Факти
ПОКРЕТ МАЂАРСКЕ НАДЕ СА ПОТПИСОМ СВОГ ПРЕДСЕДНИКА БАЛИНТА ЛАСЛА ЗАТРАЖИО СВЕ ШТО НИКОЛИЋ ТРАЖИ ЗА КОСМЕТСКЕ СРБЕ
ДОГОДИЛО се очекивано: Николићева платформа за Косово и Метохију, коју Дачић и његови свакодневно торпедују, већ је отворила апетите Мађарима и њиховом сепаратизму.
Огласио се Покрет мађарске наде (ПМН), који је - са потписом свог председника Балинта Ласла - већ јавно иступио са целовитом платформом која тражи: СВЕ што платформа Томислава Николића тражи за косметске Србе.
Ево „мађарске платформе“ у целини:
„Влада Србије упознала је владајуће и опозиционе странке, дипломатска представништва, а потом и јавност са садржајем Платформе о Косову. За косовске Србе захтева се висок степен територијалне и политичке аутономије, формирање тзв. Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији. Њоме би, поред севера Косова, биле обухваћене и енклаве са већинским српским становништвом у другим деловима Покрајине (нпр. Грачаница, Штрпце, Гора итд.). Успостављање аутономије замишљено је по узору на шпанску Каталонију. У интересу заустављања пада бројности војвођанске мађарске заједнице и побољшања њеног економско-културолошког положаја, и нама Мађарима у Војводини потребна је територијална аутономија високог степена!
Аутономија косовских Срба подразумевала би њихову искључиву надлежност на пољу образовања, здравства, судства, унутрашњих послова, спорта, културе, информисања, заштите животне средине, просторног и урбаног планирања, шумарства, рударства, енергетике, телекомуникација, трговине, економске и финансијске политике и других области. Платформа надаље предвиђа да се Аутономној заједници омогући директна сарадња са званичним Београдом, укључујући додатно финансирање из буџетских средстава Србије. Аутономна српска заједница би самостално одлучивала о избору и употреби симбола. О другим елементима унутрашње организације, као што је начин избора разних органа и тела, одлучивало би се путем политичког дијалога.
Ни ми не тражимо ништа више од онога што Влада Србије жели својим сународницима, а то је у нашем случају: формирање Мађарске аутономне области у Војводини на подручјима са већинским мађарским становништвом! У програму странака Мађарске коалиције из 2008. године и Покрета мађарске наде (ПМН) налазе се следеће идеје:
ПМН се залаже да се и у Србији као и у бројним европским земљама, на основу модела стварања регија по принципу организовања од доле према горе, уведе регионални систем самоуправа. Према нашој концепцији, о формирању регионалне самоуправе са изабраним скупштинским телом, са извршним органом изабраним од стране скупштинског тела, са сопственом имовином и сопственим приходима, односно о прикључењу оваквој регионалној самоуправи одлучивали би грађани бирачи регије путем референдума.
Одлучан став ПМН-а је да се формира Мађарски аутономни округ, који би обухватао општине Ада, Чока, Мали Иђош, Кањижа, Бечеј, Суботица, Бачка Топола, Нови Кнежевац, Нови Бечеј, Темерин и Сента и насеља са већинским мађарским становништвом. Овако настала регија са већинским мађарским становништвом чинила би чврст спој потреба мађарске заједнице за територијалном аутономијом на етничкој основи и принципа модерног европског регионализма. Средине са већинским мађарским становништвом у расејању и друга насеља ван примарно формираних територијалних јединица у разним деловима Војводине путем референдума би могле одлучити да ли у управном и у правном смислу желе припадати Мађарском аутономном округу. За регулисање третмана ових насеља потребне су посебне одредбе.
ПМН сматра да је систем успостављања делокруга, додуше, остварљив на основу тренутне праксе државних и покрајинских органа, али да би на регионалном нивоу децентрализација надлежности била знатно ефикаснија, док би остваривање појединих задатака из надлежности локалних самоуправа требало подићи на регионални ниво.
У делокруг регионалних самоупарва спада:
- израда концепције и оперативног програма просторног развоја регије и усклађивање планова развоја насеља,
- координирани развој инфраструктуре од регионалног значаја,
- усклађени економски и пољопривредни развој подручја,
- обезбеђивање равноправног коришћења језика у службеној употреби,
- поједини задаци у области шумарства, водопривреде, коришћења енергије, третмана отпада и заштите животне средине,
- пуноправно управљање и делимично финансирање функционисања система здравствених, образовних и културних установа,
- одржавање установа чији је оснивач регионална самоуправа,
- остала питања која се односе на надлежности пренете из самоуправа на територији државе, покрајине или регије у делокруг регионалних самоуправа.
Кад Платформа о Косову буде озваничена и прихваћена, створиће се услови за политичку борбу за војвођанску мађарску територијалну аутономију, за коју до сада није постојала никаква отвореност у Србији. Међутим, новонастала ситуација може значити прекретницу што се поменутог питања тиче, а дијалог ће бити неизбежан. Региони са територијалном аутономијом засновани на националној основи, јесу перјанице и покретачка снага финансијског и економског развоја Европске уније. Држави је неопходан привредни помак и напредак. Потребно је, дакле, препознати незаобилазност територијалне аутономије, која би резултирала позитивне промене не само за Мађаре, већ и за све народе који живе на датој територији“.
ПОКРЕТ МАЂАРСКЕ НАДЕ СА ПОТПИСОМ СВОГ ПРЕДСЕДНИКА БАЛИНТА ЛАСЛА ЗАТРАЖИО СВЕ ШТО НИКОЛИЋ ТРАЖИ ЗА КОСМЕТСКЕ СРБЕ
- Ни ми не тражимо ништа више од онога што Влада Србије жели својим сународницима, а то је у нашем случају: формирање Мађарске аутономне области у Војводини на подручјима са већинским мађарским становништвом!
- Мађарски аутономни округ, који би обухватао општине Ада, Чока, Мали Иђош, Кањижа, Бечеј, Суботица, Бачка Топола, Нови Кнежевац, Нови Бечеј, Темерин и Сента и насеља са већинским мађарским становништвом
- Овако настала регија са већинским мађарским становништвом чинила би чврст спој потреба мађарске заједнице за територијалном аутономијом на етничкој основи и принципа модерног европског регионализма
- Средине са већинским мађарским становништвом у расејању и друга насеља ван примарно формираних територијалних јединица у разним деловима Војводине путем референдума би могле одлучити да ли у управном и у правном смислу желе припадати Мађарском аутономном округу
- Кад Платформа о Косову буде озваничена и прихваћена, створиће се услови за политичку борбу за војвођанску мађарску територијалну аутономију, за коју до сада није постојала никаква отвореност у Србији
ДОГОДИЛО се очекивано: Николићева платформа за Косово и Метохију, коју Дачић и његови свакодневно торпедују, већ је отворила апетите Мађарима и њиховом сепаратизму.
Огласио се Покрет мађарске наде (ПМН), који је - са потписом свог председника Балинта Ласла - већ јавно иступио са целовитом платформом која тражи: СВЕ што платформа Томислава Николића тражи за косметске Србе.
Ево „мађарске платформе“ у целини:
„Влада Србије упознала је владајуће и опозиционе странке, дипломатска представништва, а потом и јавност са садржајем Платформе о Косову. За косовске Србе захтева се висок степен територијалне и политичке аутономије, формирање тзв. Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији. Њоме би, поред севера Косова, биле обухваћене и енклаве са већинским српским становништвом у другим деловима Покрајине (нпр. Грачаница, Штрпце, Гора итд.). Успостављање аутономије замишљено је по узору на шпанску Каталонију. У интересу заустављања пада бројности војвођанске мађарске заједнице и побољшања њеног економско-културолошког положаја, и нама Мађарима у Војводини потребна је територијална аутономија високог степена!
Аутономија косовских Срба подразумевала би њихову искључиву надлежност на пољу образовања, здравства, судства, унутрашњих послова, спорта, културе, информисања, заштите животне средине, просторног и урбаног планирања, шумарства, рударства, енергетике, телекомуникација, трговине, економске и финансијске политике и других области. Платформа надаље предвиђа да се Аутономној заједници омогући директна сарадња са званичним Београдом, укључујући додатно финансирање из буџетских средстава Србије. Аутономна српска заједница би самостално одлучивала о избору и употреби симбола. О другим елементима унутрашње организације, као што је начин избора разних органа и тела, одлучивало би се путем политичког дијалога.
Ни ми не тражимо ништа више од онога што Влада Србије жели својим сународницима, а то је у нашем случају: формирање Мађарске аутономне области у Војводини на подручјима са већинским мађарским становништвом! У програму странака Мађарске коалиције из 2008. године и Покрета мађарске наде (ПМН) налазе се следеће идеје:
ПМН се залаже да се и у Србији као и у бројним европским земљама, на основу модела стварања регија по принципу организовања од доле према горе, уведе регионални систем самоуправа. Према нашој концепцији, о формирању регионалне самоуправе са изабраним скупштинским телом, са извршним органом изабраним од стране скупштинског тела, са сопственом имовином и сопственим приходима, односно о прикључењу оваквој регионалној самоуправи одлучивали би грађани бирачи регије путем референдума.
Одлучан став ПМН-а је да се формира Мађарски аутономни округ, који би обухватао општине Ада, Чока, Мали Иђош, Кањижа, Бечеј, Суботица, Бачка Топола, Нови Кнежевац, Нови Бечеј, Темерин и Сента и насеља са већинским мађарским становништвом. Овако настала регија са већинским мађарским становништвом чинила би чврст спој потреба мађарске заједнице за територијалном аутономијом на етничкој основи и принципа модерног европског регионализма. Средине са већинским мађарским становништвом у расејању и друга насеља ван примарно формираних територијалних јединица у разним деловима Војводине путем референдума би могле одлучити да ли у управном и у правном смислу желе припадати Мађарском аутономном округу. За регулисање третмана ових насеља потребне су посебне одредбе.
ПМН сматра да је систем успостављања делокруга, додуше, остварљив на основу тренутне праксе државних и покрајинских органа, али да би на регионалном нивоу децентрализација надлежности била знатно ефикаснија, док би остваривање појединих задатака из надлежности локалних самоуправа требало подићи на регионални ниво.
У делокруг регионалних самоупарва спада:
- израда концепције и оперативног програма просторног развоја регије и усклађивање планова развоја насеља,
- координирани развој инфраструктуре од регионалног значаја,
- усклађени економски и пољопривредни развој подручја,
- обезбеђивање равноправног коришћења језика у службеној употреби,
- поједини задаци у области шумарства, водопривреде, коришћења енергије, третмана отпада и заштите животне средине,
- пуноправно управљање и делимично финансирање функционисања система здравствених, образовних и културних установа,
- одржавање установа чији је оснивач регионална самоуправа,
- остала питања која се односе на надлежности пренете из самоуправа на територији државе, покрајине или регије у делокруг регионалних самоуправа.
Кад Платформа о Косову буде озваничена и прихваћена, створиће се услови за политичку борбу за војвођанску мађарску територијалну аутономију, за коју до сада није постојала никаква отвореност у Србији. Међутим, новонастала ситуација може значити прекретницу што се поменутог питања тиче, а дијалог ће бити неизбежан. Региони са територијалном аутономијом засновани на националној основи, јесу перјанице и покретачка снага финансијског и економског развоја Европске уније. Држави је неопходан привредни помак и напредак. Потребно је, дакле, препознати незаобилазност територијалне аутономије, која би резултирала позитивне промене не само за Мађаре, већ и за све народе који живе на датој територији“.
Аутономија? Никакав проблем, ево да се договоримо....
Нема коментара:
Постави коментар