције ЕУ на најнижем нивоу у њеној историји.
Бројке је анализирао Европски савет за спољне послове ЕФЦР: само у Шпанији и Великој Британији је скепса према Европској унији још већа него у Немачкој. Анкета се иначе темељи на бројкама из 2012. године. У Шпанији, готово три четвртине грађана више нема поверења у ЕУ. Само 20 одсто њих наводи да је код њих присутна тенденција да верују у њене институције. Још пре две године, 65 одсто грађана Шпаније је веровало у ЕУ.“
Шпанци тренутно гаје већи песимизам и од Британаца, међу којима 69 одсто грађана не верује у институције ЕУ – 2007. је у Великој Британији било само 50 одсто таквих скептика – и то је био и европски рекорд. У Немачкој 59 одсто испитаних не верује у поменуте институције – а пре финансијске кризе је баш толики број грађана веровао у њих. Ако се томе додају и бројке од пре пет година, показује се да је скепса битно порасла откако је почела криза евра, јер пре почетка те кризе само 36 одсто Немаца није имало поверења у ЕУ. У Италији се неповерење готово удвостручило – на 53 одсто.
У пет од шест земаља неповерење је убедљиво јаче од поверења, осим у Пољској, где још постоји еуфорија због приступа Европској унији и чињенице да је та држава профитирала од новца из Брисела. Али, и у тој земљи је поверење у ЕУ жестоко пољуљано и постоји само међу 48 одсто грађана.
Грађани сада сматрају да се њихове националне демократије подривају начином на који се поступа са кризом евра, пише Дојче веле.
Ангела Меркел и њен тим саветника јавно најављују крах еврозоне и изазак Немачке из те врсте повезивања Европе.
Изгледа да се Ангела Меркел и Жозе Мануел Барозо ментално већ припремају за крај евра, преносе немачки медији. Председник Комисије ЕУ Барозо каже да даље мере штедње није више могуће спроводити. То све изгледа као најава темељитих промена у Европи.
Кај Конрад, саветник немачке владе за привреду, даје евру још највише пет година живота. Курс штедње не функционише, отпор у највећем броју земаља еврозоне ће расти, тврди он.
Актуелни подаци Еуростата показују да је и поред штедње јавни дуг у 21-ој од 27 земаља Европске уније порастао. Ни Француска ни Шпанија ове године нису успеле да остану испод тражене границе дефицита – али уместо да тражи још већу штедњу, председник Научног консултативног савета Немачког министарства финансија Кај Конрад сада – што је изненађење – тражи да се одустане од курса штедње у Европи. А Конрад није било ко: он је главни саветник владе за економска питања. Државе имају слободу да се задужују онолико колико хоће – под условом да за те дугове саме и одговарају, каже Конрад, који сматра и да банкарски сектор треба да буде отпорнији на кризе: најбоље је да се банке сасвим повуку из државног финансирања.
На питање да ли се он то заправо залаже за повратак националној држави, Конрад је рекао да му је важна Европа, а не евро. Евру средњорочно гледано дајем само ограничене шансе да преживи. Тешко је наводити конкретне бројке, али пет година (је рок који) звучи реалистично, каже Конрад. Тиме први пут из штаба који саветује немачку владу чујемо да евро више није дугорочни пројекат. Већ дуго се нагађа како би Ангела Меркел могла да напусти евро, а ова неувијена процена из кругова блиских њеној влади потврђује претпоставке према којима она има план Б – излазак из еврозоне.
Анкета је показала да је поверење грађана у институције ЕУ на најнижем нивоу у њеној историји.
Бројке је анализирао Европски савет за спољне послове ЕФЦР: само у Шпанији и Великој Британији је скепса према Европској унији још већа него у Немачкој. Анкета се иначе темељи на бројкама из 2012. године. У Шпанији, готово три четвртине грађана више нема поверења у ЕУ. Само 20 одсто њих наводи да је код њих присутна тенденција да верују у њене институције. Још пре две године, 65 одсто грађана Шпаније је веровало у ЕУ.“
Шпанци тренутно гаје већи песимизам и од Британаца, међу којима 69 одсто грађана не верује у институције ЕУ – 2007. је у Великој Британији било само 50 одсто таквих скептика – и то је био и европски рекорд. У Немачкој 59 одсто испитаних не верује у поменуте институције – а пре финансијске кризе је баш толики број грађана веровао у њих. Ако се томе додају и бројке од пре пет година, показује се да је скепса битно порасла откако је почела криза евра, јер пре почетка те кризе само 36 одсто Немаца није имало поверења у ЕУ. У Италији се неповерење готово удвостручило – на 53 одсто.
У пет од шест земаља неповерење је убедљиво јаче од поверења, осим у Пољској, где још постоји еуфорија због приступа Европској унији и чињенице да је та држава профитирала од новца из Брисела. Али, и у тој земљи је поверење у ЕУ жестоко пољуљано и постоји само међу 48 одсто грађана.
Грађани сада сматрају да се њихове националне демократије подривају начином на који се поступа са кризом евра, пише Дојче веле.
Нема коментара:
Постави коментар