Божидар Спасић
Стручњаци упозоравају да се с напретком технологије прислушкује све и свашта. Без одобрења слушају БИА, ВБА и МУП, а најчешће мете су политичари, новинари, бизнисмени...
Нико није безбедан!
У Србији се у сваком тренутку прислушкују телефонски разговори око 100.000 људи, процењују стручњаци. У оквиру тог броја налазе се они који се директно прате, али и особе које су на вези са „метама“, па „страдају“ ни криве ни дужне.
Фрапантан податак је да су полиција и службе безбедности мимо закона, и то само за годину дана, код једног оператера (а има их четири) више од 270.000 пута проверавале кога грађани зову, када, колико и одакле разговарају.
Ово значи да нико није безбедан, али ко ће бити шпијуниран зависи од тога колико је занимљив, чиме се бави, с којим људима је у контакту... Агенције које стално имају приступ бази података и могу да уђу у њу без одобрења кад год желе јесу БИА, ВБА и МУП. Политичари, новинари, државни чиновници, директори фирми и бизнисмени најмање су безбедни.
Телефонски разговори нису једини начин за ухођење људи. Интернет (имејлови, друштвене мреже), озвучење просторија у којима се проводи највише времена, живо праћење такође су методе путем којих се може сазнати где се мета налази, шта ради, чиме се бави.
Криминолог Златко Николић за Курир каже да се у последњих неколико година, откако је технологија напредовала, прислушкује све и свашта.
- У годинама „Великог брата“ све се прислушкује. Технологија је веома напредовала и сада на различите начине можете прислушкивати одређену особу. Аутоматско прислушкивање је најједноставније јер се одређене машине укључују на одређене речи. Али, најпоузданије је тзв. живо праћење, када се помоћу техничких помагала прати мета - објашњава Николић.
Према речима Божидара Спасића, код нас се распао систем безбедности и сви су мета прислушкивања.
- Не зна се ко се и када прислушкује. Верујте, прислушкује се више од 100.000 људи, а 70 одсто њих и не зна да су били мета. Све то треба да буде регулисано законом, али док постоје тајне службе, биће и прислушкивања, макар имали и идеалан закон. То вам је као да покушавате да се борите против дроге и шверца, просто нема могућности да се то спречи, бар засад - истиче Спасић.
Дачић: Заштитићемо грађане
Министар полиције Ивица Дачић рекао је да се МУП „апсолутно придружује настојањима да се што пре дође до законских решења којима би биле избегнуте све могуће злоупотребе комуникације грађана.“
- Заједнички интерес је и заштита грађана, али и да полиција посао обавља како треба - рекао је Дачић.
Родољуб Шабић: Забранити прислушкивање!
Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић затражио је од Уставног суда Србије да донесе привремену меру забране полицији да без одлуке суда прикупља податке о комуникацијама грађана, јер сматра да је слика о читавом овом проблему у Србији превише магловита.
- Главни проблем је то што у нашој земљи немамо јасну представу о прислушкивању, све је магловито и закључак је да стање није добро - истакао је он.
Стручњаци упозоравају да се с напретком технологије прислушкује све и свашта. Без одобрења слушају БИА, ВБА и МУП, а најчешће мете су политичари, новинари, бизнисмени...
Нико није безбедан!
У Србији се у сваком тренутку прислушкују телефонски разговори око 100.000 људи, процењују стручњаци. У оквиру тог броја налазе се они који се директно прате, али и особе које су на вези са „метама“, па „страдају“ ни криве ни дужне.
Фрапантан податак је да су полиција и службе безбедности мимо закона, и то само за годину дана, код једног оператера (а има их четири) више од 270.000 пута проверавале кога грађани зову, када, колико и одакле разговарају.
Ово значи да нико није безбедан, али ко ће бити шпијуниран зависи од тога колико је занимљив, чиме се бави, с којим људима је у контакту... Агенције које стално имају приступ бази података и могу да уђу у њу без одобрења кад год желе јесу БИА, ВБА и МУП. Политичари, новинари, државни чиновници, директори фирми и бизнисмени најмање су безбедни.
Телефонски разговори нису једини начин за ухођење људи. Интернет (имејлови, друштвене мреже), озвучење просторија у којима се проводи највише времена, живо праћење такође су методе путем којих се може сазнати где се мета налази, шта ради, чиме се бави.
Криминолог Златко Николић за Курир каже да се у последњих неколико година, откако је технологија напредовала, прислушкује све и свашта.
- У годинама „Великог брата“ све се прислушкује. Технологија је веома напредовала и сада на различите начине можете прислушкивати одређену особу. Аутоматско прислушкивање је најједноставније јер се одређене машине укључују на одређене речи. Али, најпоузданије је тзв. живо праћење, када се помоћу техничких помагала прати мета - објашњава Николић.
Према речима Божидара Спасића, код нас се распао систем безбедности и сви су мета прислушкивања.
- Не зна се ко се и када прислушкује. Верујте, прислушкује се више од 100.000 људи, а 70 одсто њих и не зна да су били мета. Све то треба да буде регулисано законом, али док постоје тајне службе, биће и прислушкивања, макар имали и идеалан закон. То вам је као да покушавате да се борите против дроге и шверца, просто нема могућности да се то спречи, бар засад - истиче Спасић.
Дачић: Заштитићемо грађане
Министар полиције Ивица Дачић рекао је да се МУП „апсолутно придружује настојањима да се што пре дође до законских решења којима би биле избегнуте све могуће злоупотребе комуникације грађана.“
- Заједнички интерес је и заштита грађана, али и да полиција посао обавља како треба - рекао је Дачић.
Родољуб Шабић: Забранити прислушкивање!
Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић затражио је од Уставног суда Србије да донесе привремену меру забране полицији да без одлуке суда прикупља податке о комуникацијама грађана, јер сматра да је слика о читавом овом проблему у Србији превише магловита.
- Главни проблем је то што у нашој земљи немамо јасну представу о прислушкивању, све је магловито и закључак је да стање није добро - истакао је он.
Сасатанак у БИА због прислушкивања
Нема коментара:
Постави коментар