Васељенска ТВ
Интернетом је данас почео да кружи текст организатора „Параде поноса“ који непримереним речима говори о противницима овог догађаја.
На следећем линку је комплетан текст који Вам преносимо:
Драги и драге,
Уколико читате овај текст значи да сте улоговани и да се налазите на приватном делу нашег сајта. Као и обично, молимо вас да информације које су вам овде доступне не објављујете јавно.
Као организатори овогодишње Параде поноса, ГСА и Квирија центар преузели су на себе велику одговорност и имају веома важан задатак да спрече понављање сценарија из 2011. и 2009. године. Нова власт у Србији (баш као и стара) у сваком смислу игнорише права ГЛБТ популације и не жели да омогући одржавање Параде поноса, а у то смо се сви могли уверити прошле године. Јасно је да не можемо да рачунамо на подршку политичара које занимају искључиво фотеље, а још мање на заштиту безбедносних органа, тј. неорганизоване хорде масних провиницијских “полицајаца” које ће Министар Ивица, уколико није у току неки нови штрајк, да допреми до Београда како би се они (све са смрадом паштете ипразилука из уста) да нас “зашите” на улицама нашег града. Видели смо како нас “полиција” штити све ове године… знамо да би ти назови полицајци најрађе стајали с друге стране кордона и млатили учеснике Параде заједно са својим једнако масним и смрдљивим истомишљеницима, хулиганима и беспосленим пробисветима, “патриЈотама”.
Уколико желимо суштински променити статус ГЛБТ популације у Србији, морамо првенствено да радимо на реформи целокупног друштва – од политичара и њихове приватне полиције ГЛБТ популација не може много да очекује. Празна обећња које од владе повремено издејствују званичници Европске уније ништа не значе – та обећања нису спречила ни један једини чин насиља над ГЛБТ особама на улицама Београда и Србије. Време је да ми, ГЛБТ активисти, активно применимо стратегију која се већ деценијама успешно примењује у Западним земљама где је, захваљујући управо овој стратегији, статус ГЛБТ особа неупоредиво бољи од оног у Србији.
Стратегија је једноставна: да би реформисали друштво, морате променити мишљење већине грађана. Један део те борбе је промовисање манифестација као што је Парада поноса, али други (можда чак и важнији) део те борбе је дискредитовање противиника ГЛБТ права, тј. хомофоба свих врста, од фашиста и хулигана до верских фундаменталиста и њихових идеолошких “отаца” у мантијама. Али како дискредитовати хомофобе у земљи у којој ти исти хомофоби чине већину популације?
Одговор је полако, постепено, и почевши од појединца. Баш као што то раде ГЛБТ активисти из Северне Америке и Западне Европе, ГЛБТ активисти у Србији морају да делују на локалу и да у својој улици и у свом комшилуку утичу на дискредитовање хомофоба. То се постиже директним дискредитовањем сваког познатог хомофоба из вашег краја ширењем лоших гласина о том појединцу. Циљ је да се хомофобија у друштву поистовети са насилништвом, примитивизмом, расизмом, антисемитизмом, и слично. Уколико знате некога ко је хомофоб, религијски фундаменталиста или хомофобни свештеник, члан десничарске организације, или члан једне од националистичких политичких партија као што су Двери, СРС, и ДСС, ширите гласине о њима – оптужите их за насиље над женом и децом, за алкохолизам, за расизам и мржју према Јеврејима и националним мањинама. Не морате то чинити директно, али кроз гласине (“прича се по насељу”) можете остварити циљ релативно брзо и ефективно. Не оклевајте због неоснованог осећаја грижње савести према тим људима – у већини случаја ваше оптужбе неће бити далеко од истине, а када су у питању права ГЛБТ популације циљ увек оправдава средство.
Ова стратегија можда звучи есктремно, али она је већ опробана на Западу и њен ефекат је велики. Када се хомофобија и противљење одржавању Параде поноса поистовети са агресијом, мржњом, и примитивизмом, већина ће полако почети да се срами сопствене хомофобије и да мења своје мишљење. Чак и они који не промене мишљење неће смети свој став да изнесу у јавност из страха да ће их неко оптужити за расизам, примитивзам, итд. И медији ће препознати нову реалност и престати да објављују све што не иде у корист промоције ГЛБТ права – ниједан медиј не жели да се доведе у везу са расизмом и примитивизмом. Дакле, применом ове стратегије статус ГЛБТ популације у Србији ће се заиста и суштински побољшати, а на нама је да је применимо. Никаквих реформа неће бити уколико се уздамо у власт и полицију да заштите наша права. Време је да се сами изборимо за своја права и за права наших најмилијих, за европске вредности и демократску Србију.
Позивамо све активисте и симпатизере да ову стратегију примене на локалу, у својим насељима, полако, постепено, и дискретно. Мотивишите вашу родбину и пријатеље да вам помогну и тако допринесу борби за права ГЛБТ особа у Србији. Остало нам је још само неколико месеци до овогодишње Параде поноса, али овде је реч о стратегији која се примењује на дуже стазе и која ће, сигурни смо, већ идуће године имати значајан ефекат.
Као и увек, молимо вас да будете дискретни и да овај текст не ширите даље од одабраних кругова.
Захваљујемо,
Queeria centar
Захуктава се...
У углу налепнице на којој се види како тројица шутирају младића налази се прецртана застава ЛГБТ популације, а испод фотографије пише „Видимо се у октобру“. Организатори Параде поноса, заказане за 6. октобар, верују да су ове налепнице, којима је Врачар облепљен, претња десничарских организација.
- То је у стилу плаката какве смо и раније имали и због којих је суђено Обрадовићу и другима. Тужилаштво би морало да реагује - каже Горан Милетић из тима Београд прајда.
Предраг Аздејковић, председник Геј лезбијског инфо центра, каже да плакате треба схватити веома озбиљно.
- Та фотографија је настала у једној од бивших совјетских република када су први пут покушали да одрже Параду поноса. Налепница је у боји, што показује да је буџет десничарских организација већи - каже Аздејковић.
С друге стране, Миша Вацић из организације Српски народни покрет Наши 1389 негира да чланови тог покрета стоје иза плаката на Врачару.
- Мислим да су фотографију направили људи из ЛГБТ група како би додатно скренули пажњу на себе и догађаје у октобру. Никад ниједан припадник 1389 није учествовао ни у ком чину насиља. Фотографија је провокација - истиче Вацић.
Младен Обрадовић, председник Образа, каже да нема никаква сазнања у вези са налепницама, али истиче да су они индикативни јер указују да је „већина грађана Србије против одржавања параде срама“:
- Свако ко призива параду срама призива да се деси оно што се десило 2010.
Интернетом је данас почео да кружи текст организатора „Параде поноса“ који непримереним речима говори о противницима овог догађаја.
На следећем линку је комплетан текст који Вам преносимо:
Драги и драге,
Уколико читате овај текст значи да сте улоговани и да се налазите на приватном делу нашег сајта. Као и обично, молимо вас да информације које су вам овде доступне не објављујете јавно.
Као организатори овогодишње Параде поноса, ГСА и Квирија центар преузели су на себе велику одговорност и имају веома важан задатак да спрече понављање сценарија из 2011. и 2009. године. Нова власт у Србији (баш као и стара) у сваком смислу игнорише права ГЛБТ популације и не жели да омогући одржавање Параде поноса, а у то смо се сви могли уверити прошле године. Јасно је да не можемо да рачунамо на подршку политичара које занимају искључиво фотеље, а још мање на заштиту безбедносних органа, тј. неорганизоване хорде масних провиницијских “полицајаца” које ће Министар Ивица, уколико није у току неки нови штрајк, да допреми до Београда како би се они (све са смрадом паштете ипразилука из уста) да нас “зашите” на улицама нашег града. Видели смо како нас “полиција” штити све ове године… знамо да би ти назови полицајци најрађе стајали с друге стране кордона и млатили учеснике Параде заједно са својим једнако масним и смрдљивим истомишљеницима, хулиганима и беспосленим пробисветима, “патриЈотама”.
Уколико желимо суштински променити статус ГЛБТ популације у Србији, морамо првенствено да радимо на реформи целокупног друштва – од политичара и њихове приватне полиције ГЛБТ популација не може много да очекује. Празна обећња које од владе повремено издејствују званичници Европске уније ништа не значе – та обећања нису спречила ни један једини чин насиља над ГЛБТ особама на улицама Београда и Србије. Време је да ми, ГЛБТ активисти, активно применимо стратегију која се већ деценијама успешно примењује у Западним земљама где је, захваљујући управо овој стратегији, статус ГЛБТ особа неупоредиво бољи од оног у Србији.
Стратегија је једноставна: да би реформисали друштво, морате променити мишљење већине грађана. Један део те борбе је промовисање манифестација као што је Парада поноса, али други (можда чак и важнији) део те борбе је дискредитовање противиника ГЛБТ права, тј. хомофоба свих врста, од фашиста и хулигана до верских фундаменталиста и њихових идеолошких “отаца” у мантијама. Али како дискредитовати хомофобе у земљи у којој ти исти хомофоби чине већину популације?
Одговор је полако, постепено, и почевши од појединца. Баш као што то раде ГЛБТ активисти из Северне Америке и Западне Европе, ГЛБТ активисти у Србији морају да делују на локалу и да у својој улици и у свом комшилуку утичу на дискредитовање хомофоба. То се постиже директним дискредитовањем сваког познатог хомофоба из вашег краја ширењем лоших гласина о том појединцу. Циљ је да се хомофобија у друштву поистовети са насилништвом, примитивизмом, расизмом, антисемитизмом, и слично. Уколико знате некога ко је хомофоб, религијски фундаменталиста или хомофобни свештеник, члан десничарске организације, или члан једне од националистичких политичких партија као што су Двери, СРС, и ДСС, ширите гласине о њима – оптужите их за насиље над женом и децом, за алкохолизам, за расизам и мржју према Јеврејима и националним мањинама. Не морате то чинити директно, али кроз гласине (“прича се по насељу”) можете остварити циљ релативно брзо и ефективно. Не оклевајте због неоснованог осећаја грижње савести према тим људима – у већини случаја ваше оптужбе неће бити далеко од истине, а када су у питању права ГЛБТ популације циљ увек оправдава средство.
Ова стратегија можда звучи есктремно, али она је већ опробана на Западу и њен ефекат је велики. Када се хомофобија и противљење одржавању Параде поноса поистовети са агресијом, мржњом, и примитивизмом, већина ће полако почети да се срами сопствене хомофобије и да мења своје мишљење. Чак и они који не промене мишљење неће смети свој став да изнесу у јавност из страха да ће их неко оптужити за расизам, примитивзам, итд. И медији ће препознати нову реалност и престати да објављују све што не иде у корист промоције ГЛБТ права – ниједан медиј не жели да се доведе у везу са расизмом и примитивизмом. Дакле, применом ове стратегије статус ГЛБТ популације у Србији ће се заиста и суштински побољшати, а на нама је да је применимо. Никаквих реформа неће бити уколико се уздамо у власт и полицију да заштите наша права. Време је да се сами изборимо за своја права и за права наших најмилијих, за европске вредности и демократску Србију.
Позивамо све активисте и симпатизере да ову стратегију примене на локалу, у својим насељима, полако, постепено, и дискретно. Мотивишите вашу родбину и пријатеље да вам помогну и тако допринесу борби за права ГЛБТ особа у Србији. Остало нам је још само неколико месеци до овогодишње Параде поноса, али овде је реч о стратегији која се примењује на дуже стазе и која ће, сигурни смо, већ идуће године имати значајан ефекат.
Као и увек, молимо вас да будете дискретни и да овај текст не ширите даље од одабраних кругова.
Захваљујемо,
Queeria centar
**********
Уредништво Васељенске Телевизије је закључило да је текст заиста непримеран. Међутим, дошли смо у етичку дилему: да ли да објавимо овај чланак и припишемо га наведеној организацији или да размишљамо својом главом и проверимо о чему се ради?
Наиме, сам вебсајт има само неколико чланака. За организацију тог „реномеа“ је то више него неозбиљно. ЛГБТ популација је све, само не неорганизована. Имајући у виду колико пара добијају за своје акције, сличан сајт би вероватно био пун њихових промотивних садржаја.
Даље, на сајту Алекса који на неки начин мери популарност вебсајта, queeriacentar.org нема ранг, али има 26 сајтова који имају живе линкове ка њему. Дакле, сајт је изузетно нов, можда тек неколико дана, а има брдо долазећих линкова? То нам указује да је сајт постављен пре пар дана и изузетно стручно промовисан путем интернета.
Наиме, сам вебсајт има само неколико чланака. За организацију тог „реномеа“ је то више него неозбиљно. ЛГБТ популација је све, само не неорганизована. Имајући у виду колико пара добијају за своје акције, сличан сајт би вероватно био пун њихових промотивних садржаја.
Даље, на сајту Алекса који на неки начин мери популарност вебсајта, queeriacentar.org нема ранг, али има 26 сајтова који имају живе линкове ка њему. Дакле, сајт је изузетно нов, можда тек неколико дана, а има брдо долазећих линкова? То нам указује да је сајт постављен пре пар дана и изузетно стручно промовисан путем интернета.
Само име сајта је кованица енглеске и српске речи. Ни то баш нема смисла.
Када се све сабере? Верујемо да је ово плагијат и подметање ЛГБТ популацији. Нити подржавамо параду баханалија, нити подржавамо неистине.
Сами не можемо да са сигурношћу закључимо истину око овог случаја, па у старом добром маниру остављамо Вама да донесете своје закључке.
Као и увек, размишљајте својом главом.
„Циљ је да се хомофобија у друштву поистовети са насилништвом, примитивизмом, расизмом, антисемитизмом, и слично. Уколико знате некога ко је хомофоб, религијски фундаменталиста или хомофобни свештеник, члан десничарске организације, или члан једне од националистичких политичких партија као што су Двери, СРС, и ДСС, ширите гласине о њима – оптужите их за насиље над женом и децом, за алкохолизам, за расизам и мржју према Јеврејима и националним мањинама.“
-Не само да су настрани и да врло агресивно то желе да нам наметну као нешно нормално… већ су и крајње подли.
Какву демократију они помињу на крају текста када су они спремни да сваком неистомишљенику униште живот?
Запрано једина разлика између оваквог деловања и фашизма је што су фашристи имали силу да „склоне“ све који им се не свиђају, док би ови само да нам свима ураде лоботомију.
Погледајте овај линк-Сан Франциско 2008.
**********Када се све сабере? Верујемо да је ово плагијат и подметање ЛГБТ популацији. Нити подржавамо параду баханалија, нити подржавамо неистине.
Сами не можемо да са сигурношћу закључимо истину око овог случаја, па у старом добром маниру остављамо Вама да донесете своје закључке.
Као и увек, размишљајте својом главом.
**********
-Са ове ФБ странице води линк ка том сајту
-Oвај домен је регистрован још 2007. године и води се на Бобана Стојановића, познатог геј активисту чији је надимак Квирија (Queeria)
**********
„Циљ је да се хомофобија у друштву поистовети са насилништвом, примитивизмом, расизмом, антисемитизмом, и слично. Уколико знате некога ко је хомофоб, религијски фундаменталиста или хомофобни свештеник, члан десничарске организације, или члан једне од националистичких политичких партија као што су Двери, СРС, и ДСС, ширите гласине о њима – оптужите их за насиље над женом и децом, за алкохолизам, за расизам и мржју према Јеврејима и националним мањинама.“
-Не само да су настрани и да врло агресивно то желе да нам наметну као нешно нормално… већ су и крајње подли.
Какву демократију они помињу на крају текста када су они спремни да сваком неистомишљенику униште живот?
Запрано једина разлика између оваквог деловања и фашизма је што су фашристи имали силу да „склоне“ све који им се не свиђају, док би ови само да нам свима ураде лоботомију.
Погледајте овај линк-Сан Франциско 2008.
...немам израза...речи...стао мозак!!!
Да ли желимо ово у Београду!?
Да ли желимо овакав Београд...Србију!?
Да ли желимо да наша деца ово гледају!?
Да ли желимо ово у Београду!?
Да ли желимо овакав Београд...Србију!?
Да ли желимо да наша деца ово гледају!?
**********
Министар Oбрадовић подржава "параду поноса"
Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић изјавио је да нема ништа против одржавања "параде поноса" и истакао да сваки човек има право да искаже своје посебности, какве год да су.
Обрадовић је навео да је пре неколико година лично био на протестном маршу у знак подршке тој популацији, и додао да, међутим, није чуо за декларацију против хомофобију, за коју организатори београдске "параде" желе да буде усвојена у скупштини.
Уколико је усвајање било ког документа у Народној скупштини у том правцу, ја то подржавам, рекао је Обрадовић новинарима у Ректорату Универзитета у Београду.
...е ово је већ опасно. И нико више не може да тврди да је ово била "случајност" (новембар 2011.)
Скандал: Увалили деци геј рачунаре!
Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић изјавио је да нема ништа против одржавања "параде поноса" и истакао да сваки човек има право да искаже своје посебности, какве год да су.
Обрадовић је навео да је пре неколико година лично био на протестном маршу у знак подршке тој популацији, и додао да, међутим, није чуо за декларацију против хомофобију, за коју организатори београдске "параде" желе да буде усвојена у скупштини.
Уколико је усвајање било ког документа у Народној скупштини у том правцу, ја то подржавам, рекао је Обрадовић новинарима у Ректорату Универзитета у Београду.
...е ово је већ опасно. И нико више не може да тврди да је ово била "случајност" (новембар 2011.)
Скандал: Увалили деци геј рачунаре!
Захуктава се...
У углу налепнице на којој се види како тројица шутирају младића налази се прецртана застава ЛГБТ популације, а испод фотографије пише „Видимо се у октобру“. Организатори Параде поноса, заказане за 6. октобар, верују да су ове налепнице, којима је Врачар облепљен, претња десничарских организација.
- То је у стилу плаката какве смо и раније имали и због којих је суђено Обрадовићу и другима. Тужилаштво би морало да реагује - каже Горан Милетић из тима Београд прајда.
Предраг Аздејковић, председник Геј лезбијског инфо центра, каже да плакате треба схватити веома озбиљно.
- Та фотографија је настала у једној од бивших совјетских република када су први пут покушали да одрже Параду поноса. Налепница је у боји, што показује да је буџет десничарских организација већи - каже Аздејковић.
С друге стране, Миша Вацић из организације Српски народни покрет Наши 1389 негира да чланови тог покрета стоје иза плаката на Врачару.
- Мислим да су фотографију направили људи из ЛГБТ група како би додатно скренули пажњу на себе и догађаје у октобру. Никад ниједан припадник 1389 није учествовао ни у ком чину насиља. Фотографија је провокација - истиче Вацић.
Младен Обрадовић, председник Образа, каже да нема никаква сазнања у вези са налепницама, али истиче да су они индикативни јер указују да је „већина грађана Србије против одржавања параде срама“:
- Свако ко призива параду срама призива да се деси оно што се десило 2010.
Нема коментара:
Постави коментар