скајвок3р
Једна стара теорија ратовања каже: „Спремност и успешност неке државе да добије рат лежи у снази њене економије и залиха хране, воде, енергената“
Наш чувени војни стратег проф. др Светозар Радишић је одавно написао „Да се трећи светски рат увелико дешава. Није реч само о физичком-оружаном сукобу. Тај рат се води на свим равнима: информатичкој, климатској, економској, медијској, демографској…“
Размештање руских система С-400 на граници ка Турској, појачано војно показивање „мишића“ Кине у Азији (на провокације САД-а) које прати све гласније супротстављање већине држава Латинске Америке политици Ујка Сема и све то у контексту глобалне (вештачке ) финансијско – економске кризе упућује на само један закључак: ПРИПРЕМЕ ЗА ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ СУ У ТОКУ.
На једној страни је Америка на другој државе БРИК-а: Русија, Индија, Кина и Бразил.
Индикатори за припреме:
Финансијски показатељи
Амерички ФЕД, Банка федералних резерви и ЕЦБ (Европска централна Банка) „штанцују“ као на траци новчанице доларе и евре. ФЕД откупљује хипотекарне кредите грађана и правних субјеката, а ЕЦБ државне обвезнице Шпаније, Италије и Грчке.
Банкари упозоравају да је ово штампање новчаница без икаког покрића. Значи, пре или после, следи експлозија и хиперинфлација катастрофалних размера.
Залихе питке воде, житарица и злата се гомилају
- Залихе питке воде и житарица гомилају САД, Русија, Кина, Саудијска Арабија и Немачка.
- Злато немилице купују Италија, Немачка, САД, а пре свих Кина и Русија. Кина и Русија иду на опцију да рубља и јуан замене долар и евро као светске валуте.
Војни елементи
- Русија је убрзала модернизацију свих сегмената војске и војне индустрије. Исто се догађа и у Кини.
- Поново се распоређују (јавно или тајно) војни ефективи Русије по свету.
- Кинезима је очигледно ‘преливена чаша стрпљења ‘ и на све америчке провокације на далеком Истоку, од маневара на Филипинима до Тајвана и Јапана, Кинези узвраћају појачаним војним присуством у водама поменутих држава.
-Иран: Америка и НАТО гомилају трупе у региону Голфског залива. Не доводе се толики војни ефективи на одређени простор а да не буду употребљени. Поједини аналитичари упозоравају да ће “војне игре око Ирана“ да започну када се колико-толико оконча сукоб у Сирији (на овај или онај начин).
За очекивати је да реакција Ирана у случају напада НАТО алијансе буде снажна и немилосрдна. Пример како то може да изгледа је Хезболах у Либану који је по налогу Техерана херметички затворио границу Либан – Сирија и прекинуо убацивање плаћеника и допремање оружја.
Други сегмент иранске реакције биће, кажу аналитичари, активирање тзв „исламских спавача – бомбаша“ по Европи и Америци у тренутку када напад на исламску републику започне.
Буђење националних покрета широм европског континента
Како се појачава економско – социјална криза унутра ЕУ од Баскије до Шкотске, од Сардиније до Венеције, шире се и “тињају“ покрети за национално осамостаљење. Стручњаци упозоравају да ће у случају распада ЕУ то бити јако крваво и по линијама региона, а не држава.
У контексту „изгледа Европе после пада гвоздене завесе“ још давне 1977. на шведском Упсала универзитету говорио је и (вечити) стратег америчке спољне политике Збигњев Бжержински. Тада је за Балкан господин Бжержински , поред осталог, рекао „да је то ситуација коју смо имали почетком двадесетог века где ће Русија и Турска настојати да заузму старе позиције“.
Амерички интерес је да се преко Срба тестирају сви модели којима се после може наступати према Русији.
„За дугорочно смиривање овог простора најсигурније је вратити Турску на њене историјске позиције на Балкану“.
Идеја да ће секуларна Турска бити брана од исламског фундаментализма (од Балкана до кинеске границе) је нешто што су стратези спољне политике САД усвојили као „неприкосновену и неупитну истину“ којој треба тежити и спроводити је.
Управо зато имамо бујање тзв. велико-османлијског империјализма, које се види у свим потезима које Турска проводи, небитно ко је у датом моменту на месту председника. А таква Турска, по замисли американаца била би и идеална брана „изласку Русије на топло Јадранско море“.
Политички лидери – све је више „непослушних“
Услед финансијске презадужености у већини држава света као председници или премијери налазе се тзв „послушне лутке“ – марионете, људи који раде тачно оно што им се из вашингтонског (не политичког већ финансијског) центра моћи нареди!
Ни у Европи није ништа боље. Британски посланик у ЕУ Парламенту Најџел Фериџ изјавио је за интернет портал вестинет.рс : „Ти људи тамо у Европском Парламенту ништа не раде, не одлучују о ничему. Они су ту да потврде неке унапред исписане законе и планове. Онај ко то не подржи наћиће се на зиду срама унутар Уније. Европска Унија није слободна и није онаква каквом је многи представљају. (…) Наравно да ће ваши политичари причати све најбоље о Европској Унији. То им је, може се рећи, само једна од дужности. (…) Сви политичари на Балкану само испуњавају нечије задатке, ту и тамо нешто и само одлуче. Али кључна питања се решавају у Вашингтону и Бриселу а не у Београду.“
Многи премијери или председници држава након „избора“ када започну сарадомпомисле да могу бити независни у процесу доношења одлука. Буђење из личне опсене типа „морам радити у интересу општег добра народа који ме је изабрао“ за већину оваквих премијера или председника (категорија БУНТОВНИЦИ) је јако оштро и често се завршава физичком ликвидацијом.
Примера је безброј:
Николае Чаушеску: Веровао је након што је Румунија откупила све дугове од поверилаца да ће успети „свим грађанима Румуније да приушти живот у благостању“. Убијен је у току твз. „демократског преварата“.
Моамер Гадафи: када је најавио да ће Либија увести златни динар као средство плаћања, испоровцирао је међународне центре моћи који су му уз оптужбу „да је предуго на власти, да је диктатор, да је неко ко уништава права и слободе Либијаца“ упутили „поздравни телеграм“ у виду метка француског плаћеника… који је „ухватио и погубио одбеглог диктатора“.
Алдо Моро, заборављени премијер Италије из 70 и неке године: Након што се супротставио одлуци Билдерберг групе да индустријски развој Италије буде нула, напрасно је отет од стране терориста из „Црвених бригада“. Усред Рима није могао бити пронађен недељама иако су сви улази и излази из града били херметички затворени. Леш Алда Мора са морским песком у џеповима (откада Рим има море? – питање на које истражни органи никада нису дали одговор) пронађен је у центру Рима!
Зоран Ђинђић: Дубоко је веровао „да има јака политичка леђа“ немачке породице Турн унд Таксис и да је „заштићен као међед“ . У тренутку када је „мала политичка змија постала кобра“, рекао је академик Добрица Ћосић, „и када је схватио природу односа Запада према Србији и Космету почео је да понавља да се статус Космета мора гледати кроз призму статуса Републике Српске. Ако Космет добије независност то мора да буде и за Републику Српску“. Не задуго Зоран је добио „поклон пакет“ у виду хитаца испаљених из унутрашњости зграде Скупштине Србије (то су према речима немачких форензичара били одлучујући смртоносни меци а не пуцњи из два снајпера постављених на различитим локацијама) .
Хуго Чавез, председник Венезуеле: Након што су руски специјализовани тимови осујетили државни удар (маскирани су били у телевизијску екипу и „случајно се задесили истога дана у председничкој палати када је у њу упала група америчких плаћеника убачена из Сан Салвадора), „напрасно“ је оболео од рака. Хммм! Излечен је захваљујући руским лекарима на Куби и сада се опоравља.
Кристина Фернандез Кирхнер, аргентинска председница: „напрасно“ је оболела од рака тироидне жлезде. Ово се догађа у времену када је одбила мере ММФ-а и не једном поновила да су „Фокландска острва неотуђиви део Аргентине“.
Дилма Русев, председница Бразила: такође је „напрасно“ оболела од рака лимфних жлезда. Председница Русев заговара „јачање политичких и економских веза БРИК држава“. Важи као један од најјачих противника америчке спољне политике на латиноамеричком континенту.
Парагвајски председник Фернандо Луго: „одједном“ оболео од исте врсте рака лимфних жлезда.Луго се приближио ставовима Дилме Русев, Кирхнерове и Хуга Чавеза. А то је неопростиви грех за „некога“.
Ово је америчко оружје које даљинским зрачењем изазива рак
Једна стара теорија ратовања каже: „Спремност и успешност неке државе да добије рат лежи у снази њене економије и залиха хране, воде, енергената“
Наш чувени војни стратег проф. др Светозар Радишић је одавно написао „Да се трећи светски рат увелико дешава. Није реч само о физичком-оружаном сукобу. Тај рат се води на свим равнима: информатичкој, климатској, економској, медијској, демографској…“
Размештање руских система С-400 на граници ка Турској, појачано војно показивање „мишића“ Кине у Азији (на провокације САД-а) које прати све гласније супротстављање већине држава Латинске Америке политици Ујка Сема и све то у контексту глобалне (вештачке ) финансијско – економске кризе упућује на само један закључак: ПРИПРЕМЕ ЗА ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ СУ У ТОКУ.
На једној страни је Америка на другој државе БРИК-а: Русија, Индија, Кина и Бразил.
Индикатори за припреме:
Финансијски показатељи
Амерички ФЕД, Банка федералних резерви и ЕЦБ (Европска централна Банка) „штанцују“ као на траци новчанице доларе и евре. ФЕД откупљује хипотекарне кредите грађана и правних субјеката, а ЕЦБ државне обвезнице Шпаније, Италије и Грчке.
Банкари упозоравају да је ово штампање новчаница без икаког покрића. Значи, пре или после, следи експлозија и хиперинфлација катастрофалних размера.
Залихе питке воде, житарица и злата се гомилају
- Залихе питке воде и житарица гомилају САД, Русија, Кина, Саудијска Арабија и Немачка.
- Злато немилице купују Италија, Немачка, САД, а пре свих Кина и Русија. Кина и Русија иду на опцију да рубља и јуан замене долар и евро као светске валуте.
Војни елементи
- Русија је убрзала модернизацију свих сегмената војске и војне индустрије. Исто се догађа и у Кини.
- Поново се распоређују (јавно или тајно) војни ефективи Русије по свету.
- Кинезима је очигледно ‘преливена чаша стрпљења ‘ и на све америчке провокације на далеком Истоку, од маневара на Филипинима до Тајвана и Јапана, Кинези узвраћају појачаним војним присуством у водама поменутих држава.
-Иран: Америка и НАТО гомилају трупе у региону Голфског залива. Не доводе се толики војни ефективи на одређени простор а да не буду употребљени. Поједини аналитичари упозоравају да ће “војне игре око Ирана“ да започну када се колико-толико оконча сукоб у Сирији (на овај или онај начин).
За очекивати је да реакција Ирана у случају напада НАТО алијансе буде снажна и немилосрдна. Пример како то може да изгледа је Хезболах у Либану који је по налогу Техерана херметички затворио границу Либан – Сирија и прекинуо убацивање плаћеника и допремање оружја.
Други сегмент иранске реакције биће, кажу аналитичари, активирање тзв „исламских спавача – бомбаша“ по Европи и Америци у тренутку када напад на исламску републику започне.
Буђење националних покрета широм европског континента
Како се појачава економско – социјална криза унутра ЕУ од Баскије до Шкотске, од Сардиније до Венеције, шире се и “тињају“ покрети за национално осамостаљење. Стручњаци упозоравају да ће у случају распада ЕУ то бити јако крваво и по линијама региона, а не држава.
У контексту „изгледа Европе после пада гвоздене завесе“ још давне 1977. на шведском Упсала универзитету говорио је и (вечити) стратег америчке спољне политике Збигњев Бжержински. Тада је за Балкан господин Бжержински , поред осталог, рекао „да је то ситуација коју смо имали почетком двадесетог века где ће Русија и Турска настојати да заузму старе позиције“.
Амерички интерес је да се преко Срба тестирају сви модели којима се после може наступати према Русији.
„За дугорочно смиривање овог простора најсигурније је вратити Турску на њене историјске позиције на Балкану“.
Идеја да ће секуларна Турска бити брана од исламског фундаментализма (од Балкана до кинеске границе) је нешто што су стратези спољне политике САД усвојили као „неприкосновену и неупитну истину“ којој треба тежити и спроводити је.
Управо зато имамо бујање тзв. велико-османлијског империјализма, које се види у свим потезима које Турска проводи, небитно ко је у датом моменту на месту председника. А таква Турска, по замисли американаца била би и идеална брана „изласку Русије на топло Јадранско море“.
Политички лидери – све је више „непослушних“
Услед финансијске презадужености у већини држава света као председници или премијери налазе се тзв „послушне лутке“ – марионете, људи који раде тачно оно што им се из вашингтонског (не политичког већ финансијског) центра моћи нареди!
Ни у Европи није ништа боље. Британски посланик у ЕУ Парламенту Најџел Фериџ изјавио је за интернет портал вестинет.рс : „Ти људи тамо у Европском Парламенту ништа не раде, не одлучују о ничему. Они су ту да потврде неке унапред исписане законе и планове. Онај ко то не подржи наћиће се на зиду срама унутар Уније. Европска Унија није слободна и није онаква каквом је многи представљају. (…) Наравно да ће ваши политичари причати све најбоље о Европској Унији. То им је, може се рећи, само једна од дужности. (…) Сви политичари на Балкану само испуњавају нечије задатке, ту и тамо нешто и само одлуче. Али кључна питања се решавају у Вашингтону и Бриселу а не у Београду.“
Многи премијери или председници држава након „избора“ када започну сарадомпомисле да могу бити независни у процесу доношења одлука. Буђење из личне опсене типа „морам радити у интересу општег добра народа који ме је изабрао“ за већину оваквих премијера или председника (категорија БУНТОВНИЦИ) је јако оштро и често се завршава физичком ликвидацијом.
Примера је безброј:
Николае Чаушеску: Веровао је након што је Румунија откупила све дугове од поверилаца да ће успети „свим грађанима Румуније да приушти живот у благостању“. Убијен је у току твз. „демократског преварата“.
Моамер Гадафи: када је најавио да ће Либија увести златни динар као средство плаћања, испоровцирао је међународне центре моћи који су му уз оптужбу „да је предуго на власти, да је диктатор, да је неко ко уништава права и слободе Либијаца“ упутили „поздравни телеграм“ у виду метка француског плаћеника… који је „ухватио и погубио одбеглог диктатора“.
Алдо Моро, заборављени премијер Италије из 70 и неке године: Након што се супротставио одлуци Билдерберг групе да индустријски развој Италије буде нула, напрасно је отет од стране терориста из „Црвених бригада“. Усред Рима није могао бити пронађен недељама иако су сви улази и излази из града били херметички затворени. Леш Алда Мора са морским песком у џеповима (откада Рим има море? – питање на које истражни органи никада нису дали одговор) пронађен је у центру Рима!
Зоран Ђинђић: Дубоко је веровао „да има јака политичка леђа“ немачке породице Турн унд Таксис и да је „заштићен као међед“ . У тренутку када је „мала политичка змија постала кобра“, рекао је академик Добрица Ћосић, „и када је схватио природу односа Запада према Србији и Космету почео је да понавља да се статус Космета мора гледати кроз призму статуса Републике Српске. Ако Космет добије независност то мора да буде и за Републику Српску“. Не задуго Зоран је добио „поклон пакет“ у виду хитаца испаљених из унутрашњости зграде Скупштине Србије (то су према речима немачких форензичара били одлучујући смртоносни меци а не пуцњи из два снајпера постављених на различитим локацијама) .
Хуго Чавез, председник Венезуеле: Након што су руски специјализовани тимови осујетили државни удар (маскирани су били у телевизијску екипу и „случајно се задесили истога дана у председничкој палати када је у њу упала група америчких плаћеника убачена из Сан Салвадора), „напрасно“ је оболео од рака. Хммм! Излечен је захваљујући руским лекарима на Куби и сада се опоравља.
Кристина Фернандез Кирхнер, аргентинска председница: „напрасно“ је оболела од рака тироидне жлезде. Ово се догађа у времену када је одбила мере ММФ-а и не једном поновила да су „Фокландска острва неотуђиви део Аргентине“.
Дилма Русев, председница Бразила: такође је „напрасно“ оболела од рака лимфних жлезда. Председница Русев заговара „јачање политичких и економских веза БРИК држава“. Важи као један од најјачих противника америчке спољне политике на латиноамеричком континенту.
Парагвајски председник Фернандо Луго: „одједном“ оболео од исте врсте рака лимфних жлезда.Луго се приближио ставовима Дилме Русев, Кирхнерове и Хуга Чавеза. А то је неопростиви грех за „некога“.
Боливијски председник Ево Моралес: тврди се такође да „болује од једне врсте спефичног рака крвних судова“. Боливија је позната као партнер Венецуеле, а противно политици Ујка Сема.
Еквадорски председник Рафаел Кореа, тврде упућени болестан је од „рака лимфних жлезда“, информација још увек није званично потврђена.
Лекари са београдског ВМА, који нису желели да им се имена наводе, кажу: „Постоји стара и опробана метода изазивања рака. Довољно је да неку особу у дужем временском интервалу изложите радиоактивном зрачењу и имаћете рак крвних судова или најчешће лимфних жлезда. А радиоакативни предмет или супстанцу можете да му поставите у просторији где дневно борави, у спаваћој соби, испод седишта у авиону итд…“.
Евидентно је да се светској политичкој сцени намножио број „политичких лидера – бунтовника“ против глобализма и политике Ујка Сема.
Зацртани сценарији (попут оног за Сирију) више се не реализују у временским интервалима и на начин како је то првобитно планирано, а нове суперсиле све оштрије и све гласније узвраћају – пре свега Америци. Током 2010/2011 и 2012 приметно је да се све чешће „удара контра“ и на војном плану.
Тако је недавно руски председник Путин рекао: „Нама нико неће одређивати коме ћемо, када и како продавати наше наоружање! Ни ми то не одређујемо другима!“.
Вашингтонски стратези НЕ ОДУСТАЈУ ОД СВОЈИХ ПЛАНОВА и уз „храњење“ радикланих исламских покрета, настоје да дестабилизују како Кину и Русију тако и убрзају формирање „четвртог калифата -ЕВРОПЕ“.
Прилике се из дана у дан компликују а спремних за тучу је све више. Питање је само када ће се светла у кафани званој Земња погасити и да ли ће туча бити на пар столова, али жестока и немилосрдна, или у целој кафани!
Еквадорски председник Рафаел Кореа, тврде упућени болестан је од „рака лимфних жлезда“, информација још увек није званично потврђена.
Лекари са београдског ВМА, који нису желели да им се имена наводе, кажу: „Постоји стара и опробана метода изазивања рака. Довољно је да неку особу у дужем временском интервалу изложите радиоактивном зрачењу и имаћете рак крвних судова или најчешће лимфних жлезда. А радиоакативни предмет или супстанцу можете да му поставите у просторији где дневно борави, у спаваћој соби, испод седишта у авиону итд…“.
Евидентно је да се светској политичкој сцени намножио број „политичких лидера – бунтовника“ против глобализма и политике Ујка Сема.
Зацртани сценарији (попут оног за Сирију) више се не реализују у временским интервалима и на начин како је то првобитно планирано, а нове суперсиле све оштрије и све гласније узвраћају – пре свега Америци. Током 2010/2011 и 2012 приметно је да се све чешће „удара контра“ и на војном плану.
Тако је недавно руски председник Путин рекао: „Нама нико неће одређивати коме ћемо, када и како продавати наше наоружање! Ни ми то не одређујемо другима!“.
Вашингтонски стратези НЕ ОДУСТАЈУ ОД СВОЈИХ ПЛАНОВА и уз „храњење“ радикланих исламских покрета, настоје да дестабилизују како Кину и Русију тако и убрзају формирање „четвртог калифата -ЕВРОПЕ“.
Прилике се из дана у дан компликују а спремних за тучу је све више. Питање је само када ће се светла у кафани званој Земња погасити и да ли ће туча бити на пар столова, али жестока и немилосрдна, или у целој кафани!
Нема коментара:
Постави коментар