Јелена Бркић
Поштовани Председниче Републике Србије,
Обраћам Вам се са пуним поштовањем које захтева Ваша функција, јер нема веће части него када Вам сопствени народ да поверење да га предводите, а посебно у овом тешком и рекла бих, одсудном тренутку за његов опстанак.
Унапред се извињавам што сам себи дала за право да вам се обратим у име свих оних грађана који се осећају понижено и издано од стране политичких представника наше отаџбине. Сигурна сам да има много паметнијих и часнијих људи у Србији који би ово писмо боље написали, али бол коју осећам мени не дозвољава да се држим мимо опасности која се надвила над Србију, једину домовину коју имам.
Када сте изабрани за Председника дочекала Вас је празна каса, разбијена војска, полиција и државна безбедност, уништена привреда, тајкуни спремни на све да би одбранили на брзину стечено богатство. Косово и Метохија су под директном окупацијом непријатељских снага, које своје деловање шире на Војводину и Стару Србију.
Захваљујући Вашем претходнику, никада Србија није имала више непријатеља, а мање савезника, нити је икада у својој историји била оволико понижена.
Сигурна сам да се, управо захваљујући тренутној позицији наше државе, често осетите немоћни и усамљени, са мислима да Вам ништа није преостало. Жив сте човек, наравно да тешко бити први човек Србије, мале државе, а опет тако битне великим силама.
Ипак, морате да знате да нисте сами, остао Вам је Ваш народ, народ чију снагу и вољу сада потцењују сви. Управо зато Вам се и обраћам: да Вас замолим да скупите снагу и позовете Ваш народ на слогу и уједињење у овом пресудном тренутку!
Нисмо ми, Срби, слаби и немоћни, али не верујемо. Не верујемо, јер нас предуго сви лажу, од медија па до политичара који пред изборе обећавају једно, а онда раде сасвим друго. Зато смо дуго били у апатији, немоћни да реагујемо. Али народ се буди, и ако не разуме, а оно бар осећа опасност. То Вам говоре и сва последња истраживања јавног мњења и реакција на ослобађање хрватских ратних злочинаца из Хага. Има у Срба снаге, али чекају да их у битку поведе човек достојан славних предака!
Имате ли снаге за то, Председниче?
Имате ли снаге да станете пред свој народ и објасните:
1. Каква то опасност прети српском народу уколико одлучи да одустане од безалтернативног пута у ЕУ, која се на наше очи распада и у којој је много држава у озбиљној дужничкој кризи?
2. Да ли би нам опет увели санкције или нас бомбардовали, уколико одустанемо од „Стефановићевих“споразума, одмах прекинемо преговоре са особом која се терети са трговину органима вађених из српских тела и не дозволимо да се прави граница између Косова и Србије?
3. Да ли би била угрожена Ваша лична безбедност или безбедност било ког представника власти, уколико одлучите да свим расположивим, мирним средствима браните Уставни поредак и суверенитет наше државе, те вратите питање окупиране српске јужне покрајине под окриље Савета безбедности, где надам се, још увек, имамо подршку Русије и Кине?
4. Да ли би Србија, уколико се заузму чврсти, државотворни ставови, имала подршку Русије да одбрани своје интересе?
5. Чиме то САД и ЕУ уцењују наше политичаре ваћ две деценије, па они испуњавају све захтеве запада без поговора?
Објасните, а онда нам дозволите да сами проценимо колику смо још жртву спремни да поднесемо, јер у питању је судбина наших покољења!
Уколико имате снаге, никада више нећете бити сами: цео српски род стаће уз Вас, да брани и одбрани своју отаџбину!
Ми више избора немамо. Ви имате. Нас историја неће памтити. Вас хоће. На Вама је избор да ли ће вас памтити по способности и храбрости да непоколебљиво браните свој народ, или по још једном безличном изданку који поклекао пред моћним, али не и непобедивим непријатељем. А да није непобедив, говори нам славна српска историја: и већи су падали пред истином и правдом!
Нека вас у Вашем тешком избору којем се царству сада приволети, прати дух славнога Лазара:
Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека!
Са поштовањем,
Јелена Бркић
Јелена Бркић, Томислав Николић
Поштовани Председниче Републике Србије,
Обраћам Вам се са пуним поштовањем које захтева Ваша функција, јер нема веће части него када Вам сопствени народ да поверење да га предводите, а посебно у овом тешком и рекла бих, одсудном тренутку за његов опстанак.
Унапред се извињавам што сам себи дала за право да вам се обратим у име свих оних грађана који се осећају понижено и издано од стране политичких представника наше отаџбине. Сигурна сам да има много паметнијих и часнијих људи у Србији који би ово писмо боље написали, али бол коју осећам мени не дозвољава да се држим мимо опасности која се надвила над Србију, једину домовину коју имам.
Када сте изабрани за Председника дочекала Вас је празна каса, разбијена војска, полиција и државна безбедност, уништена привреда, тајкуни спремни на све да би одбранили на брзину стечено богатство. Косово и Метохија су под директном окупацијом непријатељских снага, које своје деловање шире на Војводину и Стару Србију.
Захваљујући Вашем претходнику, никада Србија није имала више непријатеља, а мање савезника, нити је икада у својој историји била оволико понижена.
Сигурна сам да се, управо захваљујући тренутној позицији наше државе, често осетите немоћни и усамљени, са мислима да Вам ништа није преостало. Жив сте човек, наравно да тешко бити први човек Србије, мале државе, а опет тако битне великим силама.
Ипак, морате да знате да нисте сами, остао Вам је Ваш народ, народ чију снагу и вољу сада потцењују сви. Управо зато Вам се и обраћам: да Вас замолим да скупите снагу и позовете Ваш народ на слогу и уједињење у овом пресудном тренутку!
Нисмо ми, Срби, слаби и немоћни, али не верујемо. Не верујемо, јер нас предуго сви лажу, од медија па до политичара који пред изборе обећавају једно, а онда раде сасвим друго. Зато смо дуго били у апатији, немоћни да реагујемо. Али народ се буди, и ако не разуме, а оно бар осећа опасност. То Вам говоре и сва последња истраживања јавног мњења и реакција на ослобађање хрватских ратних злочинаца из Хага. Има у Срба снаге, али чекају да их у битку поведе човек достојан славних предака!
Имате ли снаге за то, Председниче?
Имате ли снаге да станете пред свој народ и објасните:
1. Каква то опасност прети српском народу уколико одлучи да одустане од безалтернативног пута у ЕУ, која се на наше очи распада и у којој је много држава у озбиљној дужничкој кризи?
2. Да ли би нам опет увели санкције или нас бомбардовали, уколико одустанемо од „Стефановићевих“споразума, одмах прекинемо преговоре са особом која се терети са трговину органима вађених из српских тела и не дозволимо да се прави граница између Косова и Србије?
3. Да ли би била угрожена Ваша лична безбедност или безбедност било ког представника власти, уколико одлучите да свим расположивим, мирним средствима браните Уставни поредак и суверенитет наше државе, те вратите питање окупиране српске јужне покрајине под окриље Савета безбедности, где надам се, још увек, имамо подршку Русије и Кине?
4. Да ли би Србија, уколико се заузму чврсти, државотворни ставови, имала подршку Русије да одбрани своје интересе?
5. Чиме то САД и ЕУ уцењују наше политичаре ваћ две деценије, па они испуњавају све захтеве запада без поговора?
Објасните, а онда нам дозволите да сами проценимо колику смо још жртву спремни да поднесемо, јер у питању је судбина наших покољења!
Уколико имате снаге, никада више нећете бити сами: цео српски род стаће уз Вас, да брани и одбрани своју отаџбину!
Ми више избора немамо. Ви имате. Нас историја неће памтити. Вас хоће. На Вама је избор да ли ће вас памтити по способности и храбрости да непоколебљиво браните свој народ, или по још једном безличном изданку који поклекао пред моћним, али не и непобедивим непријатељем. А да није непобедив, говори нам славна српска историја: и већи су падали пред истином и правдом!
Нека вас у Вашем тешком избору којем се царству сада приволети, прати дух славнога Лазара:
Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека!
Са поштовањем,
Јелена Бркић
Нема коментара:
Постави коментар