новости.рс, Фонд Слободан Јовановић, Политика, ФБ, приредила ФБР уредник Биљана Диковић
АЛАРМАНТНО – 15 ТОНА НАТО ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА ПОВЕЋАЛО БРОЈ УМРЛИХ И БОЛЕСНИХ ОД РАКА И РАЗНИХ ТУМОРА
Професор др Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака и коаутор у уторак представљене књиге ”Злочин у рату, геноцид у миру”, за ову застрашујућу ”прогнозу” оптужује радиоактивну муницију, којом је током бомбардовања 1999. године засута Србија.
У овом истраживању није обухваћена територија Косова и Метохије, што би драстично подигло број оболелих и умрлих од последица НАТО бомбардовања Србије 1999. године.
ДРАМАТИЧАН пораст броја оболелих од малигних тумора у Србији не може да се заустави! Следеће године од карцинома свих врста само у централном делу Републике, не рачунајући територију КиМ, могло би да оболи чак 40.000, а да умре од 22.000 до 23.000 људи. То би било за 3.000 више оболелих, и за 1.000 до 2.000 више умрлих него што је, према последњим подацима, званично евидентирано 2010.
Професор др Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака и коаутор у уторак представљене књиге ”Злочин у рату, геноцид у миру”, за ову застрашујућу ”прогнозу” оптужује радиоактивну муницију, којом је током бомбардовања 1999. године засута Србија.
ОД СРЕБРНОГ МЕТКА УМИРЕ СЕ ДУГО
КАКО објашњава Слободан Петковић, генерал у пензији, 49 напада, или 44 одсто, извршено је после постигнутог споразума о окончању агресије – последњих десет дана бомбардовања.
- Чак 112 удара на 119 локација било је муницијом са осиромашеним уранијумом – наводи Петковић.
- Такозвани ”сребрни метак” сигурно доноси смрт оном кога је погодио, а онај ко само удахне његову прашину, умираће дуго и биће сведок немогућности да се томе супротстави.
- Пројекције су ужасне чак и ако учесталост тзв. солидних тумора настави да расте годишње, као и досад, за два одсто, а камоли ако се, што је много вероватније, буде повећавала – каже професор Чикарић, за ”Новости”.
- Експлозију малигних тумора, нажалост, тек можемо да очекујемо, зато што је радиоактивни материјал остао на нашим просторима. Око 15 тона осиромашеног уранијума, као и плутонијум бачен на Србију, деловало је, делује, и деловаће наредне четири и по милијарде година!
Његове погубне последице по здравље људи, тврди професор Чикарић, већ се очитавају и кроз статистику о броју оболелих и умрлих од рака. Од 2001. до 2010. године број нових случајева карцинома повећан је за 20 одсто, а смртност од рака за 25 одсто.
- Леукемије и лимфоми, који чине пет одсто свих тумора, у драстичном су повећању – упозорава проф. Чикарић.
- Од 2001. до 2010. године њихова учесталост је повећана за 110 одсто, а смртност од ових болести чак за 118 одсто. То значи да годишње бележимо пораст оболевања од леукемија и лимфома за 11 одсто, а пораст морталитета за 12 одсто. Њихова експанзија је почела 2006. године, значи седам и по година после бомбардовања, а пораст оболевања се и даље бележи. До ових података нисмо дошли напамет, већ на основу озбиљног истраживања на узорку од 5,5 милиона становника централне Србије.
Поклапање пораста оболевања, прво од леукемија и лимфома, а касније и од солидних тумора, са латентним периодом после бомбардовања, за професора Чикарића је сигуран знак да се 1999. године догодило нешто што је загадило животни простор.
СМРТОНОСНИ ОТПАД ДОНЕЛИ У БЕОГРАД
ОД бомбардовања је прошло 13 година, а и даље се углавном констатује да нема доказа који би у везу довели пораст оболевања од рака и употребу радиоактивне муниције.
- Код нас је зрачење 8.600 бекерела по становнику, а толерише се годишња доза од 80 бекерела – упозорава проф. Чикарић.
- То што смо један део тог материјала покупили из Пчињског округа је добро, али лоше је то што је он пресељен у Винчу, па смо смртоносни отпад сместили надомак Београда.
НАТО бомбе узрок рака
******************
ФБР ДОДАТАК:
У мају 1999. године Уједињене нације у целини су сакриле од јавности шокантан извештај Сенегалца Бакари Кантеа, шефа прве мисије УНЕП-а (Програм Уједињених нација за човекову околину) о еколошким последицама бомбардовања СР Југославије. Овај текст УН никад нису објавиле, али су његови делови процурили у јавност захваљујући саговорнику „Вести”, америчком независном новинару Роберту Парсонсу, извештачу из међународних институција у Женеви.
Тај извештај објавили смо на страницама СРБског ФБРепортера у рубрици ФЕЉТОН и можете га прочитати на следећем линку
“ФБР” ФЕЉТОН: ЕКСКЛУЗИВНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА(8/8)…
**********************
Depleted Uranium in Kosovo. Post-Conflict Environmental Assessment. First published in Switzerland in 2001 by the United Nations Environment Programme. pdf
****************************
Тајне оружја са осиромашеним уранијумом
Крајем прошле године објављена је у Београду књига Дарови Милосрдног анђела др Мирјане Анђелковић-Лукић, експерта за експлозиве, више деценија запослене у Војнотехничком институту у Београду, пензионисане пре три године.
Већ на корицама књиге наведене су потресне чињенице: њен супруг, пуковник Мирко Лукић, пуковник мр Драган Васиљевић, начелник Ваздухопловног института у Београду, и мр Милош Вујачић, начелник Одсека за пиротехнику Војнотехничког института у Београду, преминули су после обављања заједничког задатка јер су на терену извиђали и процењивали количину и врсту загађења изазваног НАТО бомбардовањем 1999. године. Сва тројица су радила на отклањању последица, поготово оних које су настале употребом муниције са ОУ.
Пуковник Мирко Лукић је доспео на ВМА у лето 2002. с дијагнозом карцинома плућа, а преминуо је 9. априла следеће године. Његова супруга, упркос доживљеној трагедији, смогла је снаге да о свом мужу и његовим пријатељима и сарадницима, тек штуро саопшти наведене податке, баш као што је свој научни и истраживачки резултат изнела без много емоција, поготово оних претераних, пуштајући да говоре сурове чињенице.
Европска и светска јавност одавно су усковитлане расправама о муницији са ОУ. Захваљујући напорима Мирјане Анђелковић-Лукић и њеној узнемирујућој књизи, вероватно ће и у Србији бити покренут талас јавног суочења с тим проблемом.
Најдраматичније, за сада познате, последице ова муниција је изазвала на овдашњим теренима. Зато је проблем именован као ,,балкански синдром”, не само у медијима него и у научним круговима.
Упркос томе што назив звучи локално, проблем је глобални јер је ОУ муниција употребљена први пут у рату у Заливу 1991, у Босни и Херцеговини, односно Републици Српској 1995, у агресији на СР Југославију 1999, у Авганистану 2001, у Ираку 2002. године. Да ли и у Гази, показаће истрага.
Већ крајем 2000. у Италији и у Шпанији формирана су удружења ветерана међународних снага распоређених на КиМ, јер је број припадника тих формација, оболелих од рака и других тешких болести, увелико излазио из статистичких оквира.
Грађанска иницијатива и друге врсте притисака на власт највише плодова су дали, по свему судећи, у Италији.
Јавност је устала на ноге и у другим државама чији су грађани, пре свега као војници, неко време провели на КиМ или у БиХ.
Ауторка упознаје читаоца с нарочито драматичним исказом италијанског хематолога из Националног института за рак у Милану, др Максима Ђанија: ,,Умоболни су војни мозгови који и данас производе муницију са ОУ и наређују њено коришћење, а научнике хуманисте одавно су прогласили за лудаке јер покушавају да их спрече да зараде милионе долара и поробе мале народе”.
Бес др Ђанија је разумљив, јер је у Италији 2007. коначно обелодањено да је од последица тровања ОУ умрло 45 ветерана с КиМ, а да их је још 515 оболело од рака. Нарочито је порастао број оболелих од малигног обољења лимфних жлезда (Хочкин). Сличним су подаци о оболелим ветеранима у Белгији, Шпанији, Португалији, Холандији и другде.
У Србији, нажалост, ни десет година после бомбардовања, није учињена целовита, јавно доступна студија о последицама дејства ОУ на природно окружење, на становништво, на војне и полицијске снаге које су током НАТО агресије ангажоване на КиМ и на југу Србије.
Притисак јавности на власт, на све надлежне установе, да таква анализа коначно изађе на видело, свакако би потврдио демократску зрелост српског друштва и демократских установа Србије.
Онда би јавност знала зашто се у околини Владичиног Хана, удаљеног око 40 километара од Бујановца, стока рађа с дегенеративним променама, зашто су поготово овце анемичне, зашто миш из села Боровца има реп сличан веверици, зашто је у Прешеву царским резом овца ојагњила јагње са осам ногу и два пара ушију, или крава отелила теле с две главе.
О здравственом стању људи боље да не износимо чињенице, да не узнемиравамо јавност. Лекар из Дома здравља у Бујановцу, др Аднан Салиху, чије налазе наводи Мирјана Анђелковић-Лукић, тврди да је од 1999. до 2005. године број нових пацијената оболелих од рака нарастао до 50 одсто.
Последњи проверљиви подаци тичу се 2005. године. Од 110 новопријављених пацијената њих 59 је умрло. Четири године раније (2001) било је 36 нових пацијената оболелих од рака, од којих је умрло четворо.
Слободан Кљакић
Извор: Политика
********************************************
Мирјана Анђелковић Лукић: Мања штета сада, од оне која се спрема
У Србији се живи све краће. Сваког дана у Србији умре 100 њених становника. Просечан век становништва Србије је 41 година што нас сврстава међу најстарије нације Европе. Рађа се све мање деце, а животни век се скраћује. Према писању београдског листа “Новости”, просечан век мушкараца је 71 година, а жена 76. Све нас је мање и све се мање деце рађа.
Србија има према задњем попису из 2011. године 7.258.753 становника, 65.598 живорођених 102.935 умрлих, са негативним природним прираштајем од – 37.337. Шестотина хиљада људи је на ивици апсолутне беде, 2 милиона су зависни од јавних кухиња. Узроци оваквог страшног демографског стања у Србији су углавном познати: то је последица разбијања СФРЈ, ратова на овим подручјима, али посебно катастрофалан утицај на потомство има бомбардовање НАТО алијансе. Не може се занемарити ни погубан допринос владавине ДОС-а и његових наследника ДС-а са трабантима после 5. октобра. За време њихове владавине, већина младих са високом стручном спремом отишло је у иностранство за бољим животом. Пети октобар је био вододелница у Србији, – поћи у бољу будућност или се потпуно суновратити. Десило се, на жалост ово друго. Поводом годишњице петооктобарских догађања, један наш историчар, гостујући у Јутарњем програму београдске телевизије рекао је да није тачно да је 5. октобар покренут парама из иностранства и да је 5. октобар увео коначно демократију у српско друштво. Заборавио је овај господин да каже да су с петооктобарском “демократијом” у српско друштво ушле економске убице које су допринеле страшном суноврату свега: школства, здравства, војске, полиције, породице, да је народ осиромашен до безнађа. Данас, са ове временске дистанце, сагледавају се прави штеточински учинци петооктобарске “демократије”: разорена привреда, уништена пољопривреда, распродати ресурси и привредни гиганти, уништен сељак који је Србију спасавао од глади за време нехуманих санкција које нам је Европа завела, пауперизација српског радника, празна села у Србији. Данас у Србији добро живе, поред тајкуна сумњивог богатства, министри и посланици у српском парламенту. Отуда и толика јагма за неком посланичком или министраском синекуром. Тада им је све на дохват руке, новац, моћ, бенефиције.
Нова српска влада која је изабрана у мају ове године, нашла се у веома незавидној ситуацији. Треба обезбедити из празног буџета пензије и плате, здравство, социјална давања и новац за отплату пристиглих рата енормних кредита које су претходне владе некритички узимале. Постоји велика опасност од грчког сценарија, и увођења Србије у дужничко ропство. Да ли се то радило намерно или под диригентском палицом из ММФ-а који је уствари прави владалац Србије, није познато, али је једнако погубно. Сиромаштво у Србији је постало алармантно, све је више људи којима је једини оброк онај из јавне кухиње. И на сву ту беду и сиромаштво, неко хоће да нам уведе и прљаву технологију прераде никла у најчистији део Србије. Да грађане Србије додатно еколошки загади и да их мирнодопски убија.
Србија се од 1999. године, после агресије НАТО, сусреће са масивним еколошким загађењем услед бомбардовања. Србији није потребно додатно загађење које му припрема актуелна влада коју је сам изабрао.
Србија је трагично загађена НАТО уранским бомбама, о чему ни једна власт у Србији званично не говори, нити покушава да наплати штету од држава које су нас бомбардовале и начиниле штету од око 100 милијарди долара.
Србија се од 1999. године, после агресије НАТО, сусреће са масивним еколошким загађењем услед бомбардовања. Србији није потребно додатно загађење које му припрема актуелна влада коју је сам изабрао. Србија је трагично загађена НАТО уранским бомбама, о чему ни једна власт у Србији званично не говори, нити покушава да наплати штету од држава које су нас бомбардовале и начиниле штету од око 100 милијарди долара. До данас није обелодањена званична статистика, уколико је уопште има, о броју оболелих резервиста од карцинома који су били војно мобилисани на Косову и Метохији, или били ангажовани на чишћењу од радиоактивне муниције. Италијански војници, који су највише страдали од осиромашеног урана, су под сталним надзором здравствених служби своје земље, док је у Србији Војно медицинска академија (ВМА) првих пет година после бомбардовања пратила здравствено стање око 4.000 војника, старешина и добровољаца, али тај период, како кажу стручњаци, није довољан јер се последице јављају после тек 10 до 15 година. Са праћењем се у Србији престало због недостатка материјалних средстава. Новац је овде увек био важнији од здравља људи!
Једини који износе фрапантне податке о последицама еколошког загађења НАТО бомбардовања су лекари и независни интелектуалци. Последице су застрашујуће. За 78 дана осиромашеним ураном гађано је 113 локација на подручју тадашње СР Југославије, већина у јужној покрајини. На наше главе пало је око 13.000 тона осиромашеног урана. Прецизно се не зна колико је НАТО испалио пројектила са осиромашеним ураном на подручје Србије. Та војна алијанса тврди да је испалила 31.000 пројектила, Војска Србије да је наша земља засута са око 50.000, док Руси тврде да је испаљено чак 90.000 пројектила. У Србији се до 1999. регистровало између 15.000 и 20.000 нових случајева канцера, да би се тај број већ 2004. попео на 30.000 нових болесника. Већ 2001. је констатован повећан број доброћудних тумора јајника и материце са 26 на 496 случајева, а на грлићу материце на 176. Вишеструко су увећани спонтани и превремени побачаји. Број умрле превремено рођене деце попео се са 50 на 357, а број умрле малформисане деце са 121 на 610. На југу Србије рађају се деформисане животиње: телад без ногу и очију, јагње са осам ногу и два пара ушију, двоглаво прасе.
Шест од 18 домаћих стручњака – физичара и припадника војске, који су учествовали у уклањању муниције са ураном са рта Арза, код Херцег Новог, добило је генетске поремећаје.
У Косовској Митровици је пре две године одржан састанак Гинеколошке секције Српског лекарског друштва, на којем су изнети први званични подаци о последицама НАТО бомбардовања. Према речима професора др Душана Станојевића, на састанку је приказана дуго скривана чињеница да је српски народ ушао у епидемију карцинома на КиМ. На слици: Проф. др Душан Станојевић
У Србији до данас није званично, у организацији српске владе, организована конференција о последицама НАТО бомбардовања по здравље њеног становништва. Прошло је 13. година од бомбардовања, последице по здравље становништва су евидентне. Истраживања о последицама су препуштена стручњацима који обелодањују фрапантне податке о којима би свет морао да буде обавештен. У Косовској Митровици је пре две године одржан састанак Гинеколошке секције Српског лекарског друштва, на којем су изнети први званични подаци о последицама НАТО бомбардовања. Према речима професора др Душана Станојевића, на састанку је приказана дуго скривана чињеница да је српски народ ушао у епидемију карцинома на КиМ. Само рак костију у последњих неколико година порастао је за 107 одсто, затровани су земља, вода и ваздух. О свему томе др Станојевић је одлучио да обавести Светску здравствену организацију и Уједињене нације. По целој територији Космета посејана је 21 тона осиромашеног урана. Овај податак је узет из НАТО архива из Брисела. Према писању приштинског листа “Експрес”, Космет је постао водећи у региону по броју умрлих од болести рака, од чега годишње, због повећане радиоактивности премине око 5.000 становника, што је троструко више него пре рата.
“Да бисте избрисали један народ”, каже професор Станојевић, “морате му прво плански затровати животну средину. А налогодавци овог бомбардовања радиоактивним ураном загадили су на Космету земљу, воду, ваздух. Пошто је тамо комплетно уништена животна средина, радиоактивни уран сада се нашао у комплетном ланцу људске исхране. А чим је ушао у ланац исхране аутоматски је угрозио сва жива бића на Космету, укључујући све становнике те покрајине и околних земаља, односно целокупног Балкана, па и Европе”. “Број деце и број одраслих особа са тумором костију повећао се. Пре бомбардовања је било 100 људи са тумором костију, 11 година после бомбардовања број се попео на 200 таквих болесника. Ми смо сви биолошки угрожени. Дакле сви наши животи су угрожени”. Оно што може да се уради, то су одговарајуће генетске лабораторије у којима ће се проверавати плод још у раној трудноћи. Само тако можемо обезбедити здраво потомство за српски народ.
Проф. др Душан Станојевић:
Да бисте избрисали један народ, морате му прво плански затровати животну средину. А налогодавци овог бомбардовања радиоактивним ураном загадили су на Космету земљу, воду, ваздух. Пошто је тамо комплетно уништена животна средина, радиоактивни уран сада се нашао у комплетном ланцу људске исхране. А чим је ушао у ланац исхране аутоматски је угрозио сва жива бића на Космету, укључујући све становнике те покрајине и околних земаља, односно целокупног Балкана, па и Европе. Број деце и број одраслих особа са тумором костију повећао се. Пре бомбардовања је било 100 људи са тумором костију, 11 година после бомбардовања број се попео на 200 таквих болесника. Ми смо сви биолошки угрожени. Дакле сви наши животи су угрожени.
Британски физичар Кит Баверсток тврди да је Светска здравствена организација, под утицајем САД, из једног извештаја Уједињених нација избацила податак да је оружје са осиромашеним ураном које је коришћено у бомбардовању СР Југославије 1999. године опасно по здравље и канцерогено. Баверсток се у својој анализи ослањао на резултате истраживања др Александре Милер из радиолошке лабораторије Министарства одбране САД, у које је имао увид и које је, како је истакао, недвосмислено показало генотоксичност осиромашеног урана.
Природа има своје регулаторе заштите од еколошког загађења, али осиромашени уран ће у нашој средини бити присутан заувек. Управо због тога зачуђује неодговорност неких у српској влади да на нашу територију, у најчистији део Србије уведу прљаву технологију, од које ће корист имати само мултинационална рударска компанија “Јуропијен никл”, а Србија ће добити загађену животну средину и повећан број оболелих људи, које осиромашена Србија неће моћи ни да лечи адекватно.
Надам се да ће разум ипак победити и да се прљава прерада никла неће увести на Тару, у околину националног парка Мокре Горе. Довољно смо еколошки загађени, додатна загађења нам нису потребна. Сва еколошка удружења, сви грађани у местима која ће бити угрожена, сви грађани Србије, морају да се уједине у јединствен фронт против ове прљаве експлоатације, која загађује природу у пречники сто километара од места експлоатације.
Србија је осиромашена и треба јој новац, али не по сваку цену – продајом здравља свог становништва.
Да ли смо ми толико сишли с ума па ћемо дозволити увођење овако прљаве технологије у нашу земљу?
Ако је цена недавања концесије на експлоатацију руде никла на Тари, пад Владе Србије, како рече министар рударства, господин Бачевић, нека падне влада! То је ипак мања штета од ове која нам се спрема.
АЛАРМАНТНО – 15 ТОНА НАТО ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА ПОВЕЋАЛО БРОЈ УМРЛИХ И БОЛЕСНИХ ОД РАКА И РАЗНИХ ТУМОРА
Професор др Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака и коаутор у уторак представљене књиге ”Злочин у рату, геноцид у миру”, за ову застрашујућу ”прогнозу” оптужује радиоактивну муницију, којом је током бомбардовања 1999. године засута Србија.
У овом истраживању није обухваћена територија Косова и Метохије, што би драстично подигло број оболелих и умрлих од последица НАТО бомбардовања Србије 1999. године.
ДРАМАТИЧАН пораст броја оболелих од малигних тумора у Србији не може да се заустави! Следеће године од карцинома свих врста само у централном делу Републике, не рачунајући територију КиМ, могло би да оболи чак 40.000, а да умре од 22.000 до 23.000 људи. То би било за 3.000 више оболелих, и за 1.000 до 2.000 више умрлих него што је, према последњим подацима, званично евидентирано 2010.
Професор др Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака и коаутор у уторак представљене књиге ”Злочин у рату, геноцид у миру”, за ову застрашујућу ”прогнозу” оптужује радиоактивну муницију, којом је током бомбардовања 1999. године засута Србија.
ОД СРЕБРНОГ МЕТКА УМИРЕ СЕ ДУГО
КАКО објашњава Слободан Петковић, генерал у пензији, 49 напада, или 44 одсто, извршено је после постигнутог споразума о окончању агресије – последњих десет дана бомбардовања.
- Чак 112 удара на 119 локација било је муницијом са осиромашеним уранијумом – наводи Петковић.
- Такозвани ”сребрни метак” сигурно доноси смрт оном кога је погодио, а онај ко само удахне његову прашину, умираће дуго и биће сведок немогућности да се томе супротстави.
- Пројекције су ужасне чак и ако учесталост тзв. солидних тумора настави да расте годишње, као и досад, за два одсто, а камоли ако се, што је много вероватније, буде повећавала – каже професор Чикарић, за ”Новости”.
- Експлозију малигних тумора, нажалост, тек можемо да очекујемо, зато што је радиоактивни материјал остао на нашим просторима. Око 15 тона осиромашеног уранијума, као и плутонијум бачен на Србију, деловало је, делује, и деловаће наредне четири и по милијарде година!
Његове погубне последице по здравље људи, тврди професор Чикарић, већ се очитавају и кроз статистику о броју оболелих и умрлих од рака. Од 2001. до 2010. године број нових случајева карцинома повећан је за 20 одсто, а смртност од рака за 25 одсто.
- Леукемије и лимфоми, који чине пет одсто свих тумора, у драстичном су повећању – упозорава проф. Чикарић.
- Од 2001. до 2010. године њихова учесталост је повећана за 110 одсто, а смртност од ових болести чак за 118 одсто. То значи да годишње бележимо пораст оболевања од леукемија и лимфома за 11 одсто, а пораст морталитета за 12 одсто. Њихова експанзија је почела 2006. године, значи седам и по година после бомбардовања, а пораст оболевања се и даље бележи. До ових података нисмо дошли напамет, већ на основу озбиљног истраживања на узорку од 5,5 милиона становника централне Србије.
Поклапање пораста оболевања, прво од леукемија и лимфома, а касније и од солидних тумора, са латентним периодом после бомбардовања, за професора Чикарића је сигуран знак да се 1999. године догодило нешто што је загадило животни простор.
СМРТОНОСНИ ОТПАД ДОНЕЛИ У БЕОГРАД
ОД бомбардовања је прошло 13 година, а и даље се углавном констатује да нема доказа који би у везу довели пораст оболевања од рака и употребу радиоактивне муниције.
- Код нас је зрачење 8.600 бекерела по становнику, а толерише се годишња доза од 80 бекерела – упозорава проф. Чикарић.
- То што смо један део тог материјала покупили из Пчињског округа је добро, али лоше је то што је он пресељен у Винчу, па смо смртоносни отпад сместили надомак Београда.
НАТО бомбе узрок рака
******************
ФБР ДОДАТАК:
У мају 1999. године Уједињене нације у целини су сакриле од јавности шокантан извештај Сенегалца Бакари Кантеа, шефа прве мисије УНЕП-а (Програм Уједињених нација за човекову околину) о еколошким последицама бомбардовања СР Југославије. Овај текст УН никад нису објавиле, али су његови делови процурили у јавност захваљујући саговорнику „Вести”, америчком независном новинару Роберту Парсонсу, извештачу из међународних институција у Женеви.
Тај извештај објавили смо на страницама СРБског ФБРепортера у рубрици ФЕЉТОН и можете га прочитати на следећем линку
“ФБР” ФЕЉТОН: ЕКСКЛУЗИВНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА(8/8)…
**********************
Depleted Uranium in Kosovo. Post-Conflict Environmental Assessment. First published in Switzerland in 2001 by the United Nations Environment Programme. pdf
****************************
Тајне оружја са осиромашеним уранијумом
Крајем прошле године објављена је у Београду књига Дарови Милосрдног анђела др Мирјане Анђелковић-Лукић, експерта за експлозиве, више деценија запослене у Војнотехничком институту у Београду, пензионисане пре три године.
Већ на корицама књиге наведене су потресне чињенице: њен супруг, пуковник Мирко Лукић, пуковник мр Драган Васиљевић, начелник Ваздухопловног института у Београду, и мр Милош Вујачић, начелник Одсека за пиротехнику Војнотехничког института у Београду, преминули су после обављања заједничког задатка јер су на терену извиђали и процењивали количину и врсту загађења изазваног НАТО бомбардовањем 1999. године. Сва тројица су радила на отклањању последица, поготово оних које су настале употребом муниције са ОУ.
Пуковник Мирко Лукић је доспео на ВМА у лето 2002. с дијагнозом карцинома плућа, а преминуо је 9. априла следеће године. Његова супруга, упркос доживљеној трагедији, смогла је снаге да о свом мужу и његовим пријатељима и сарадницима, тек штуро саопшти наведене податке, баш као што је свој научни и истраживачки резултат изнела без много емоција, поготово оних претераних, пуштајући да говоре сурове чињенице.
Европска и светска јавност одавно су усковитлане расправама о муницији са ОУ. Захваљујући напорима Мирјане Анђелковић-Лукић и њеној узнемирујућој књизи, вероватно ће и у Србији бити покренут талас јавног суочења с тим проблемом.
Најдраматичније, за сада познате, последице ова муниција је изазвала на овдашњим теренима. Зато је проблем именован као ,,балкански синдром”, не само у медијима него и у научним круговима.
Упркос томе што назив звучи локално, проблем је глобални јер је ОУ муниција употребљена први пут у рату у Заливу 1991, у Босни и Херцеговини, односно Републици Српској 1995, у агресији на СР Југославију 1999, у Авганистану 2001, у Ираку 2002. године. Да ли и у Гази, показаће истрага.
Већ крајем 2000. у Италији и у Шпанији формирана су удружења ветерана међународних снага распоређених на КиМ, јер је број припадника тих формација, оболелих од рака и других тешких болести, увелико излазио из статистичких оквира.
Грађанска иницијатива и друге врсте притисака на власт највише плодова су дали, по свему судећи, у Италији.
Јавност је устала на ноге и у другим државама чији су грађани, пре свега као војници, неко време провели на КиМ или у БиХ.
Ауторка упознаје читаоца с нарочито драматичним исказом италијанског хематолога из Националног института за рак у Милану, др Максима Ђанија: ,,Умоболни су војни мозгови који и данас производе муницију са ОУ и наређују њено коришћење, а научнике хуманисте одавно су прогласили за лудаке јер покушавају да их спрече да зараде милионе долара и поробе мале народе”.
Бес др Ђанија је разумљив, јер је у Италији 2007. коначно обелодањено да је од последица тровања ОУ умрло 45 ветерана с КиМ, а да их је још 515 оболело од рака. Нарочито је порастао број оболелих од малигног обољења лимфних жлезда (Хочкин). Сличним су подаци о оболелим ветеранима у Белгији, Шпанији, Португалији, Холандији и другде.
У Србији, нажалост, ни десет година после бомбардовања, није учињена целовита, јавно доступна студија о последицама дејства ОУ на природно окружење, на становништво, на војне и полицијске снаге које су током НАТО агресије ангажоване на КиМ и на југу Србије.
Притисак јавности на власт, на све надлежне установе, да таква анализа коначно изађе на видело, свакако би потврдио демократску зрелост српског друштва и демократских установа Србије.
Онда би јавност знала зашто се у околини Владичиног Хана, удаљеног око 40 километара од Бујановца, стока рађа с дегенеративним променама, зашто су поготово овце анемичне, зашто миш из села Боровца има реп сличан веверици, зашто је у Прешеву царским резом овца ојагњила јагње са осам ногу и два пара ушију, или крава отелила теле с две главе.
О здравственом стању људи боље да не износимо чињенице, да не узнемиравамо јавност. Лекар из Дома здравља у Бујановцу, др Аднан Салиху, чије налазе наводи Мирјана Анђелковић-Лукић, тврди да је од 1999. до 2005. године број нових пацијената оболелих од рака нарастао до 50 одсто.
Последњи проверљиви подаци тичу се 2005. године. Од 110 новопријављених пацијената њих 59 је умрло. Четири године раније (2001) било је 36 нових пацијената оболелих од рака, од којих је умрло четворо.
Слободан Кљакић
Извор: Политика
********************************************
Мирјана Анђелковић Лукић: Мања штета сада, од оне која се спрема
У Србији се живи све краће. Сваког дана у Србији умре 100 њених становника. Просечан век становништва Србије је 41 година што нас сврстава међу најстарије нације Европе. Рађа се све мање деце, а животни век се скраћује. Према писању београдског листа “Новости”, просечан век мушкараца је 71 година, а жена 76. Све нас је мање и све се мање деце рађа.
Србија има према задњем попису из 2011. године 7.258.753 становника, 65.598 живорођених 102.935 умрлих, са негативним природним прираштајем од – 37.337. Шестотина хиљада људи је на ивици апсолутне беде, 2 милиона су зависни од јавних кухиња. Узроци оваквог страшног демографског стања у Србији су углавном познати: то је последица разбијања СФРЈ, ратова на овим подручјима, али посебно катастрофалан утицај на потомство има бомбардовање НАТО алијансе. Не може се занемарити ни погубан допринос владавине ДОС-а и његових наследника ДС-а са трабантима после 5. октобра. За време њихове владавине, већина младих са високом стручном спремом отишло је у иностранство за бољим животом. Пети октобар је био вододелница у Србији, – поћи у бољу будућност или се потпуно суновратити. Десило се, на жалост ово друго. Поводом годишњице петооктобарских догађања, један наш историчар, гостујући у Јутарњем програму београдске телевизије рекао је да није тачно да је 5. октобар покренут парама из иностранства и да је 5. октобар увео коначно демократију у српско друштво. Заборавио је овај господин да каже да су с петооктобарском “демократијом” у српско друштво ушле економске убице које су допринеле страшном суноврату свега: школства, здравства, војске, полиције, породице, да је народ осиромашен до безнађа. Данас, са ове временске дистанце, сагледавају се прави штеточински учинци петооктобарске “демократије”: разорена привреда, уништена пољопривреда, распродати ресурси и привредни гиганти, уништен сељак који је Србију спасавао од глади за време нехуманих санкција које нам је Европа завела, пауперизација српског радника, празна села у Србији. Данас у Србији добро живе, поред тајкуна сумњивог богатства, министри и посланици у српском парламенту. Отуда и толика јагма за неком посланичком или министраском синекуром. Тада им је све на дохват руке, новац, моћ, бенефиције.Нова српска влада која је изабрана у мају ове године, нашла се у веома незавидној ситуацији. Треба обезбедити из празног буџета пензије и плате, здравство, социјална давања и новац за отплату пристиглих рата енормних кредита које су претходне владе некритички узимале. Постоји велика опасност од грчког сценарија, и увођења Србије у дужничко ропство. Да ли се то радило намерно или под диригентском палицом из ММФ-а који је уствари прави владалац Србије, није познато, али је једнако погубно. Сиромаштво у Србији је постало алармантно, све је више људи којима је једини оброк онај из јавне кухиње. И на сву ту беду и сиромаштво, неко хоће да нам уведе и прљаву технологију прераде никла у најчистији део Србије. Да грађане Србије додатно еколошки загади и да их мирнодопски убија.
Србија се од 1999. године, после агресије НАТО, сусреће са масивним еколошким загађењем услед бомбардовања. Србији није потребно додатно загађење које му припрема актуелна влада коју је сам изабрао.
Србија је трагично загађена НАТО уранским бомбама, о чему ни једна власт у Србији званично не говори, нити покушава да наплати штету од држава које су нас бомбардовале и начиниле штету од око 100 милијарди долара.
Србија се од 1999. године, после агресије НАТО, сусреће са масивним еколошким загађењем услед бомбардовања. Србији није потребно додатно загађење које му припрема актуелна влада коју је сам изабрао. Србија је трагично загађена НАТО уранским бомбама, о чему ни једна власт у Србији званично не говори, нити покушава да наплати штету од држава које су нас бомбардовале и начиниле штету од око 100 милијарди долара. До данас није обелодањена званична статистика, уколико је уопште има, о броју оболелих резервиста од карцинома који су били војно мобилисани на Косову и Метохији, или били ангажовани на чишћењу од радиоактивне муниције. Италијански војници, који су највише страдали од осиромашеног урана, су под сталним надзором здравствених служби своје земље, док је у Србији Војно медицинска академија (ВМА) првих пет година после бомбардовања пратила здравствено стање око 4.000 војника, старешина и добровољаца, али тај период, како кажу стручњаци, није довољан јер се последице јављају после тек 10 до 15 година. Са праћењем се у Србији престало због недостатка материјалних средстава. Новац је овде увек био важнији од здравља људи!
Једини који износе фрапантне податке о последицама еколошког загађења НАТО бомбардовања су лекари и независни интелектуалци. Последице су застрашујуће. За 78 дана осиромашеним ураном гађано је 113 локација на подручју тадашње СР Југославије, већина у јужној покрајини. На наше главе пало је око 13.000 тона осиромашеног урана. Прецизно се не зна колико је НАТО испалио пројектила са осиромашеним ураном на подручје Србије. Та војна алијанса тврди да је испалила 31.000 пројектила, Војска Србије да је наша земља засута са око 50.000, док Руси тврде да је испаљено чак 90.000 пројектила. У Србији се до 1999. регистровало између 15.000 и 20.000 нових случајева канцера, да би се тај број већ 2004. попео на 30.000 нових болесника. Већ 2001. је констатован повећан број доброћудних тумора јајника и материце са 26 на 496 случајева, а на грлићу материце на 176. Вишеструко су увећани спонтани и превремени побачаји. Број умрле превремено рођене деце попео се са 50 на 357, а број умрле малформисане деце са 121 на 610. На југу Србије рађају се деформисане животиње: телад без ногу и очију, јагње са осам ногу и два пара ушију, двоглаво прасе.
Шест од 18 домаћих стручњака – физичара и припадника војске, који су учествовали у уклањању муниције са ураном са рта Арза, код Херцег Новог, добило је генетске поремећаје.
У Косовској Митровици је пре две године одржан састанак Гинеколошке секције Српског лекарског друштва, на којем су изнети први званични подаци о последицама НАТО бомбардовања. Према речима професора др Душана Станојевића, на састанку је приказана дуго скривана чињеница да је српски народ ушао у епидемију карцинома на КиМ. На слици: Проф. др Душан Станојевић
У Србији до данас није званично, у организацији српске владе, организована конференција о последицама НАТО бомбардовања по здравље њеног становништва. Прошло је 13. година од бомбардовања, последице по здравље становништва су евидентне. Истраживања о последицама су препуштена стручњацима који обелодањују фрапантне податке о којима би свет морао да буде обавештен. У Косовској Митровици је пре две године одржан састанак Гинеколошке секције Српског лекарског друштва, на којем су изнети први званични подаци о последицама НАТО бомбардовања. Према речима професора др Душана Станојевића, на састанку је приказана дуго скривана чињеница да је српски народ ушао у епидемију карцинома на КиМ. Само рак костију у последњих неколико година порастао је за 107 одсто, затровани су земља, вода и ваздух. О свему томе др Станојевић је одлучио да обавести Светску здравствену организацију и Уједињене нације. По целој територији Космета посејана је 21 тона осиромашеног урана. Овај податак је узет из НАТО архива из Брисела. Према писању приштинског листа “Експрес”, Космет је постао водећи у региону по броју умрлих од болести рака, од чега годишње, због повећане радиоактивности премине око 5.000 становника, што је троструко више него пре рата.
“Да бисте избрисали један народ”, каже професор Станојевић, “морате му прво плански затровати животну средину. А налогодавци овог бомбардовања радиоактивним ураном загадили су на Космету земљу, воду, ваздух. Пошто је тамо комплетно уништена животна средина, радиоактивни уран сада се нашао у комплетном ланцу људске исхране. А чим је ушао у ланац исхране аутоматски је угрозио сва жива бића на Космету, укључујући све становнике те покрајине и околних земаља, односно целокупног Балкана, па и Европе”. “Број деце и број одраслих особа са тумором костију повећао се. Пре бомбардовања је било 100 људи са тумором костију, 11 година после бомбардовања број се попео на 200 таквих болесника. Ми смо сви биолошки угрожени. Дакле сви наши животи су угрожени”. Оно што може да се уради, то су одговарајуће генетске лабораторије у којима ће се проверавати плод још у раној трудноћи. Само тако можемо обезбедити здраво потомство за српски народ.
Проф. др Душан Станојевић:
Да бисте избрисали један народ, морате му прво плански затровати животну средину. А налогодавци овог бомбардовања радиоактивним ураном загадили су на Космету земљу, воду, ваздух. Пошто је тамо комплетно уништена животна средина, радиоактивни уран сада се нашао у комплетном ланцу људске исхране. А чим је ушао у ланац исхране аутоматски је угрозио сва жива бића на Космету, укључујући све становнике те покрајине и околних земаља, односно целокупног Балкана, па и Европе. Број деце и број одраслих особа са тумором костију повећао се. Пре бомбардовања је било 100 људи са тумором костију, 11 година после бомбардовања број се попео на 200 таквих болесника. Ми смо сви биолошки угрожени. Дакле сви наши животи су угрожени.
Британски физичар Кит Баверсток тврди да је Светска здравствена организација, под утицајем САД, из једног извештаја Уједињених нација избацила податак да је оружје са осиромашеним ураном које је коришћено у бомбардовању СР Југославије 1999. године опасно по здравље и канцерогено. Баверсток се у својој анализи ослањао на резултате истраживања др Александре Милер из радиолошке лабораторије Министарства одбране САД, у које је имао увид и које је, како је истакао, недвосмислено показало генотоксичност осиромашеног урана.
Природа има своје регулаторе заштите од еколошког загађења, али осиромашени уран ће у нашој средини бити присутан заувек. Управо због тога зачуђује неодговорност неких у српској влади да на нашу територију, у најчистији део Србије уведу прљаву технологију, од које ће корист имати само мултинационална рударска компанија “Јуропијен никл”, а Србија ће добити загађену животну средину и повећан број оболелих људи, које осиромашена Србија неће моћи ни да лечи адекватно.
Надам се да ће разум ипак победити и да се прљава прерада никла неће увести на Тару, у околину националног парка Мокре Горе. Довољно смо еколошки загађени, додатна загађења нам нису потребна. Сва еколошка удружења, сви грађани у местима која ће бити угрожена, сви грађани Србије, морају да се уједине у јединствен фронт против ове прљаве експлоатације, која загађује природу у пречники сто километара од места експлоатације.
Србија је осиромашена и треба јој новац, али не по сваку цену – продајом здравља свог становништва.
Да ли смо ми толико сишли с ума па ћемо дозволити увођење овако прљаве технологије у нашу земљу?
Ако је цена недавања концесије на експлоатацију руде никла на Тари, пад Владе Србије, како рече министар рударства, господин Бачевић, нека падне влада! То је ипак мања штета од ове која нам се спрема.
Забрањени филм Смртоносна прашина
Нема коментара:
Постави коментар