Мирјана Бобић-Мојсиловић
КАД НЕЋЕ МУШКИ ДА ПИТАЈУ ПИТА МИРА
ОВО више није прича о Србима и Албанцима, о Србији и Косову, ово је, сада је јасно, прича о премеравању света, о подлости међународне заједнице, о закулисним играма које сада постају јасне попут школица, и о онима на нашој јавној сцени који су нас годинама убеђивали да не видимо оно што видимо, да смо глупи, назадни и, генерално, злочинци прикачени на ретроградне идеје као на апарат за дијализу. Сада је барем јасно да ништа у ствари није онако како је изгледало и како су медији, као најмоћније оружје менталне, али и сваке друге окупације покушавали да нам представе.
У Србији је као гром из ведра неба одјекнула вест да пензионисани амерички генерал, бивши командант НАТО у време бомбардовања Србије, Весли Кларк, тражи да његова фирма добије лиценцу за истраживање резерви угља, како би на Косову и Метохији производили синтетичку нафту.
Компанија Веслија Кларка намерава да производи до 100.000 барела нафте дневно, што ће подмирити потребе Косова за нафтом и горивом за авионе. Званичне процене Србије показују да је од укупних резерви угља 76 одсто на Косову и Метохији. На Рударском факултету, који је радио стратегију, тврде да је четири и по милијарде тона потврђених резерви које могу у експлоатацију. Стручњаци тврде да су залихе угља на Косову довољне за читав век и да се ради о практично највећим и најекономичнијим залихама угља у Европи.
Србија је за угаљ заинтересована због производње струје, али Весли Кларк у тим резервама види шансу за производњу синтетичке нафте - а проблем са том технологијом је што је веома прљава и што услед производње синтетичке нафте постоји веома озбиљна опасност од загађења вода, што је на Косову посебно опасно зато што су лежишта угља веома плитка.
Србија је била бомбардована и озлоглашена да би компанија Веслија Кларка могла да победи на тендеру за експлоатацију угља. То је једна од реалности коју, између осталих, треба да прихватимо ових дана. Косово постаје приватна бесцаринска зона, офшор компанија црних бомбардера, који су нас убеђивали да нас пуне осиромашеним уранијумом, сатанизују и држе под санкцијама за наше добро. Рат је бизнис, али мир је још већи.
Тони Блер, један од јахача наше апокалипсе, човек који је убедио британску јавност да је видео биолошко оружје Садама Хусеина и тако увео Британију у рат у Ираку, ових дана је у Приштини, уз осмех, изјавио да никада није чуо за трговину људским органима на Косову. Он не полаже рачуне никоме осим онима за чије је послове емисар - тако се на Косову добијају тендери - речју, Дивљи запад. Блер је на Косову боравио како би покренуо два нова пројекта као део рада његове фондације и потписао је Меморандум о разумевању са косовским властима!
Бивши британски премијер је, одбијањем да коментарише наводе Дика Мартија, постао други високи званичник међународне заједнице у време косовског конфликта који тврди да о тим догађајима не зна ништа. Пре њега извештај Савета Европе исмејао је некадашњи шеф Унмика и каснији француски министар спољних послова Бернар Кушнер. Мора бити да и он планира неки бизнис?
А ми? Већ чујем неке наше политичаре који вичу да треба да прихватимо реалност - а наша реалност је да овде одавно више није политички коректно таласати на било коју тему која доводи у питање понашање међународне заједнице, НАТО, Европске уније и њених званичника према Србији. Нови захтеви који се испостављају Србији као услов за улазак у ЕУ, јавили су нам пре неколико дана, уопште нису нови - то су стари захтеви, о којима нам нико ништа није рекао. Поента свих услова и захтева је да се Србија помири са чињеницом да је свет неправедан, а да је глобална политика прљава работа - Косово је отето Србији, Косово улази у Европу и Србија ће то да прихвати милом или силом - Косово је бизнис Веслија Кларка, Тонија Блера и осталих, заједно са Хашимом Тачијем, Рамушем Харадинајем и онима који нас убеђују да је за нас најбоље да ћутимо и да прихватимо те чињенице живота. Загађене воде, отети енергетски ресурси, Србија као политичко и свако друго ђубриште? Без речи, са устима пуним земље.
Јасно ми је зашто они бране свој бизнис - али ми није јасно зашто интелектуалци не бране више идеју слободе, логике, бар права на критичко промишљање онога што гледамо сопственим очима? Има ли бизниса и у ћутању? Колико кошта окретање главе на другу страну? Једна сигурна плата? Отуда, хероји могу бити само они који ће са инструкцијама неког Блера или Кларка узвикивитати по овдашњим медијима да је врхунац хероизма у добровољном покоравању, у колективној кроткости - странац је паметнији, важнији и боље зна. Ко у томе види неки проблем биће у проблему - јер нови поредак среће не трпи оне који имају шта да питају.
Ипак, морам да питам: да ли су Блер или Кларк, на пример, они страни инвеститори које су наши политичари толико најављивали у предизборној кампањи?
КАД НЕЋЕ МУШКИ ДА ПИТАЈУ ПИТА МИРА
ОВО више није прича о Србима и Албанцима, о Србији и Косову, ово је, сада је јасно, прича о премеравању света, о подлости међународне заједнице, о закулисним играма које сада постају јасне попут школица, и о онима на нашој јавној сцени који су нас годинама убеђивали да не видимо оно што видимо, да смо глупи, назадни и, генерално, злочинци прикачени на ретроградне идеје као на апарат за дијализу. Сада је барем јасно да ништа у ствари није онако како је изгледало и како су медији, као најмоћније оружје менталне, али и сваке друге окупације покушавали да нам представе.
У Србији је као гром из ведра неба одјекнула вест да пензионисани амерички генерал, бивши командант НАТО у време бомбардовања Србије, Весли Кларк, тражи да његова фирма добије лиценцу за истраживање резерви угља, како би на Косову и Метохији производили синтетичку нафту.
Компанија Веслија Кларка намерава да производи до 100.000 барела нафте дневно, што ће подмирити потребе Косова за нафтом и горивом за авионе. Званичне процене Србије показују да је од укупних резерви угља 76 одсто на Косову и Метохији. На Рударском факултету, који је радио стратегију, тврде да је четири и по милијарде тона потврђених резерви које могу у експлоатацију. Стручњаци тврде да су залихе угља на Косову довољне за читав век и да се ради о практично највећим и најекономичнијим залихама угља у Европи.
Србија је за угаљ заинтересована због производње струје, али Весли Кларк у тим резервама види шансу за производњу синтетичке нафте - а проблем са том технологијом је што је веома прљава и што услед производње синтетичке нафте постоји веома озбиљна опасност од загађења вода, што је на Косову посебно опасно зато што су лежишта угља веома плитка.
Србија је била бомбардована и озлоглашена да би компанија Веслија Кларка могла да победи на тендеру за експлоатацију угља. То је једна од реалности коју, између осталих, треба да прихватимо ових дана. Косово постаје приватна бесцаринска зона, офшор компанија црних бомбардера, који су нас убеђивали да нас пуне осиромашеним уранијумом, сатанизују и држе под санкцијама за наше добро. Рат је бизнис, али мир је још већи.
Тони Блер, један од јахача наше апокалипсе, човек који је убедио британску јавност да је видео биолошко оружје Садама Хусеина и тако увео Британију у рат у Ираку, ових дана је у Приштини, уз осмех, изјавио да никада није чуо за трговину људским органима на Косову. Он не полаже рачуне никоме осим онима за чије је послове емисар - тако се на Косову добијају тендери - речју, Дивљи запад. Блер је на Косову боравио како би покренуо два нова пројекта као део рада његове фондације и потписао је Меморандум о разумевању са косовским властима!
Бивши британски премијер је, одбијањем да коментарише наводе Дика Мартија, постао други високи званичник међународне заједнице у време косовског конфликта који тврди да о тим догађајима не зна ништа. Пре њега извештај Савета Европе исмејао је некадашњи шеф Унмика и каснији француски министар спољних послова Бернар Кушнер. Мора бити да и он планира неки бизнис?
А ми? Већ чујем неке наше политичаре који вичу да треба да прихватимо реалност - а наша реалност је да овде одавно више није политички коректно таласати на било коју тему која доводи у питање понашање међународне заједнице, НАТО, Европске уније и њених званичника према Србији. Нови захтеви који се испостављају Србији као услов за улазак у ЕУ, јавили су нам пре неколико дана, уопште нису нови - то су стари захтеви, о којима нам нико ништа није рекао. Поента свих услова и захтева је да се Србија помири са чињеницом да је свет неправедан, а да је глобална политика прљава работа - Косово је отето Србији, Косово улази у Европу и Србија ће то да прихвати милом или силом - Косово је бизнис Веслија Кларка, Тонија Блера и осталих, заједно са Хашимом Тачијем, Рамушем Харадинајем и онима који нас убеђују да је за нас најбоље да ћутимо и да прихватимо те чињенице живота. Загађене воде, отети енергетски ресурси, Србија као политичко и свако друго ђубриште? Без речи, са устима пуним земље.
Јасно ми је зашто они бране свој бизнис - али ми није јасно зашто интелектуалци не бране више идеју слободе, логике, бар права на критичко промишљање онога што гледамо сопственим очима? Има ли бизниса и у ћутању? Колико кошта окретање главе на другу страну? Једна сигурна плата? Отуда, хероји могу бити само они који ће са инструкцијама неког Блера или Кларка узвикивитати по овдашњим медијима да је врхунац хероизма у добровољном покоравању, у колективној кроткости - странац је паметнији, важнији и боље зна. Ко у томе види неки проблем биће у проблему - јер нови поредак среће не трпи оне који имају шта да питају.
Ипак, морам да питам: да ли су Блер или Кларк, на пример, они страни инвеститори које су наши политичари толико најављивали у предизборној кампањи?
A zasto ona nije onda u politici?
ОдговориИзбришиLako je pricati...treba ciniti...
Nju treba zaboraviti