Српска аналитика
Мислим да се сви можемо сложити да Ненад Чанак није глуп човек. Он је заправо прилично шармантан (нека вас његов изглед не превари) и са јаким интелектуалним рефлексом. Он је тако могао јасно заклјучити да фашизма у Србији није било 90-их, када је он овај термин увео у говор и навео као тему. Веома предано, он је фашизам уводио као реакцију на противлјење према њему. У међувремену је провоцирао давајући двосмислене и полуконкретне изјаве о цепању Србије кроз аутономију Војводине.
Сада би се могло рећи да Чанак, који има многоструко више медијског простора од своје политичке снаге, има око 2-3% симпатизера, још толико грађана којима је тек симпатичан али не гласају за њега, а остали га различитим интензитетом не воле. Треба рећи и да свакако постоје они који би га тукли као вола у купусу или онако како је он недавно тукао оног јадничка у кафани у Новом Саду. Када један такав, интелигентан и злонамеран човек свакога квалификује као фашисту, онда се код оних мање интелигентних фашизам може пригрлити баш како би се од таквог човека дистанцирали. Чанак је успео и да фашизам гурне у уста и својим следбеницима, али и противницима који су се „упецали“ и дозволили му да фашизам наметне као проблем, иако он то још увек није. Кажем још увек, зато што прогрес Чанка и осталих промо-фашиста постоји те ако се исти настави, фашизам заиста може бити проблем.
Али, ајмо на почетак. Шта је то фашизам? Фашизам је систем јачања државе или народа или колективитета, без обазирања, па чак и вршењем репресије, против права појединаца, то јест, индивидуалних права појединца. Свако јавно изречено мишлјење противно тоталитарној политици власти у фашизму се кажњава строго. Данашњи фашизам је настао у Италији 1923. године долазком на власт Бенита Мусолинија. Симбол Мусолинијевог фашизма је био сноп прућа завезан у нарамак са секиром. На тај начин се симболом хтело рећи да је сноп прућа несаломив док су појединачно крхки, а секира их води и кажњава непослушне.
А тада, Европа је кокетирала са Италијом, касније и са Немачком. Док је Кралјевина СХС одмах прекинула дипломатске односе са Италијом. Мусолини је био због тога и организатор атентата на Кралја Александра Карађорђевића 1934. године. Први антифашистички савез у историји је била Мала Антанта основана од Кралјевине Југославије и Чехословачке, којем се убрзо придружила и Румунија. Када је дошао Други светски рат код нас, зато што народ није хтео да прихвати приступање фашистичкој коалицији, фашизам је у Србији убијао 100 Срба за убијеног Немца, у Банату 50, док у НДХ није било било потребе за изговором за убијање Срба.
Без икаквог одговара баш из Хрватске и Босне долазе квалификације Србије и Срба као фашистичке државе и народа. На улазу у дубровачки стари град или на споменику у центру Тузле стоји Српски фашистички агресор. Ту нелогичностима и далје нема краја. Немачка се понаша као да су у њој забрањена огледала. Један од посебних захтева Немачке за почетак преговора је „Јасно одређивање према злочинима почињеним на простору Сребренице и осталим јужнословенским ратиштима“. Да је морал битан у политици, Немачка би можда такву квалификацију могла да искаже Србији тек 3012. односно за 1000 година, и то са великим „можда“.
Сад, да ли је Србија фашистичка? Да ли су Срби подложни тоталитарним идеологијама као што је фашизам? Да је тако, можда би више владара Србије смрт дочекало природним путем. За 800 година српске државности свега 8 владара је умрло природним путем, а да при том нису насилно свргнути са власти, рачунајући у овај број и Јосипа Броза Тита. Да је тако, у Београду би се на прсте руке могли избројати Хрвати, Бошњаци и Албанци, као што се тако могу избројати Срби у Загребу, Сарајеву и Приштини. Да је тако, јавности не би били познати ликови као што су Соња Бисерко, Наташа Кандић, Борка Павићевић, Муамер Зукорлић или пак поменути Ненад Чанак. Да је тако, закони би се правили у цилју јачања идеологије а не преписивали од ЕУ. Да је тако, директор Народног позоришта не би био Американац.
Уместо тога, у Србији се на утакмици у Новом Пазару износи транспарент „Срце, бубрег, плућа, живела Жута кућа“. Одржава се окупација медијског простора Парадом поноса. За кривично дело учешћа у тучи или кривично дело наношења тешких телесних повреда, квалификованих смрћу, извршиоци се отпужују за кривично дело тешког убиства, само зато што је жртва Француз.
Хајде да се подсетимо, шта је то фашизам. Укратко, систем који стреми цилју уз агресивну борбу против другачијег мишлјења, аката или изражавања сумње. У складу са овим, шта раде промотери Европске уније и политике интеграција у Србији. Није ли фашистички сваки аргумент против безглавог вишедеценијског хрлјења Србије у ЕУ етикетирати као примитиван, назадан, ратнохушкачки, националистички, мрачни итд. Када сваког политичког или идеолошког противника назовете фашистом, понашате се фашистички. Антифашисти су савремени фашисти. Овоме, у исти скуп не ставлјам праве антифашистичке организације и појединце, који јуре и прогоне живе фашисте и њихова жива дела – да не буде забуне.
На крају, желим само да се одредим и према Пројекту: Србија землја расизма.
Након недавних и немилих догађаја у Кралјеву где је публика мајмунским крицима одговорила на провокације једног мајмуна. Десиће се да ће први пут у историји ФИФА казнити једну землју због расизма и да ће то бити Србија. Србија, а не Енглеска која је расизам измислила и где је он редовна појава. Не Енглеска, него Србија у којој расизам и не постоји. Пројекат: Србија землја расизма, има за цилј да расизам уведе у Србију, као што се уводи фашизам. Уколико Србија заиста буде трпела последице због расизма, десиће се реакција. Тада ће судо-тужиоци рећи, ево још једног доказа, па казна, па опет у круг.
На жалост, наше власти нису кадре да ураде ништа превентивно, већ само да посматрају и кукају над злом судбином, утапајући тугу у вискију, пуштајући трбухе и подвалјке да им расту и расту.
Мислим да се сви можемо сложити да Ненад Чанак није глуп човек. Он је заправо прилично шармантан (нека вас његов изглед не превари) и са јаким интелектуалним рефлексом. Он је тако могао јасно заклјучити да фашизма у Србији није било 90-их, када је он овај термин увео у говор и навео као тему. Веома предано, он је фашизам уводио као реакцију на противлјење према њему. У међувремену је провоцирао давајући двосмислене и полуконкретне изјаве о цепању Србије кроз аутономију Војводине.
Сада би се могло рећи да Чанак, који има многоструко више медијског простора од своје политичке снаге, има око 2-3% симпатизера, још толико грађана којима је тек симпатичан али не гласају за њега, а остали га различитим интензитетом не воле. Треба рећи и да свакако постоје они који би га тукли као вола у купусу или онако како је он недавно тукао оног јадничка у кафани у Новом Саду. Када један такав, интелигентан и злонамеран човек свакога квалификује као фашисту, онда се код оних мање интелигентних фашизам може пригрлити баш како би се од таквог човека дистанцирали. Чанак је успео и да фашизам гурне у уста и својим следбеницима, али и противницима који су се „упецали“ и дозволили му да фашизам наметне као проблем, иако он то још увек није. Кажем још увек, зато што прогрес Чанка и осталих промо-фашиста постоји те ако се исти настави, фашизам заиста може бити проблем.
Али, ајмо на почетак. Шта је то фашизам? Фашизам је систем јачања државе или народа или колективитета, без обазирања, па чак и вршењем репресије, против права појединаца, то јест, индивидуалних права појединца. Свако јавно изречено мишлјење противно тоталитарној политици власти у фашизму се кажњава строго. Данашњи фашизам је настао у Италији 1923. године долазком на власт Бенита Мусолинија. Симбол Мусолинијевог фашизма је био сноп прућа завезан у нарамак са секиром. На тај начин се симболом хтело рећи да је сноп прућа несаломив док су појединачно крхки, а секира их води и кажњава непослушне.
А тада, Европа је кокетирала са Италијом, касније и са Немачком. Док је Кралјевина СХС одмах прекинула дипломатске односе са Италијом. Мусолини је био због тога и организатор атентата на Кралја Александра Карађорђевића 1934. године. Први антифашистички савез у историји је била Мала Антанта основана од Кралјевине Југославије и Чехословачке, којем се убрзо придружила и Румунија. Када је дошао Други светски рат код нас, зато што народ није хтео да прихвати приступање фашистичкој коалицији, фашизам је у Србији убијао 100 Срба за убијеног Немца, у Банату 50, док у НДХ није било било потребе за изговором за убијање Срба.
Без икаквог одговара баш из Хрватске и Босне долазе квалификације Србије и Срба као фашистичке државе и народа. На улазу у дубровачки стари град или на споменику у центру Тузле стоји Српски фашистички агресор. Ту нелогичностима и далје нема краја. Немачка се понаша као да су у њој забрањена огледала. Један од посебних захтева Немачке за почетак преговора је „Јасно одређивање према злочинима почињеним на простору Сребренице и осталим јужнословенским ратиштима“. Да је морал битан у политици, Немачка би можда такву квалификацију могла да искаже Србији тек 3012. односно за 1000 година, и то са великим „можда“.
Сад, да ли је Србија фашистичка? Да ли су Срби подложни тоталитарним идеологијама као што је фашизам? Да је тако, можда би више владара Србије смрт дочекало природним путем. За 800 година српске државности свега 8 владара је умрло природним путем, а да при том нису насилно свргнути са власти, рачунајући у овај број и Јосипа Броза Тита. Да је тако, у Београду би се на прсте руке могли избројати Хрвати, Бошњаци и Албанци, као што се тако могу избројати Срби у Загребу, Сарајеву и Приштини. Да је тако, јавности не би били познати ликови као што су Соња Бисерко, Наташа Кандић, Борка Павићевић, Муамер Зукорлић или пак поменути Ненад Чанак. Да је тако, закони би се правили у цилју јачања идеологије а не преписивали од ЕУ. Да је тако, директор Народног позоришта не би био Американац.
Уместо тога, у Србији се на утакмици у Новом Пазару износи транспарент „Срце, бубрег, плућа, живела Жута кућа“. Одржава се окупација медијског простора Парадом поноса. За кривично дело учешћа у тучи или кривично дело наношења тешких телесних повреда, квалификованих смрћу, извршиоци се отпужују за кривично дело тешког убиства, само зато што је жртва Француз.
Хајде да се подсетимо, шта је то фашизам. Укратко, систем који стреми цилју уз агресивну борбу против другачијег мишлјења, аката или изражавања сумње. У складу са овим, шта раде промотери Европске уније и политике интеграција у Србији. Није ли фашистички сваки аргумент против безглавог вишедеценијског хрлјења Србије у ЕУ етикетирати као примитиван, назадан, ратнохушкачки, националистички, мрачни итд. Када сваког политичког или идеолошког противника назовете фашистом, понашате се фашистички. Антифашисти су савремени фашисти. Овоме, у исти скуп не ставлјам праве антифашистичке организације и појединце, који јуре и прогоне живе фашисте и њихова жива дела – да не буде забуне.
На крају, желим само да се одредим и према Пројекту: Србија землја расизма.
Након недавних и немилих догађаја у Кралјеву где је публика мајмунским крицима одговорила на провокације једног мајмуна. Десиће се да ће први пут у историји ФИФА казнити једну землју због расизма и да ће то бити Србија. Србија, а не Енглеска која је расизам измислила и где је он редовна појава. Не Енглеска, него Србија у којој расизам и не постоји. Пројекат: Србија землја расизма, има за цилј да расизам уведе у Србију, као што се уводи фашизам. Уколико Србија заиста буде трпела последице због расизма, десиће се реакција. Тада ће судо-тужиоци рећи, ево још једног доказа, па казна, па опет у круг.
На жалост, наше власти нису кадре да ураде ништа превентивно, већ само да посматрају и кукају над злом судбином, утапајући тугу у вискију, пуштајући трбухе и подвалјке да им расту и расту.
Балегање
Нема коментара:
Постави коментар