Атлантис ултра
Послушајте специјалну емисију Атлантиса ултра посвећену најновијим одлукама трибунала у Хагу
У педесет другој емисији Атлантиса ултра поводом ослобађања хрватских генерала, Анте Готовине и Младена Маркача од стране жалбеног већа Хашког трибунала разговарамо са Стефаном Каргановићем, председником фонда Историјски пројекат Сребреница, Љубишом Симићем научним саветником овог фонда и Небојшом Малићем, историчарем и политикологом, колумнистом интернет-магазина Antiwar.com.
Већином гласова три према два, апелационо веће Трибунала је у петак, 16.новембра, ослободило генерале Анте Готовину и Младена Маркача кривице за прогон Срба из Книнске крајине и друге злочине током и после операције Олуја у августу 1995, чиме је поништена првостепена пресуда Трибунала којом је Готовина у априлу прошле године био проглашен кривим и осуђен на 24 године затвора, док је Маркачу била изречена затворска казна од 18 година.
Ослобађајућа пресуда коју је Хашки трибунал изрекао хрватском генералу Анту Готовини, "противна је било каквом осећају за правду", навео је у свом издвојеном мишљењу члан жалбеног већа Хашког трибунала Фаусто Покар, који је између осталог у свом издвојеном, противном мишљењу написао: "Не верујем да је правда задовољена кад се кривица утврђена пресудом - коју првостепено веће није олако донело о чему сведочи више од 1.300 страница анализе - једним потезом преиначује у само неколико пасуса, без пажљивог разматрања списа и примереног објашњења. Фундаментално се противим целој жалбеној пресуди, која је противна било каквом осећају за правду."
Невероватна је чињеница да „већина судија није у обзир узела доказе попут транскрипата са састанка војно-политичког вођства Хрватске на Брионима, 31. јула 1995. на којем су председник Туђман и генерал Готовина, планирајући операцију "Олуја", "договорили о заједничком плану да уклоне српске цивиле из Крајине".
"Ако је већина желела да ослободи Готовину и Маркача, неко би се могао запитати шта је желела да постигне поништавањем налаза да је постојао удружени злочиначки подухват, уместо да се концентрише на њихов допринос том подухвату. Остављам то питање отвореним". Оштро противљење пресуди изразио је још један члан жалбеног већа, судија Кармел Агијус са Малте.
Одлуку да пониште првостепену осуђујућу пресуду и ослободе генерале Готовину и Маркача донеле су судије Теодор Мерон из САД-а, Патрик Робинсон с Јамајке и Мехмет Гинеј из Турске.
Преузми емисију
Послушајте специјалну емисију Атлантиса ултра посвећену најновијим одлукама трибунала у Хагу
У педесет другој емисији Атлантиса ултра поводом ослобађања хрватских генерала, Анте Готовине и Младена Маркача од стране жалбеног већа Хашког трибунала разговарамо са Стефаном Каргановићем, председником фонда Историјски пројекат Сребреница, Љубишом Симићем научним саветником овог фонда и Небојшом Малићем, историчарем и политикологом, колумнистом интернет-магазина Antiwar.com.
Већином гласова три према два, апелационо веће Трибунала је у петак, 16.новембра, ослободило генерале Анте Готовину и Младена Маркача кривице за прогон Срба из Книнске крајине и друге злочине током и после операције Олуја у августу 1995, чиме је поништена првостепена пресуда Трибунала којом је Готовина у априлу прошле године био проглашен кривим и осуђен на 24 године затвора, док је Маркачу била изречена затворска казна од 18 година.
Ослобађајућа пресуда коју је Хашки трибунал изрекао хрватском генералу Анту Готовини, "противна је било каквом осећају за правду", навео је у свом издвојеном мишљењу члан жалбеног већа Хашког трибунала Фаусто Покар, који је између осталог у свом издвојеном, противном мишљењу написао: "Не верујем да је правда задовољена кад се кривица утврђена пресудом - коју првостепено веће није олако донело о чему сведочи више од 1.300 страница анализе - једним потезом преиначује у само неколико пасуса, без пажљивог разматрања списа и примереног објашњења. Фундаментално се противим целој жалбеној пресуди, која је противна било каквом осећају за правду."
Невероватна је чињеница да „већина судија није у обзир узела доказе попут транскрипата са састанка војно-политичког вођства Хрватске на Брионима, 31. јула 1995. на којем су председник Туђман и генерал Готовина, планирајући операцију "Олуја", "договорили о заједничком плану да уклоне српске цивиле из Крајине".
"Ако је већина желела да ослободи Готовину и Маркача, неко би се могао запитати шта је желела да постигне поништавањем налаза да је постојао удружени злочиначки подухват, уместо да се концентрише на њихов допринос том подухвату. Остављам то питање отвореним". Оштро противљење пресуди изразио је још један члан жалбеног већа, судија Кармел Агијус са Малте.
Одлуку да пониште првостепену осуђујућу пресуду и ослободе генерале Готовину и Маркача донеле су судије Теодор Мерон из САД-а, Патрик Робинсон с Јамајке и Мехмет Гинеј из Турске.
Адски трбунал у Хагу!
Преузми емисију
Нема коментара:
Постави коментар