Пише: Виктор Филиповић
Стефан Хесел
Малена књижица старог али виталног француског господина Стефана Хесела (93), објављена прошле године, под звучним насловом Побуните се! (оригинал: Indignes Vous!) представља зрак побуне и пркоса сред данашњег успаваног човечанства.
Књига је у сваком погледу феномен: малена по обиму (свега 29 страница у француском оригиналу), написана од стране готово непознатe особе, у малој издавачкој радионици коју чине само два човека. Књига је доживела муњевит успех, поставши бестселер не само у Француској него и у целој Европи, и глобално.
Шта је то што је толико привукло пажњу читалаца?
Моменат у којем се јавља књига овакве врсте, искрени, приповедачки тон, јасан стил изражавања, богато искуство и невиђен темперамент човека који има 93 године, све је то допринело да књига постане истински феномен читања.
Ова књига је сада преведена и на српски, у издању В.Б.З. доо, Београд и ЈП Службени гласник, Београд. Може се наћи на киосцима, као и код саиздавача, Службеног гласника из Београда. Цена је прихватљивих 149 динара.
Књига Побуните се! је врло занимљива и за српског читаоца. Пишчев бес и охрабривање људи на самоотрежњење и бунт није везано само за Французе и француски народ. То је нешто што је заједничка црта свих људи данас. То је универзална идеја која садржи глобалну поруку и глобално је применљива.
Хесел поручује: „Желим вам свима, свакоме од вас, да имате сопствени разлог да се побуните. То је драгоцено. Кад нешто у вама изазива срџбу, као што је то у мени изазвао нацизам, то од вас ствара борца, снажног и опредељеног. Тиме се приступа историјском току и та снажна матица историје треба да се одржи захваљујући сваком од нас. И тај ток води према више правде, више слободе али не оне неконтролисане слободе коју има лисица у кокошарнику.“
Као одговор на питање шта је разлог за побуну, Хесел нуди следеће разматрање: „Истина је да разлози за побуну данас изгледају мање очигледни или је пак свет превише замршен. Ко наређује, ко одлучује? Није увек лако разлучити која нас, од свих постојећих тенденција, води. Немамо више посла са малобројном елитом чије деловање јасно схватамо. Налазимо се у огромном простору који је, то јасно осећамо, међусобно зависан. Обједињавање у коме живимо није никада било толико присутно. Али, у том свету постоје ствари које су неподношљиве. Да би их уочили, треба пажљиво гледати, тражити. Говорим младима: Потражите мало; наћи ћете. Најгори приступ је равнодушност, рећи „ја ту не могу ништа, снаћи ћу се сам“. Таквим понашањем губите један од најважнијих састојака који од вас чине човека. Неопходан састојак: способност да се побуните и њена последица, ангажовање.“
Иако се можда не слажемо са неким разлозима за побуну које аутор наводи, у основи се слажемо са његовим ставом да је неопходно побунити се.
За Србију и људе у Србији потреба за самоотрежњењем, буђењем и бунтом никада није била већа него данас. Разлога за побуну има много више него довољно. Међутим, данас је за нас који живимо у Србији основни разлог за побуну незадовољство и бес који изазива власт која је неодговорна и ненародна. То је власт која не ради у интересу већ против државе Србије и српског народа у целини. Српска држава, политички идентитет Србије, на крају крајева, опстанак Србије и Срба, угрожен је.
Усуђујем се да кажем да је сада, у овим садашњим друштвеним околностима, бити националиста нешто што је изазов времена и што се идентификује не као мана, већ као насушна потреба, не само потреба Срба и српског народа, већ и као глобална потреба. У читавом свету је процес насилне денационализације нација отишао предалеко. Људи су изгубили свој национални, а затим и људски идентитет, претварајући се у обичне инструменте коришћене од стране глобалне економске машинерије подстицане похлепом за профитом. Множење разних НВО и стварање мреже недржавних, парадржавних организација, и стварање наднационалних – глобалних организација, међу којима су најупадљивије ММФ, Светска банка и СТО, све то разара национално биће и гуши слободу појединца.
Рећи да је код нас ситуација катастрофална звучи готово као спрдња. Политичка, економска, друштвена, етичка, културна криза. Вредности су извитоперене и претворене у своју супротност. Демократија не постоји ни у траговима. Влада корупција, нерад, општа апатија. Уништава се српско национално биће, а српска држава се цепа и комада наочиглед свих нас. Патриотизам и национална свест се протерују и етикетирају као нешто зло и непожељно. Срби су сатанизовани и постиђени. Српска влада води ову земљу у безнађе и пропаст. Човек не мора да буде нарочито стручан у економији и политици да би схватио куда све ово иде.
Али, и у другим земљама у свету је исто или још горе. Свуда је на власти безлична клика, група људи који су дошли на власт по диктату страних сила, који не слушају глас сопственог народа већ раде за интересе шачице најбогатијих, који себе називају "елитом". Свуда се национална свест брише или протерује, а људи се своде на објекте и инструменте, без достојанства и части.
Живимо у граничном друштву, тј. друштву које се налази у граничном стању, на ивици потпуног хаоса.
Политичка криза која се манифестује кроз нерешене границе, косовску кризу, сталне уцене ЕУ и САД, неодговорну, некреативну и послушничку владу, владавина тајкунске идеологије, цветање корупције, затим економска криза, коју одликују мешетарска и тути-фрути економија, ослањање на задуживање код ММФ-а, просјачко очекивање прилива страних директних инвестиција и страних донација, слепо веровање у догме демократије, слободног тржишта и људска права, културна криза, која се огледа кроз доминацију разних поткултурних и субкултурних струја, субверзивна делања медија, нарочито ТВ-а и штампе, који систематски дрогирају народ шпанским и турским сапуницама и тзв. "reality show" представама за забављање гладног народа, поплава насиља у свим видовима и облицима, почев од малтретирања тинејџера, преко убиства супружника на спавању и пљачки усред бела дана и поред камера, све до бизарних сцена крвопролића у Либији, Ираку и другим земљама, које се лансирају на глобалним ТВ станицама попут CNN-а као прворазредна вест, тј. "Breaking News"...
Доста нам је! Заиста, устајте и побуните се! Шта још чекате? Узмите ствари у своје руке, док није касно. Побуна је легитимно право човека. Побуна је, у оваквом стању опште омамљености, када смо уплетени у мрежу лажи и завера, а да тога нисмо ни свесни, када јуримо, а да не знамо ни зашто јуримо - једини знак да смо још живи. Побуните се, покажите да сте живи, да сте људи, а не робови или зомби.
*****
Љубодраг Дуци Симоновић: Човече, устај и бори се, или те неће бити!
Стефан Хесел
Малена књижица старог али виталног француског господина Стефана Хесела (93), објављена прошле године, под звучним насловом Побуните се! (оригинал: Indignes Vous!) представља зрак побуне и пркоса сред данашњег успаваног човечанства.
Књига је у сваком погледу феномен: малена по обиму (свега 29 страница у француском оригиналу), написана од стране готово непознатe особе, у малој издавачкој радионици коју чине само два човека. Књига је доживела муњевит успех, поставши бестселер не само у Француској него и у целој Европи, и глобално.
Шта је то што је толико привукло пажњу читалаца?
Моменат у којем се јавља књига овакве врсте, искрени, приповедачки тон, јасан стил изражавања, богато искуство и невиђен темперамент човека који има 93 године, све је то допринело да књига постане истински феномен читања.
Ова књига је сада преведена и на српски, у издању В.Б.З. доо, Београд и ЈП Службени гласник, Београд. Може се наћи на киосцима, као и код саиздавача, Службеног гласника из Београда. Цена је прихватљивих 149 динара.
Књига Побуните се! је врло занимљива и за српског читаоца. Пишчев бес и охрабривање људи на самоотрежњење и бунт није везано само за Французе и француски народ. То је нешто што је заједничка црта свих људи данас. То је универзална идеја која садржи глобалну поруку и глобално је применљива.
Хесел поручује: „Желим вам свима, свакоме од вас, да имате сопствени разлог да се побуните. То је драгоцено. Кад нешто у вама изазива срџбу, као што је то у мени изазвао нацизам, то од вас ствара борца, снажног и опредељеног. Тиме се приступа историјском току и та снажна матица историје треба да се одржи захваљујући сваком од нас. И тај ток води према више правде, више слободе али не оне неконтролисане слободе коју има лисица у кокошарнику.“
Као одговор на питање шта је разлог за побуну, Хесел нуди следеће разматрање: „Истина је да разлози за побуну данас изгледају мање очигледни или је пак свет превише замршен. Ко наређује, ко одлучује? Није увек лако разлучити која нас, од свих постојећих тенденција, води. Немамо више посла са малобројном елитом чије деловање јасно схватамо. Налазимо се у огромном простору који је, то јасно осећамо, међусобно зависан. Обједињавање у коме живимо није никада било толико присутно. Али, у том свету постоје ствари које су неподношљиве. Да би их уочили, треба пажљиво гледати, тражити. Говорим младима: Потражите мало; наћи ћете. Најгори приступ је равнодушност, рећи „ја ту не могу ништа, снаћи ћу се сам“. Таквим понашањем губите један од најважнијих састојака који од вас чине човека. Неопходан састојак: способност да се побуните и њена последица, ангажовање.“
Иако се можда не слажемо са неким разлозима за побуну које аутор наводи, у основи се слажемо са његовим ставом да је неопходно побунити се.
За Србију и људе у Србији потреба за самоотрежњењем, буђењем и бунтом никада није била већа него данас. Разлога за побуну има много више него довољно. Међутим, данас је за нас који живимо у Србији основни разлог за побуну незадовољство и бес који изазива власт која је неодговорна и ненародна. То је власт која не ради у интересу већ против државе Србије и српског народа у целини. Српска држава, политички идентитет Србије, на крају крајева, опстанак Србије и Срба, угрожен је.
Усуђујем се да кажем да је сада, у овим садашњим друштвеним околностима, бити националиста нешто што је изазов времена и што се идентификује не као мана, већ као насушна потреба, не само потреба Срба и српског народа, већ и као глобална потреба. У читавом свету је процес насилне денационализације нација отишао предалеко. Људи су изгубили свој национални, а затим и људски идентитет, претварајући се у обичне инструменте коришћене од стране глобалне економске машинерије подстицане похлепом за профитом. Множење разних НВО и стварање мреже недржавних, парадржавних организација, и стварање наднационалних – глобалних организација, међу којима су најупадљивије ММФ, Светска банка и СТО, све то разара национално биће и гуши слободу појединца.
Рећи да је код нас ситуација катастрофална звучи готово као спрдња. Политичка, економска, друштвена, етичка, културна криза. Вредности су извитоперене и претворене у своју супротност. Демократија не постоји ни у траговима. Влада корупција, нерад, општа апатија. Уништава се српско национално биће, а српска држава се цепа и комада наочиглед свих нас. Патриотизам и национална свест се протерују и етикетирају као нешто зло и непожељно. Срби су сатанизовани и постиђени. Српска влада води ову земљу у безнађе и пропаст. Човек не мора да буде нарочито стручан у економији и политици да би схватио куда све ово иде.
Али, и у другим земљама у свету је исто или још горе. Свуда је на власти безлична клика, група људи који су дошли на власт по диктату страних сила, који не слушају глас сопственог народа већ раде за интересе шачице најбогатијих, који себе називају "елитом". Свуда се национална свест брише или протерује, а људи се своде на објекте и инструменте, без достојанства и части.
Живимо у граничном друштву, тј. друштву које се налази у граничном стању, на ивици потпуног хаоса.
Политичка криза која се манифестује кроз нерешене границе, косовску кризу, сталне уцене ЕУ и САД, неодговорну, некреативну и послушничку владу, владавина тајкунске идеологије, цветање корупције, затим економска криза, коју одликују мешетарска и тути-фрути економија, ослањање на задуживање код ММФ-а, просјачко очекивање прилива страних директних инвестиција и страних донација, слепо веровање у догме демократије, слободног тржишта и људска права, културна криза, која се огледа кроз доминацију разних поткултурних и субкултурних струја, субверзивна делања медија, нарочито ТВ-а и штампе, који систематски дрогирају народ шпанским и турским сапуницама и тзв. "reality show" представама за забављање гладног народа, поплава насиља у свим видовима и облицима, почев од малтретирања тинејџера, преко убиства супружника на спавању и пљачки усред бела дана и поред камера, све до бизарних сцена крвопролића у Либији, Ираку и другим земљама, које се лансирају на глобалним ТВ станицама попут CNN-а као прворазредна вест, тј. "Breaking News"...
Доста нам је! Заиста, устајте и побуните се! Шта још чекате? Узмите ствари у своје руке, док није касно. Побуна је легитимно право човека. Побуна је, у оваквом стању опште омамљености, када смо уплетени у мрежу лажи и завера, а да тога нисмо ни свесни, када јуримо, а да не знамо ни зашто јуримо - једини знак да смо још живи. Побуните се, покажите да сте живи, да сте људи, а не робови или зомби.
*****
Љубодраг Дуци Симоновић: Човече, устај и бори се, или те неће бити!
Нема коментара:
Постави коментар