E мој Чедо, српска бедо

Извор: Видовдан

Болан показатељ наше трагичне политичке сцене јесте низ изјава којима су се ових дана окитили наши водећи политичари попут Шутановца који је отворено поручио да се Косово неће бранити оружјем и тиме јасно дао до знања да се неће бранити ни са чим, председника Тадића чије речи чујемо и из уста представника КФОР-а и Еулекса а богами и њега самог док уз хрватски сленг честита „обљетницу“ дана БИA и југоносталгично позива на помирење истог дана када Хрватска изгласава закон о ништавности српских оптужница и поручује народу на Косову да испуне захтев Кфора и Еулекса и склоне се са барикада.

Тежина ових речи је утолико већа што се два водећа човека у Србији јасно и гласно одричу својих територија. Нешто  мању тежину али нажалост велику медијску пропраћеност има лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић, који је, вероватно, на основу неких подземних процена добио информацију да у Србији више нема Срба па самим тим и почео своју предизборну кампању „Ослободимо се терета – ослободимо се Косова„, свакодневно се експонирајући и дајући у свом хиперактивном стилу и по две, три изјаве дневно, све наравно везане за Косово и Београд као таоца политике неразумних Срба са барикада.

Куда води овај пут којим смо кренули ми? Не да се пита само Чедa већ се заједно са њим питамо сви ми, Срби. Просто је невероватно али нас још увек има у Србији.

Па тако се ми поједини Срби после свега изнетог против Чеде Јовановића, непознатог и непресушног извора новца, прикривања имовине, бахатог понашања и многих других оптужбу везаних за његово име углавном повезаних са нелегалним радњама али неким чудом увек остављених  у нечијој фиоци, па стога и врло брзо заборављених, запитамо – шта се збива?

Кад већ јавност толико воли  да чује сваку његову изјаву, за коју је дубоко убеђен да је потпуно искрена и тим тоном, широм отворених очију и папагајске приче „маните се Косова“, није згорег подсетити се и неких других чланака о миљенику невладиних организација за борбу и равноправност мањина, секти и осталих верских и сексуалних неприродних организација.

Сад да не идем баш предалеко у прошлост, јер писању не би било краја а и читалац би могао изгубити концепцију довољно је подсетити се неколико скандала и бити иоле разуман па видети ко седи у скупштинској фотељи, какав човек се у име Србије одриче Косова и Метохије и поручује Патријарху да боље ћути јер му је политика погрешна. Већ увелико познат по свом каприциозном понашању и претњама, стога не треба одбацити ову реченицу коју је упутио лично Његовом Свештенству Патријарху Иринеју „када буде говорио о проливању свете крви,нека нас пита да ли смо и ми за то“, као пуко лупетање већ схватити као упозорење да добро размисли пре него што следећи пут заусти да тако нешто каже.

Претпостављам да је већина приметила да Чеда Јовановић „фура“ нови „стајлинг“ а многи су га и коментарисали како недостатак мудрости који се стиче са годинама, а које је Чеда изгубио проводећи у бурном „породичном“ окружењу као редован гост београдских ноћних клубова, покушава да надомести брадом. Истина је вероватно мало другачија, брада у његовом случају служи да би прикрио недостатак образа.

Особа која је своју каријеру започела као вођа студентског покрета, иза чијих леђа је остајало на десетине повређених студената и ђака у протестима деведестих година, као да пати од амнезије даје следећу изјаву “Још једном упозоравам органе ове земље, пре свега министарство просвете и владу да поведу рачуна о злоупотребама ђака и студената на северу Косова. Свакодневно нас зову њихови родитељи, немоћни и огорчени јер не могу да их заштите.“ После оваке изјаве и мени су биле раширене очи у неверици.

Да је Чедомир Јовановић деструктивна особа види се пре свега из као што сам рекла његових, такозваних „спид“ способности када даје и по две три изјаве дневно. Један одличан пример је и то када је пре само пар месеци делегацију из Африке назвао канибалима и истог дана десничарске организације фашистима који шире мржњу према мањинским групацијама.

Младић чија је до скорашња пријављена имовина била пар компакт дискова и књига, је неким чудом, буквално, преко ноћи постао власник имовине вредне неколико десетина милиона евра. Познат такође и као борац против корупције и организованог криминала и истовремено као човек повезиван са “Земунским кланом“, се често на питања новинара одакле му новац за сатове вредне и по двадесет хиљада евра, вилу на Дедињу, одела чија цена није испод хиљаду евра, летовања, бесне блиндиране аутомобиле и дневни џепарац који је, како су својевремено његови бивши телохранитељи тврдили да износи и преко хиљаду евра, затим приватно обезбеђење и још много штошта, вадио на свог таста који му ето мало помаже, јер логично да са својом платом народног посланика, као сваки поштен човек не би могао да преживи. Уколико агенција за приватизацију не поклекне под, како тврде, притисцима која им упућује лидер ЛДП-а, питање којим он заиста треба да се бави, ускоро ће добити одговор.

Међутим кад неко има дара као што је то случај са Јовановићем, па да своје менталне ресурсе, без умора и жаљења, самостално експлоатише дајући целог себе и питању решења Косова, иако га нико није ни питао, и прикључењу Србије у НАТО, значи и спољне и унутарње политике, корупције и испитивање имовинске карте опозиционих политичара и сваког ко му засмета на било који начин, заштите деце и права грађана, тренутно мађарских мањина која потражују своја права, мешање у министарство унутрашњим послова и веза за кријумчарење наркотика и на крају не треба заборавити да је отац четворо деце и супруг.

Свестрана особа, Чедомир Јовановић који оваквим темпом живи већ годинама требало би свакако добровољно да се пријави у неку установу и дозволи лекарима да као јединствен медицински случај буде подвргнут испитивању и тако помогне многе који су због сличног начина живота морали да се окрену некој хемији.